putin vucic
Foto: Blic/RAS Srbija
Magazin

Srbija se nikada nije izblamirala kao pred Vladimirom Putinom

Odavno poseta nekog stranog državnika nije podigla toliko prašine kao što je to bio slučaj sa dolaskom predsednika Ruske federacije Vladimira Putina.

Takođe, retko koji domaćin je pao tako nisko kao što je to bio slučaj sa državom Srbijom i glavnim kolovođom Aleksandrom Vučićem, piše portal Noizz.

Pobeda ili poraz?

Čitava stvar je, zapravo, više ličila na jedan ogroman cirkus, nego na ozbiljno organizovan doček predsednika Rusije – počev od stotina i stotina autobusa koji su dovozili ljude sa svih strana Srbije ne bi li učestvovali u „skupu podrške“ Putinu (za koji se vrlo brzo ispostavilo da je zapravo kontramiting u znak podrške Vučiću), preko obraćanja predsednika Srbije u Srbiji srpskom narodu na RUSKOM jeziku, pa sve do samog kraja kada su crkva i država zajedničkim snagama bukvalno naterale Putina da se obrati masi, iako je prethodno naglasio da to neće činiti i iako više nego očigledno nije bio raspoložen da podrži taj politički skup.

Nema sumnje da Aleksandar Vučić sve to doživljava kao još jednu u nizu svojih velikih pobeda, ali kako to obično biva, ono što je u njegovim očima pobeda, za dobar deo Srbije je uglavnom težak poraz.

U ovom slučaju, poraz pristojnosti, ozbiljnosti i ono malo zdravog razuma što je Srbiji ostalo.

Dobrovoljno pod moranje

A sve je počelo naizgled tako naivno, i to nedelju dana pre Putinovog dolaska, kada je Udruženje „Centar za razvoj Beograda“ – za koje niko nikad nije čuo pre ovoga – najavilo da će organizovati veliki skup podrške ruskom predsedniku prilikom njihove posete.

To malo, do juče anonimno udruženje je odjednom postalo dovoljno veliko, organizovano i uhodano, sa dovoljno jakom infrastrukturom da mogu da dovedu desetine hiljada ljudi sa svih strana Srbije i organizuju ogroman skup.

Naravno, odmah se javila sumnja da iza svega stoji SNS, a ta sumnja je u narednim danima samo potvrđena, kada su pojedini gradski odbori vladajuće stranke pozvali sve zainteresovane da im se jave radi odlaska u Beograd.

A da nije u pitanju nikakav iskreni skup podrške Putinu, već kontramiting i odgovor na protest „1 od 5 miliona“ postalo je kristalno jasno u četvrtak, kada su okupljeni počeli da viču „Aco, Srbine“ i „Đilase, lopove“, noseći transparent sa natpisom „1 od 300 miliona“.

Uvreda „par ekselans“

Čisto iskorišćavanje Putina i njegove posete Beogradu zarad političke koristi Aleksandra Vučića, rekao bi neko – a kada bi taj neko bio u pravu, bila bi to zaista velika uvreda za predsednika Rusije, kog tobože i predsednik i svi ti ljudi na ulicama toliko vole.

Upravo zbog toga je Putin na konferenciji za medije na pitanje novinara da li će se obratiti okupljenim ljudima rekao da „u plan posete ne ulazi učestvovanje na nekim mitinzima“ i tako na finjaka, kako to samo Putin ume, poručio da mu je dosta jasno da je u pitanju politički skup i da neće dozoliti da bude izmanipulisan.

Očajnička situacija – očajničke mere

Nažalost, kamera nije zabeležila izraz lica predsednika Vučića u tom trenutku, ali možemo samo da zamislimo osećaj panike i čistog užasa kada je shvatio da svi oni silni ljudi, kojima je obećano da će se Putin obratiti, neće dobiti ono zbog čega su došli.

Bio bi to veliki neuspeh za Vučića, ljudi bi bili iznevereni i on bi u njihovim očima bio jedini krivac – a to, razume se, ne sme da se dogodi.

I zato Vučić pribegava očajničkoj meri, verovatno u nadi da ga niko neće čuti – moli patrijarha Irineja da zamoli Putina da se ipak obrati okupljenima makar sa tri rečenice. „Bilo bi divno“, kaže Vučić Irineju, a sve je zabeleženo na sad već legendarnom snimku.

Istorijski trenutak

Udruženim snagama, verski i državni poglavari Srbije uspevaju u najvećoj misiji tog cirkusa – Putin uzima mikrofon i obraća se okupljenima. Trenutak koji su svi čekali, zbog kog su hiljade i hiljade ljudi putovali satima, stajali ispred Hrama Svetog Save, dozivali Putina i pravili mu transparente… Putin drži istorijski govor:

„Hvala na prijateljstvu“.

To je to. To je čitav govor. Zapravo, govor je toliko kratak – ima samo tri reči – da je okupljenoj publici trebalo nekoliko sekundi da shvate da je kraj i da treba da počnu da aplaudiraju!

Nisam neki stručnjak za govore na mitinzima, ali ova groteskna scena više deluje kao da Putin kupuje sebi slobodu (u stilu „daj da skinem ovu razmaženu dečurliju koja se igraju ozbiljne države sa grbače“) nego na jedan iskren govor zahvalnosti.

Zapravo, više zvuči kao da se podsmeva nego da se zahvaljuje, i to s punim pravom. I treba nam se podsmevati.

Spreman na sve

Lice koje je Srbija pokazala, lice koje je spremno da od Doma omladine u Beogradu napravi veliku menzu, okrepnu stanicu punu sendviča za učesnike mitinga ne bi li što glasnije pred Putinom pokazali ljubav prema predsedniku – i manjak iste prema sopstvenoj kulturi – takvo lice ni ne zaslužuje ništa više od podsmeha.

A lice koje je Vučić pokazao, lice manipulatora koji je spreman na sve ne bi li došao do lične koristi, koje će poput šteneta da gleda u vas i bez problema da pokaže nedostatak kičme, samo ako će tako zaraditi koji dodatni glas ili makar tapšanje po ramenu…

To lice ne zaslužuje ni podsmeh. Samo čisto gnušanje.

Veče koje je pojeo mrak: Mrtva zemlja što se državom zove „ubila“ Ivana Ivanovića

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

3 Comments

Klikni da komentarišeš

  • Ha aha hahaha!! Uzalud pljujete sve redom, Slobu, Tadića, Koštunicu, Đilasa, Vučića, Novog još nepoznatog… Sve pljuje ko ne shvata: da je sam glup! Glup si narode! A glupe vode glupi, lopove lopovi, smrdljive smrdljivi, proste prosti, arogantne arogantni i tako u nedogled!!!!

    • Ljubimac, Onda si i sam glup kad pljuješ po narodu koji uzalud pljuje po političarima. Nije problem u onom delu naroda što pljuje po odvratnim političarima koji uništavaju taj isti narod, već u onima koji ga ne pljuju već podržavaju. To, što si Koštunicu stavio u isti koš sa gorepomenutim šljamom, pokazuje da si tanak. Koštunica je žrtva … naivan lik i pošten, a poštenom nije mesto među ološem.U prirodi sve teži da se uravnoteži, tako treba da shvatiš i pljuvanje naroda po političarima…zakon akcije i reakcije. Život je večita borba dobra i zla u kojoj zlo pobeđuje. Obrnuto je samo u filmovima. Bolje je uzalud pljuvati vlast nego je podržavati, jer vlast je gore a narod je dole i uvek treba one što su gore vući na dole i podsetiti ih da su i oni nekada bili dole.