Magazin

Kolika je opasnost po Srbiju nakon što je ‘izvozna demokratija’ Amerike doživela poraz protiv talibana?

talibani
Printscreen

„Kokakolizacija“ sveta još jednom je doživela krah, ovoga puta u Avganistanu, zemlji koja je u prethodnih dvadeset godina prošla različite faze neokolonizacije, rata i pokušaja demokratizacije. Bezuspešno. Talibani su, gotovo u minut precizno, dvadeset godina nakon 11. septembra dobili svoju državu u kojoj će od sada potpuno legalno uspostaviti svoj vrednosni sistem.

Dve decenije dominacije Zapada i pre svega SAD-a preko noći je urušeno čime je Avganistan postao najveći vojni poraz Amerike nakon sveopšte evakuacije iz Vijetnama. Proces izvozne demokratije vratio se kao bumerang u lice zapadnih sila i ovo istorijsko razdoblje u kojem, konačno i onima sa najslabijim vidom, postaje jasno da u svetu više ne postoji samo jedan policajac koji vedri i oblači po sopstvenom nahođenju.

Potresni snimci evakuacije američkih građana i njihovih saradnika obišle su svet. Od ljudi koji bukavlno otpadaju od aviona pri poletanju, do majki koje svoju decu preko žičanih ograda nude i bacaju ka britanskim i američkim vojnicima. Sumanuto postupanje SAD-a, ostavljajući zemlju navodnim krvolocima i teroristima koji predstavljaju globalnu pretnju, kako su propovedali svetu prethodnih 20 godina.

Sada se povlače jer se pelcer njihove laži nije primio u ovoj napaćenoj zemlji, prepunoj korupcije, bede, droge, smrti i nesalomive vere.

Ono što je međutim sve iznenadilo je brzina kojom su se stvari odvijale pod svetlima pozornice, a šta je bilo u ’bekstejdžu’ i kakvi su dogovori i pregovori vođeni iza kulisa otkrivaće se u narednom periodu.

Dačić: Ovako je to bilo…

Ono što je za našu zemlju zanimljivo i istovremeno zabrinjavajuće je informacija da su se pregovori između talibana i predstavnika tadašnje legalne vlasti u Avganistanu vodili baš u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ivice Dačića, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije, a u organizaciji fondacije „East-West Bridge“.

Ova vest skrivana je od javnosti pune dve godine, a Dačić je nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu od strane talibana odlučio da progovori o tome, hvalivši se kako je Srbija imala plemenitu nameru da pomogne u pomirenju zaraćenih strana. Ivica Dačić objasnio je za TV Pink da je lično Vučić dozvolio održavanje ovih pregovora, da se Srbija kao dobar domaćin u njih nije mešala, te da je „atmosfera bila korektna“.

– Tri puta su dolazili, ja sam im bio domaćin, na video vezi je bio aktuelni predsednik Avganistana. Ovde su bili predstavnici Saveta za mir Avganistana i neki predstavnici talibana, odnosno njihovih fakcija. Ovde su razgovarali tri puta, ali kasnije su to preuzele velike sile kad su videle da mi to radimo – rekle su ‘mi ćemo to da uradimo u Dohi, u Kataru’. Rezultat se vidi – kazao je Pinku aktuelni predsednik Skupštine.

Zar ne zvuči potpuno apsurdno da su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, učenici zločinaca i vatreni huškači tokom ratova devedesetih, sada najednom postali hipici i pomiritelji na svetskom nivou i to baš u priči gde je glavna uloga podeljena teroristima?!

Možda je nekome zaista uverljivo objašnjenje Ivice Dačića da je Srbija izabrana zbog svoje pozicije – “ni na Istoku ni na Zapadu”.

– To je sve išlo ovako, Avganistanski savet za mir se obratio Ist-Vest Bridžu koji vodi Jovan Kovačić. Pitali su nas da li bismo mi hteli da to logistički podržimo, hteli su da pregovaraju baš kod nas, u Srbiji, jer mi nismo ni na Istoku ni na Zapadu. Jedino što su tražili bilo je da se garantuje diskrecija, odnosno da se ništa o pregovorima ne objavljuje i da informacije ne cure u medije. Mi smo to poštovali. Tri puta su dolazili, tri puta su ovde organizovani pregovori talibana i rukovodstva u Kabulu i ništa nigde nije procurelo – objasnio je Dačić.

dačić 11
Printscreen

Šta nam je to zbrzano ispred očiju, o čemu se sve ćuti, kao i šta je to promaklo javnosti u Srbiji tokom ove dve godine u kojima smo se bavili samo brojem zaražanih, mrtvih i onih na respiratoru?! Neverovatno je da se Srbija, kao vrlo mala zemlja i potpuno nebitna za svetske tokove, u prethodnih 150 godina uvek mora naći u epicentru svetskih dešavanja i globalnog ludila.

Šta se to desilo i šta će se tek dešavati u Avganistanu, centralnoj Aziji i Bliskom istoku pokušali smo bolje da razumemo u razgovoru sa ljudima koji se ovom temom mnogo podrobnije bave.

Veliki poraz američke spoljne politike i nametnutih zapadnih vrednosti

Doktorant na Fakultetu političkih nauka Milan Vukelić za Luftiku objašnjava kako da razumemo ovo iznenadno povlačenje američkih trupa, da li to znači da je taj čuveni terorizam pobeđen ili je ipak po sredi povlačenje i ostavljanje na cedilu čitavog jednog naroda talibanskim gerilcima.

Povlačenjem svojih trupa iz Avganistana, Amerikanci su kao kulu od karata srušili sve ono što su u toj zemlji godinama ‘gradili’. Da ne pominjemo milijarde dolara koje su ‘bačene u vodu’, kao i broj žrtava koje je sukob u Avganistanu iza sebe ostavio. Celokupne aktivnosti SAD, predstavljene u javnosti kao tzv. ‘borba protiv terorizma’ imala je za cilj da se muslimanima nametne evroamerički koncept demokratije, koji je u islamskim zemljama jednostavno neodrživ, jer je u suprotnosti sa islamskom kulturom i njenim vrednostima – započinje Vukelić.

Naš sagovornik smatra da je ovime dat ‘vetar u leđa’ svim ekstremističkim grupama koje svoje nadahnuće nalaze u iskrivljenoj verziji islama.

Pored toga, SAD su vojnim operacijama dodatno ojačale gnev muslimana i probudile osećaj antiamerikanizma koji je već bio zastupljen zbog američke višedecenijske podrške Izraelu. Bez sumnje, aktuelna situacija u Avganistanu predstavlja veliki poraz američke spoljne politike i zapadnih vrednosti, ali i vetar u leđa islamskim fundamentalistima, koji ovu pobedu talibana mogu videti kao priliku za globalno buđenje islamskog sveta i početak džihada protiv zapadnog uticaja u regionu – kaže Vukelić.

Kolika je zapravo podrška talibanima u Avganistanu?

Prethodnih dana mediji traže odgovor na pitanje kakvu podršku među lokalnim stanovništvom uživaju talibani, a Vukelić veruje da su ovi događaji sami dali odgovor na to pitanje.

Hteli mi to da priznamo ili ne, talibani imaju nezanemarljivu podršku među avganistanskim stanovništvom. Pa kako drugačije protumačiti situaciju da državna vojska koja broji preko 300 hiljada pripadnika i raspolaže najsavremenijim američkim oružjem, za svega par dana padne na kolena pred 75 do 80 hiljada talibanskih gerilaca. Činjenica je da su brojni Avganistanci odbili da se suprostave talibanima, svesni da protiv sebe imaju vernike koji se bore za „trijumf islama“ i stvaranje islamske države koja će biti uređena šerijatskim verskim pravom.

Ako bi to sprečili, suprostavili bi se volji Alaha i čekale bi ih večne muke u zagrobnom životu. Velika je verovatnoća da su mnogi od njih čak i ranije podržavali aktivnosti talibana, ali usled prisustva američkih vojnih snaga, to jednostavno nisu smeli da javno priznaju. Uostalom, i predsednik SAD Džo Bajden potvrđuje navedeno izjavom da ‘Amerikanci neće da ginu u ratu u kojem ni sami Avganistanci neće da se bore’ – navodi naš sagovornik.

Seća li se neko Islamske države?

Čini se da su svi zaboravili postojanje Islamske države i njihov meteorski uspon pre nekoliko godina. Nameće se pitanje da li je Avganistan sada sigurna kuća za takve grupacije, mogu li sada delovati ujedinjeni protiv svih onih koje vide kao večne neprijatelje?

Islamska država je bez sumnje jedna od najuspešnijih islamskih ekstremističkih organizacija u istoriji, jer je uspela da ostvari ono za šta Al Kaida i druge džihadističke grupacije nisu imale dovoljno snage, a to je da na teritoriji Bliskog istoka zaista izgrade halifat, koji je u jednom trenutku kontrolisao teritoriju od 32 000 km2, na kojoj je živelo oko 10 miliona ljudi. S toga, Islamska država sigurno predstavlja dobar primer talibanima, a sasvim je očekivano da lideri posrnule, ali ne i potpuno poražene Islamske države iskažu svoje poštovanje talibanima i stave se na raspolaganje novom halifatu. Uostalom, to su već učinili lideri Hamasa, jordanski ogranak Muslimanskog bratstva, a čak je i veliki muftija Omana ‘čestitao bratskom narodu Avganistana očiglednu pobedu, ali i sebi samima kao i celom islamskom svetu na ostvarenju iskrenog obećanja datog Bogu’ – ukazuje Vukelić za Luftiku.

ISIL
Printscreen

Kako će se pobeda talibana odraziti na Balkan?

Poslednjih dana pojavile su se informacije da se deo odbeglog avganistanskog stanovništva naseljava na prostor Kosova i Metohije, Albanije i Makedonije. Pominje se čak i naseljavanje napuštenih delova južne Srbije, ali za sada nema izjašnjavanja državnog vrha naše zemlje.

mini šengen
Printscreen

Kakve će posledice osetiti naš region povodom ponovnog preuzimanja vlasti talibana nakon 20 godina egzila, s obzirom da znamo da Srbija nije jednom imala iskustvo graničara i branika Evrope pod naletom muslimanskih osvajača sa Istoka?

Aktuelna situacija u Avganistanu može imati samo negativne posledice kako na Balkan tako i na celu Evropu, jer će izazvati novi talas migracija koji u budućnosti može ozbiljno narušiti hrišćanski identitet Evrope. Podsećam da su u prethodnim talasima migracija, mnogi migranti bili usko povezani sa radikalnim islamskim grupama, a samo sa teritorije Balkana oko hiljadu džihadista putovalo je u Siriju i Irak, od čega više od 400 sa teritorije Kosova i Metohije. Mnogi od njih vratili su se sa ratišta, sa ciljem da otpočnu izgradnju halifata u srcu Evrope, tako da je Balkan odavno stub odbrane Evrope od naleta islamskog ekstremizma. Što se tiče samog Kosova i Metohije, prištinski zvaničnici će svakako ispuniti zahteve svojih zapadnih mentora i primiti određeni broj avganistanskih izbeglica, koji će se bez sumnje lako uklopiti u novu sredinu, jer bez obzira kakav je njihov stav o talibanima, oni su muslimani i dolaze na teritoriju koja je duboko islamizovana, što nije ništa čudno, jer gotovo 97 odsto kosovskih Albanaca praktikuje islam – zaključuje Milan Vukelić za Luftiku.

Obama i Tramp omanuli, Bajden ‘po kratkom postupku’

Doktor Vladimir Trapara, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, smatra da su Amerikanci ispunili prvenstveni cilj u Avganistanu, a da su omanuli u pokušaju da izgrade države po modelu za koji oni smatraju da je dobar i prihvatljiv.

On za Luftiku napominje da se u „spoljnoj politici dešavaju nenameravane posledice“.

Njihov je prvobitni cilj bio da sruše režim koji je pružio utočište Bin Ladenu i Al Kaidi, odgovornima za 11. septembar. Oni su u tome uspeli i kasnije su i likvidirali Bin Ladena. Sprečili su da Avganistan i dalje bude izvoznik terorizma, tako da sa te strane njihov prvobitni cilj je postignut. Što se tiče ovog drugog cilja, koji je kasnije došao i koji su Amerikanci sprovodili paralelno u Iraku i Avganistanu, a to je izgradnja država na Bliskom istoku, taj cilj jeste doživeo neuspeh. Najpre u Iraku, a onda i u Avganistanu. To je bilo neminovno samo što oni tada još nisu to znali. Tada su još uvek bili zaneseni verom u svoju izuzetnost i verom da će svi, svuda u svetu, oberučke prihvatiti njihovu hegemoniju i ono što oni kažu da je dobro za svet – kaže naš sagovornik.

tramp i bajden
Printscreen

Kaže da su Amerikanci najavljivali već godinama izlazak iz Avganistana, ali da je Bajden učinio ono što nisu Obama ili Tramp, te je sve na kraju urađeno “po kratkom postupku”.

Mislim da ni on, ni američki spoljnopolitički establišment nisu gajili nikakve iluzije o tome šta će biti kada se oni povuku. Znali su da će talibani pre ili kasnije doći na vlast, da će pobediti i da su oni u tom unutrašnjem sukobu najjača strana, kao i da je američki projekat izgradnje države i nekog alternativnog režima u Kabulu doživeo neuspeh – dodaje.

Trapara kaže da talibani imaju podršku naroda Avganistana, kao grupacija za koju se veruje da može konačno doneti mir i stabilnost.

Talibani ne bi mogli tako brzo da osvoje toliku teritoriju da nisu imali solidnu podršku naroda i to verovatno i veću nego što su imali devedesetih godina kada su se suočavali sa mnogo ozbiljnijom opozicijom. Sad vidimo da su njih razni slojevi društva u Avganistanu prepoznali kao nekoga ko može da donese prekopotreban mir i stabilnost. A što se tiče režima koji su Amerikanci instalirali, taj režim očigledno nije imao ni resurse za borbu, a još manje neku ideju za koju bi se borio. Videli ste kada je predsednik Avganistana pobegao i izneo novac. Očigledno mu je to bilo prvo na pameti – navodi Trapara za naš portal i ističe da će sada prioritet Amerike biti praćenje ponašanja talibana, odnosno da li će Avganistan biti sigurna kuća za međunarodne teroriste.

Sastanak u Beogradu organizovala ”vrlo uticajna organizacija, ali u tome ne treba videti nešto loše”

Sagovornik Luftike takođe veruje da nema ničeg lošeg što su se u Srbiji vodili razgovori između talibana i tadašnjih predstavnika vlade Avganistana, te da su neke države od takvih posredovanja imale i benefite u međunarodnim odnosima. Srbija je ulogu posrednika dobila “zahvaljujući” fondaciji “East West Bridge”.

Čuo sam da su se raznim kanalima i na raznim mestima održavali ti razgovori. Organizacija koju pominjete je vrlo uticajna kod nas. Ta priča ‘pije vodu’ da smo mi neki neutralni teren na kom se mogu voditi takvi razgovori. Ne treba u tome videti ništa loše i to može čak i dobro da bude. Mnoge države su profitirale od toga što su se na njihovom terenu vodili neki bitni mirovni pregovori, kao svojevremeno Finska za vreme Hladnog rata – objašnjava Trapara.

Problem se u ovakvom tumačenju može videti u činjenici da pregovori u Beogradu nisu vođeni između dve suverene države, već između zvanične vlade i talibana koji su u velikoj većini sveta percipirani kao ekstremno opasni teroristi. Kakve se svetske kombinacije, podele i ljudske sudbine dogovaraju u našem glavnom gradu, dok bezbrižno pijete kafu i šetate Terazijama, možemo samo pretpostaviti.

Samo neprijatelji novog režima bežaće iz Avganistana

Vladimir Trapara ne veruje da će se drastično promeniti broj migranata koji pristiže u našu zemlju, a takođe ne veruje ni u mogućnost njihovog trajnog zadržavanja na ovim prostorima.

Tokom dosadašnjeg trajanja migrantske krize dosta ljudi je napustilo Avganistan upravo zbog građanskog rata koji se tamo vodio. Sada bi mogao da usledi neki novi talas, ali ovoga puta ne zbog rata, nego zbog dolaska talibana. Oni koji se protive talibanskom režimu bi mogli da nastave da beže iz Avganistana. Ono stanovništvo koje je zbog rata odlazilo će verovatno ostati u Avganistanu gde će se postići nekakva stabilnost i nekakav mir. Tako da, kad se sve to sračuna, ne verujem da će neki veći broj Avganistanaca dolaziti u Evropu nego što su do sada dolazili – kaže naš sagovornik i objašnjava da ne veruje u naseljavanje migranata na Balkanu, jer su se i do sada zadržavali tek toliko dok im se ne omogući ulazak u Mađarsku ili Hrvatsku kako bi mogli da nastave ka Zapadu.

Na priče da se teritorije Kosova i Albanije koriste kao utočište za odbegle Avganistance, Trapara dodaje da se to “verovatno odnosi  na jedan manji broj ljudi koji je pobegao iz Avganistana da se ne bi suočili sa neposrednom odmazdom talibana zbog toga što su na strani nekadašnjeg režima radili nešto protiv talibana i njihovih pristalica”.

To je vrlo moguće, kao i to da među tim ljudima ima i onih koji su bili umešani u neke zločine, koji bi to mogli da nastave dalje da rade negde, da se bave možda i terorizmom. To nije isključeno uopšte. Moguće da neko ima plan njih da regrutuje negde, a da li će se to desiti na Kosovu ili u Albaniji to ne možemo da isključimo, svakako – dodaje sagovornik Luftike.

mini šengen
Printscreen

Moguća je i saradnja boraca Islamske države sa odbeglim Avganistancima

Poznato je da je Islamska država regrutovala borce i sa prostora Kosova i Metohije, a u novonastalim okolnostima ne treba odbaciti potencijalnu bezbednosnu pretnju.

Na ovim prostorima dokazano je u vreme onih čuvenih terorističkih napada u Francuskoj da su neki od ljudi koji su to izveli bili na ovim prostorima i da ih je neko odatle regrutovao. Mnogi sa naših prostora bili su borci Islamske države i zato nije isključeno da se uspostavi nekakva veza sa odbeglim Avganistancima ako među njima ima takvih koji bi nastavili da se bave terorizmom – kaže Trapara, za portal Luftika, a zatim dodaje da “to nije nešto što bi trebalo preterano da se tiče Srbije”.

Ona treba da nastavi da se ponaša kao i do sada prema migrantima. Treba da brine o svojoj bezbednosti. Mi od terorizma nismo neposredno ugroženi u poslednjih 20 godina, od kako se dogodio 11. septembar, a na Kosovu nemamo efektivnu kontrolu da bismo mogli da kontrolišemo šta se tamo dešava. To nije nešto što bi trebalo nas preterano da brine. Jedino situacija sa pravljenjem Mini Šengena, ukidanje granica, može da doprinese tome da neki ljudi koji bi boravili u Albaniji neko vreme, se kasnije preko naše teritorije lakše prebace negde drugde. To je moguće da se desi u budućnosti, ali to tek kad zaživi taj Mini Šengen – zaključuje dr Vladimir Trapara za portal Luftika.

 Vučić sa juga Srbije: Odakle tolika ksenofobija?!

Predsednik Srbije izjavio je da naša zemlja nema problema sa izbeglicama, ukoliko se zaista radi o izbeglicama, te da Srbija neće biti “parking ni za koga ko će dolaziti sa strane”.

– Kod nas ne dolazi niko, ne vidim da je to problem niti kako bi to mogao da bude problem za nas. Ali nemojte da ne pokazujemo ljudskost, odakle tolika kesonofobija i tolika mržnja prema svakome ko od nekud dolazi – kazao je Aleksandar Vučić novinarima prilikom današnjeg obilaska Prokuplja, Blaca i Brusa.

Zašto ćutite?!

Šta se sve prećutkuje našem narodu zarad interesa stranih partnera ili nalogodavaca, posle ovog Dačićevog svedočenja dodatna je misterija.

Sa jedne strane političkog spektra možemo videti priličan strah od mogućnosti pojavljivanja ogromnog broja migranata iz Avganistana koji bi naselili teritoriju Kosova i Metohije, dok vlast i opozicija u Srbiji o ovoj temi uglavnom ćute i ništa ne komentarišu. Naravno, liberalniji deo društva ne vidi ništa loše u tome da Srbija otvori granice migrantima, međutim istina je, kao i uvek, negde baš između svih ovih ekstrema.

Zašto bi bilo ko morao da vadi fleke Amerikanaca koji uvek mogu da odbegle ljude prebace direktno na svoju teritoriju i tamo im omoguće sve “blagodeti” demokratije. Osim, ako možda njihovim eventualnim prebacivanjem na Kosovo i Metohiju, u Makedoniju, Srbiju ili Albaniju oni upravo i ne čine tako nešto – prebacuju svoje saradnike na svoju teritoriju.

Žena koju bičuju jer ne nosi burku ili je bez muške pratnje je budućnost koju Talibani donose Avganistanu

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
511 Shares
511 Shares
Share via
Copy link