Čujem, ponovo smo pobedili, Beograd – Priština rezultat je sada 6 prema 0.
Višenedeljne barikade su dobrovoljno uklonjene, užarena situacija na ivici novog oružanog sukoba završena je nekoliko dana pre proslave Nove godine, a kako su postizanje novog sporazuma videli građani Mitrovice istražili su novinari portala Kossev.
Oni su prošetali gradom u nameri da čuju glas onih o čijim sudbinama drugi odlučuju, a bilo je zanimljivo čuti razmišljanje građana.
Neki su, kako kažu, ubeđeni da je u pitanju još jedna diplomatska pobeda izvojevana trudom predsednika Aleksandra Vučića, neki veruju da je u pitanju kompromis koji će nam svima kupiti još nekoliko meseci mira, a mogu se čuti i glasovi ogorčenih građana koji su besni i očajni odnosom koji zvanični Beograd i vlast u Srbiji ima prema svojim sunarodnicima iz južne pokrajine.
Kosovski Srbi ponovo su se našli u sredini haosa, ali njihova nada još uvek tinja. Život na Kosovu je sve samo ne lak, a čitave generacije odrastaju u atmosferi latentnog sukoba koji svako malo eskalira do mere vojne intervencije. Da li je zaista reč o ivici rata ili o režiranoj predstavi u kojima se igra sa stvarnim likovima i njihovim životima, a sa ciljem pripreme naroda na konačni dogovor i priznanje kosovske državnosti, više nije ni važno.
Važno je ludilo u kojem smo zatočeni. Svi mi. I Srbi i Albanci. Običan svet, koji skapava u siromaštvu i krvavim uspomenama dok se kriminalci sa obe strane nišana besomučno bogate.
Od desetak intervjuisanih građana koji i dalje veruju samo u crkvu i Vučića, našao se jedan stariji čovek koji je bez dlake na jeziku prokomentarisao najnovija dešavanja i taj novonastali dogovor između dve strane.
– Sve u crnom, ništa svetlo nema. Šta je rešeno? Da se Srbi gube odavde. To je poklon od našeg predsednika i naših predstavnika veleizdajnika koji primaju po tri, četiri plate, a ovde se narod tri nedelje mrzne. I muško i žensko, i staro i mlado. Žalosno. Nismo spavali 20 dana, a sad nam je još teže. Sad nam je nož pod gušom. Kakva je to naša vojska? Ko komanduje? Čizmaši, je li!? Sramota, žalosno, bruka. Nema tu junaka, nema tu vojvode, nema tu Srbina. Sve je u njihovim rukama, šta kažu Šiptari sve dobiju zahvaljujući našim izdajnicima – započeo je besni Srbin sa Kosova i Metohije.
On je predstavnike Srba, odnosno vrhušku Srpske liste optužio za poltronstvo, nedostatak karaktera i koristoljublje preko grbače običnih ljudi.
– Lopovi primaju po 5 plata, izdajnici. To su krpenjaši, to su đubrad. Da mogu da uđu u du*e Vučiću, u du*e bi mu ušli, svi! To su kukavice, to nije muško. To nije muško ako ne kažeš istinu. Moraš za vreme intervjua 5 puta da ponoviš ime Aleksandar. Te Spirić, te Vučić. Pa ko su oni? Oni nisu sveci, nisu patrijarsi, nisu junaci, nisu borci. Oni trebaju suknje da nose, a ne da sede u kancelariji i da uzimaju 5 plata. Sad treba narod da se digne i da uzme sve iz kancelarije go*njivom motkom da izbaci. I Zubin Potok i Mitrovicu i Leposavić – jasno i nedvosmisleno je rekao u mikrofon ono što mnogi danas nemaju hrabrosti da javno izgovore.
Tu se čovek nije zaustavio u naletu iskrenosti.
– Nikad nisam video ovakve kukavice. Nigde. Neka dođu, nek me streljaju. Izvol’te slobodno, ja se ne plašim smrti. Ovo nema nigde u svetu. Ovo je bruka, najveća bruka – govorio je besno i u neverici.
Na pitanje da li će Srbi na Severu osetiti boljitak nakon uklanjanja barikada, ozlojeđeni građanin imao je spreman odgovor.
– Ma kakvi, oni čekaju samo smrt! Šta bolje da bude kad nam je UČK ovde iza leđa i samo čekam da postave eksplozive da nas dignu u vazduh. Dao im je policiju, sad vraća policiju, ostavio ih je bez parčeta hleba. I njima nije lako. To su naši ljudi, kakvi su da su. Nisu bili loši, ne mogu da kažem – reči su čoveka koje odjekuju i pored namere da se Srbi na Kosovu pretvoro u jednoumnu masu.
Odnos zvaničnog Beograda prema Srbima sa Kosova možda se najbolje odslikava postavljenim kadrovskim rešenjima, poput dva bisera srpske političke scene Marka Đurića, nekadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i njegovog naslednika, aktuelnog direktora Petka Petkovića.
Kadrovska politika vladajuće stranke ubila je svaku moždanu ćeliju građanima i u ostatku Srbije, gde kao pečurke posle kiše niču raznorazni Grčići, Čučkovići, Vučevići, Gašići, Vulini i svi ostali Pajkići.
Neverovatan trust mozgova, onih neodlivenih, našao se na listi SNS-a tokom prethodne decenije.
I pored veoma nezavidne situacije u kojoj se kao rasparčana država i društvo nalazimo poslednjih 30 godina, mi kao da sami sebi želimo zlo i pucamo direktno u oba kolena, istovremeno izvršavajući lobotomiju nad sopstvenim glavama odabirom izvanrednih kandidata na najodgovornije državne funkcije.
Ovaj čovek je samo bez uvijanja rekao ono što mnogi od nas misle, ali nemaju hrabrosti niti volje da glasno izgovore jer je uvek lakše živeti u lažima, ušuškan u dobrim odnosima sa polusvetom koji se dokopao fotelje i umišljeno veruje da odlučuje o životu i smrti.
Jedinstvo nije klimanje glavom i jeftino hvalisanje najmoćnijeg političara u zemlji. To je ovaj čovek lepo definisao – kukavičluk.
Dodaj komentar