Hrana postaje veliki problem u svetu koji očigledno nije spreman za ovu programiranu nestašicu. Već danima i nedeljama svi naši sugrađani komentarišu sveopšta poskupljenja, a i naši ljudi „preko“ takođe osećaju posledice krize.
U Nemačkoj, najjačoj ekonomiji Evrope, cene takođe idu ka „gore“. Portal Nova.rs razgovarao je sa dvojicom naših državljana koji godinama rade i žive u ovoj zemlji. Darko Radenković i Mile Stanojević svedoče o poskupljenjima i koliko je potrošačka korpa promenjena u samo nekoliko meseci.
Hleb je u Nemačkoj poskupeo za više od dvadeset dinara, pre svega nekoliko meseci koštao je 0,66 evra (81 dinar). Poskupelo je i brašno, koje sada košta 0,45 evra, odnosno 53 dinara. Prethodno, koštalo je 0,38 evra (45 dinara).
Ništa bolja situacija nije ni sa ostalim proizvodima, čija kupovina ne predstavlja luksuz.
Da bi ste napravili bilo koji obrok neophodno je i ulje, koje je definitivno najviše poskupelo – za 0.60 evra (70 dinara). To znači da ulje sada košta 1.79 evra (210 dinara), dok je ranije koštalo 1.19 evra (140 dinara).
Kada je reč o mesu, kilogram mlevenog goveđeg mesa košta skoro devet evra, odnosno 1.056 dinara. Kilogram bataka je nešto povoljniji – 2.79 evra (328 dinara).
Situacija nije bolja ni kada se radi o voću i povrću. Kilogram banana najlošijeg kvaliteta košta 1.09 evra (128 dinara), 500 grama oraha 2.29 evra (269 dinara), a 300 grama paprike 1.39 evra (163 dinara).
Jedina namirnica koja je zadržala svoju cenu je šećer – 0.78 evra, odnosno 92 dinara. Međutim problem je što ove namirnice nema dovoljno, što se vidi i na fotografijama koje su pomenutom portalu poslali njihovi sagovornici. Da stvar bude gora, nema ni onih namirnica koje su poskupele, kao što su ulje i brašno.
Cela ova situacija, kako kaže Mile Stanojević iz Hamburga, dovodi do toga da se Nemci sve više pitaju da li su sankcije uvedene Nemačkoj ili Rusiji. Njegova potrošačka korpa, kako tvrdi sada košta 80 evra (9.399 dinara), a nekada je u prodavnici za istu količinu namirnica trošio 60 evra (7.049 dinara).
– Nije problem samo hrana. Maksimalno je skočila i cena benzina i naftnih derivata. Oni sada pokušavaju da se prebace da korišćenje električnih automobila ili bicikala. Za to vreme država ostaje nema i ne čini ništa da pomogne svojim građanima – kaže Stanojević.
Sa druge strane, Darko Radenković iz Frankfurta, tvrdi da su u njegovom gradu po prodavnicama na snazi restrikcije, i da je moguće kupiti ograničen broj esencijalnih artikala.
– Do skoro, a i sada su u nekim prodavnicama rafovi sa uljem i brašnom su prazni. Čak i kada ga ima, svako može da kupi najviše po jednu flašu, ali ta flaša kosta pet evra i onda ljudi nalaze alternativu i kupuju maslinovo. Mi Srbi smo navikli na krize, ali Nemci su baš zatečeni – kaže Radenković.
Ipak, za razliku od Stanojevića, Radenković kaže da Nemačka neće ostaviti građane na cedilu i da su već usvojeni paketi pomoći.
– Država je već spremila neki paket pomoći. Prema njemu građani koji plaćaju porez na dohodak dobijaju po 300 evra kao pomoć za predstojeću grejnu sezonu za grejanje. Benzin bi trebalo da bude jeftiniji za 30 centi po litru, a dizel za 14 centi. Svi koji primaju socijalnu pomoć dobijaju i jednokratnu isplatu od 100 evra. Takođe i porodice dobijaju i jednokratni bonus od 100 evra po detetu pored dečijeg dodatka – kaže Radenković i dodaje da je prema njegovom mišljenju najbolja olakšica to što mesečna karta za gradski javni prevoz od početka juna do kraja avgusta meseca koštati samo devet evra (1.057 dinara).
Za njega problem predstavlja i poskupljenje dažbina.
– Cene stanova i polovnih automobila su takođe nerealno poskupele. Primera radi prošle godine sam mesečno izdvajao 200 evra za hranu, sada izdvajam 300, 350 evra, a kada se na to dodaju i izračunajte sami – zaključuje Radenković.
Dodaj komentar