Ovo je priča o ljubavi i odanosti koja je oplemenila stanovnike ruskog grada Toljati, poznatog pre svega po proizvodnji čuvenog automobila marke „Lada“.
Sada već davne 1995. godine meštani ovog grada primetili su vučjaka koji uvek stoji na istom mestu i često trči za automobilima, ali se uvek vraća na svoju odabranu lokaciju. Meštani nisu znali njegovo ime, niti odakle on baš na tom mestu i šta ili koga čeka.
Nakon nekog vremena, strašna istina proširila se gradom. Ovaj pas nalazio se u automobilu zajedno sa svojim vlasnicima, mladim bračnim parom, kada su doživeli tešku saobraćajnu nesreću. Devojka je poginula na licu mesta, a mladić je izgubio borbu u bolnici samo nekoliko časova nakon nesreće.
Pas je jedini preživeo tragediju, a potom je nastavio da dolazi na isto mesto gde je poslednji put video svoje vlasnike žive.
Građani su se organizovali pokušavajući da ga udome, da mu sagrade kućicu koja bi mu poslužila kao utočište, međutim on je od ljudi prihvatao samo hranu, jer nije želeo da se udalji od mesta na kojem je bezuspešno čekao povratak svojih voljenih.
Dobio je i novo ime, Kostja, kao skraćenica od Konstantin, ime koje znači stalan, postojan. Neki su Kostju nazivali i Verni, a taj nadimak nije potrebno dodatno pojašnjavati ako se zna da je svakoga dana, punih 7 godina, provodio na istom mestu.
Svi stanovnici koji prolazili južnim delom grada znali su za Kostju, a priča o njemu prenela se širom Rusije.
Po kiši, suncu ili snegu Kostja je čekao bez namere da odustane, sve dok ga jednog dana 2002. godine nije bilo na standardnom mestu. Ljudi su se bacili u potragu, da bi ga ubrzo pronašli mrtvog u obližnjoj šumi.
Pričalo se da ga je udario kamiondžija, a da je njegovo telo odvukao u šumu kako bi prikrio tragove, mada postoji priča i da na telu nisu bile vidljive povrede koje bi dokazale takve tvrdnje. Mnogi su skloni da veruju kako je Kostja osetio da je došao njegov trenutak, da se povukao, dostojanstveno, kako to samo psi umeju.
Građani su samoinicijativno postavili bilbord sa natpisom „Pas, naučio nas je ljubavi i odanosti“, ali se zbog vetra, kao i kamenica bezumnih huligana, on više puta urušavao. Reagovali su i gradski čelnici, te unajmili umetnika Olega Kljujeva da izradi bronzanu statuu visine 1,5 metara koja će se postaviti na mestu gde je Kostja proveo poslednje godine svog života.
Statua je dobila naziv „Odanost“, a napravljena je tako da deluje kako Kostja i dalje gleda u svaki automobil koji prolazi nadajući se da će baš u njemu biti njegovi davno preminuli vlasnici.
Spomenik je otvoren 1. juna 2003. godine, na proslavi 266-ogodišnjice nastanka grada. Zamenik gradonačelnika Nikolaj Renc na otvaranju je rekao:
„Ovo će biti simbol našeg grada. U Kopenhagenu imaju Malu sirenu, u Briselu čuvenog dečaka, a mi u Toljatiju spomenik psu čija je odanost postala legenda.“
Zanimljivo je da je ovaj spomenik prvi u ovom gradu koji nije podignut iz političkih razloga.
Danas je ova statua simbol neraskidive vrednosti i mesto na kojem se već tradicionalno okupljaju mladi bračni parovi, koji da bi osigurali privrženost u braku i srećan porodičan život, dolaze da pomiluju Kostjinu bronzanu njuškicu.
Dodaj komentar