Magazin

Investitori širom Srbije pikiraju kulturna dobra, devastiraju ih i na njihovom mestu dižu zgrade

Seča stabala na gradskim ulicama i u parkovima je postala ružna svakodnevnica. Gradske vlasti u Srbiji kao da su se dogovorile da rade na jednoj zajedničkoj misiji: poseći sva stabla da više ne vidimo list na ulici.

Pored ovog trenda, koji umesto parka donosi novu višespratnicu, pred očima nam brišu istoriju i skrnave kulturu. Investitorima nije važno da li će srušiti zgradu staru više vekova sve dok im je osiguran profit od prodaje novih stanova u zgradama jeftinog izgleda a i od jeftinog materijala.

Najstarija kuća u Novom Sadu će ipak biti restauirana

Sa društvenih mreža krenula je potekla vest da je novi vlasnik „Špilerove kuće“ od Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražio dozvolu za rušenje ovog objekta.

Ovo zdanje su podigli jezuiti još krajem sedamnaestog veka a vrednosti i značaju ovog dragulja vojvođanske kulturne baštine dovoljno govori podatak da je ovo zdanje na Petrovaradinu starije od Novog Sada.

Nakon što je Zavod odbio zahtev za rušenje, vlasnik se odlučio da stvari uzme u svoje ruke i ubrza proces propadanja oštetivši krov kuće.

Zahvaljujući reakciji javnosti Špilerova kuća će ipak biti restauirana, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada poručuju da je ovaj objekat predviđen za restauraciju u toku godine.

Robert Čoban je na svom Fejsbuk profilu izrazio zabrinutost povodom još jednog problema  gradnje u Novom Sadu

„Novi GUP koji predviđa da se u čitavoj ambijentalnoj celini Majura oko Crkve Uzvišenja Svetog križa dozvoli izgradnja višespratnica što bi nepovratno uništilo taj deo grada kao što se već ranije desilo sa Rotkvarijom, Salajkom, Grbavicom i najvećim delom Podbare. Živimo u ravnici i ima prostora za gradnju zgrada u svim pravcima, severno, istočno i zapadno od grada, ne moraju da se ruše ambijentalne celine. Videli smo da je SVM prošle nedelje uspeo da spreči slično uništenje gradske jezgre Subotice. Hoće li u Novom Sadu biti dovoljno snage da se to zaustavi?„

Slična sudbina je zadesila „Titovu vilu“ na Zlatiboru, koja je jedino kulturno dobro u užem centru. Nekada je ova vila koja nosi ime po Josipu Brozu bila okružena impoznatnim zelenilom dok danas oko nje niče hotelski kompleks zgrada sa više od pet spratova.

zlatibor
Foto: N1/ Titova vila

Subotičani udruženim snagama zaustaviili rušenje centra grada

Sporni nacrt plana za detaljnu regulaciju  centra grada  Subotice, zonu II, koji je u svom prvobitnom obliku predviđao rušenje više objekata u zaštićenom gradskom jezgru, biće ponovo izrađen.

Do ovog dogovora je došlo nakon višesatne javne rasprave, održane 16. marta.

Građani su izvojevali pobedu i sprečili rušenje na desetine prizemnih kuća koje je trebalo da zamene višespratnice.

subotica
Foto: N. Jakovljević/Magločistač

Očigledno je da građanski aktivizam može u mnogome da utiče na gradske vlasti i spreči skrnavljenje istorije rušenjem.

Problem leži u tome što se kod nas modernizacijom smatra rušenje prizemnih kuća koje nose pečat prošlih vremena, duh jedne ulice ili čitavog grada.

Takva zdanja poželjno je zameniti betonom, zbijenim višespratnicama ispred kojih ni nema mesta za zelenilo.

Dok svet teži ka zelenim gradovima koji smanjuju potrošnju energije, emitovanje CO2, buke i zagađenja Srbija se gradi poput industrijskih centara iz 19. veka.

Urušavaju se novosadske lepotice, niču metalne kapije što se daljinskim otvaraju

60 Shares
Share via
Copy link