Magazin

Skadarlijska kafana krije boemske tajne Nušića, Zmaja, ali i Tine Tarner i druga Tita

SUG-Skadarlija-uvecce-AV57
Foto: Anđelko Vasiljević

Često čujemo kako nestaju i poslednja utočišta beogradskih boema, a na nekada legendarnim mestima umesto starih kafana danas se često nalaze moderno uređeni lokali bez srca i duše.

Skadarlija bez sumnje opstaje, ali Beograđani će neretko na pomen te boemske četvrti samo odmahnuti glavom u drugu stranu smatrajući da je Skadarlija „oteta“ od stanovnika prestonice i da je svesno pretvorena u turističko, a ne boemsko obavezno stajalište.

Ipak, na ovoj nadaleko čuvenoj kaldrmi i dalje opstaju kafane viševekovne tradicije, te je od nacionalnog značaja da one zauvek ostanu na istom mestu kao svojevrsni svedoci i čuvari istorije ovog grada.

U kafani „Tri šešira“ sklapale su se velike zavere, razni poslovi, osnivali prvi časopisi, pisale najlepše knjige, ljubavne pesme, sedali državnici i pisci ovog i prošlog vremena, a ona je danas peta najstarija kafana u Beogradu.

Među prvim gostima koji su bili redovni posetioci bili su Đura Jakšić, koji je i stanovao u Skadarliji, Čiča Ilija Stanojević, Žanka Stokić, Milovan Glišić, Branislav Nušić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Borisav Stanković, Aleksa Šantić, Radoje Domanović. Često su dolazili i Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, slikarka Nadežda Petrović i vajar Ivan Meštrović.

Mnoge svetske i naše zvezde boravile su u kafani. Tina Tarner, koja je u “Tri šešira” došla nakon koncerta u “Pioniru”; Sofija Loren, španski kralj Huan i mnogi drugi uživali su u ambijentu i srpskim specijalitetima u ovom skadarlijskom biseru.

Poznato je da je Josip Broz Tito u čuvenoj skadarlijskoj kafani imao svoj sto i, svaki put kada je dolazio tu, sedao je za isti sto, koji je i danas najduži u kafani, pišu na sajtu rebelgrade.com.

Tito je 1975. godine bio najuvaženiji gost među državnicima, koji su posećivali ovu kafanu, a bilo ih je mnogo. Tog dana na meniju za Broza bili su proja, sir, kajmak, njeguška i goveđa pršuta (kao predjelo), specijaliteti sa roštilja, salata, gratinirane palačinke i voće (glavno jelo), a za aperitiv je bilo nekoliko vrsta rakija i belo vino „Skadarlija”.

Kako je kafana “Tri šešira” dobila ime, pisao je Nušić u jednom od svojih pisama:

“U Skadarliji je danas najpopularnija kafana ‘Tri šešira’, koja je u svoje vreme bila sedište beogradske bohemije, koju je sad izmešala i druga publika. Kao što smo već malo ranije kazali, to je bila kuća oca Ðoke Dimovića, koji je držao ‘Imperijal’. Njegov otac je bio fabrikant šešira (upravo prepravljao je i farbao stare šešire) i na toj kući, u kojoj je on živeo i radio, stajala je firma, na kojoj su bila tri šešira. Na kući su bila istaknuta i od lima izrezana tri šešira.

Ti su šeširi dugo stajali i docnije, kad je fabrika prestala da radi, a kad se u toj kući otvorila kafana, sama je sobom, i bez ikakvoga krštenja, ponela ime kod Tri šešira. Kafana je po toj firmi ponela ime. Kada je stari zanatlija Dimović preminuo, radionica je zatvorena, ali su tri limena šešira ostala na ulazu. Nisu skinuti ni kada je umesto radionice otvoren šnajderaj za ugledne dame, ni kada je šnajderaj ustupio mestu kafani 1864. godine.”

Poslednji pozdrav velikom profesionalcu: Preminuo Dragan Topalović Žuća, čuveni beogradski konobar

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
59 Shares
Share via
Copy link