Urbanizacija, modernizacija, džentrifikacija – pojmovi toliko dobro poznati stanovnicima naših većih gradova, ali i ruralnih područja i donedavno netaknute prirode.
Uzmi svaki slobodan kutak, svaki parkić, svaku livadu, svaku porodičnu kuću – sruši i uništi i na njenom mestu podigni betonsku nakazu, novi tržni ili spa centar ili veliku hotelčinu.
Uništiti život lokalnog stanovništva, podignuti rente, naterati ih da se isele i pobegnu od „boljitka“ – sve zarad sticanja brzog profita investitora ili klike na vlasti.
Hiperkapitalizam u svojem najgorem obliku, na kraju ni kamen na kamenu neće ostati.
„Turistički napredak“ uništava živote lokalaca
Međutim, daleko od toga da je ovakva situacija prisutna samo kod nas. Na nju se žale i stanovnici grčke obale i ostrva, lokalci koji ne mogu da zaustave „turistički napredak“, koji je izgled nekada prelepih plaža, oaze mira i spokoja, pretvorio u redove ležaljki, suncobrana i nepreglednih bič barova, iz kojih glasna muzika tuče dan i noć.
Zabava za neke, koji tu dođu da provedu godišnji odmor, dobro se provedu (i ostave veliku količinu teško stečenog novca, da se ne lažemo), a pakao za lokalce, koji, istina dobro zarade za tih nekoliko meseci, ali čiji se život zauvek promenio. I to na gore, zarad par šuški više u džepu.
Ponekad se ljutimo na naše grčke domaćine upravo zbog preskupih ležaljki, naplate parkinga i rampe na nekim plažama, ali ni ne pomislimo da one najviše pogađaju lokalce, kojima pred očima nestaje plaža po plaža, deo života kakvog ga do nedavno pamte. Kao kada bi vam neko uzurpirao dvorište i počeo iznenada da naplaćuje ulaz.
Tako je na Fejsbuk grupi Live from Greece osvanuo tekst kojim je za portal parallaximag.gr jedan Grk opisao svoj doživljaj „urbanizacije“ plaže Trani Ammouda na Sitoniji, koja nije ni približno komercijalna poput nekih drugih u Grčkoj. Tekst prenosimo u celosti.
Mesto koje smo voleli postalo je noćna mora
„Postoje mesta za koja ste vezani zauvek. Mesta koja nosite u sebi. Vezani ste za ono što znače vama i onima koje volite.
Ova plaža, plaža Trani Ammouda u Ormos Panagiasu, za mene je takvo mesto. To je mesto gde su moja deca odrastala. Njeno more je „njihovo more“ kako ga još uvek zovu.
Našli smo se na ovom mestu početkom devedesetih kao mladi roditelji i kupili malu kuću u selu koje je ispunilo naše letnje snove. Na peščanoj plaži i na dnu mora skupljali smo školjke, ravnopravno smo mir mora i obalu dugu dva kilometra delili sa hiljadama drugih ljudi.
Ovo mesto u kome smo živeli od zore do sumraka i njegovih punih meseca, u kome smo uživali preko 25 leta uzastopno, mirno i bez ometanja, sada je noćna mora“.
„Više ne volim ovo mesto, stvara mi teskobu“
„Nema santimetar slobodnog prostora od bič barova i ležaljki, nema mesta na pesku da ti dotakne peškir, ali ima gužve i svađa oko parkinga.
Ima ogromnih plastičnih instalacija u moru, nema kanalizaciju, ali ima cisterne koje po ceo dan dolaze i odlaze kako bi ispraznile prazne septičke jame.
Nema parking mesta. Ima užasne muzike i hot dog košta 5,5 evra. Pretvorena je u užasnu distopijsku parafrazu onoga što znači grčko leto. Beskrajni bič barovi.
Za neke, uključujući lokalnog gradonačelnika Sitonije, Državnu kompaniju za nekretnine koja izdaje dozvole, nadležne službe regiona koje to dozvoljavaju itd., sve se to zove ‘razvoj’. Ali za sve nas koji smo poznavali lepotu mesta koje su svi poštovali i niko se nije usudio da je skrnavi, zove se sramota.
Više ne volim ovo mesto, stvara mi teskobu. Svaki put kada sam ovde želim brzo da odem, da sačuvam sećanje i trenutke sreće. Trani Amuda je minijatura Grčke koja želi da odjednom izgleda kao španska obala koja je umrla i sada pokušava da vaskrsne.
Da li treba da se zapitamo kuda ovo ide?“
Zvuči poznato?
Tako se verovatno osećamo i svi mi kojima su nasadili još jedan stambenjak u dvorištu, pa na mestu nekadašnjeg parkića ili igrališta gledamo komšiju dok se zapira, kojima su oduzeli omiljeni zeleni kutak, kojima lepota Fruške gore nestaje pred očima, kao i grada koji smo nekad dobro poznavali i voleli.
Sve zarad modernizacije i dodatnog profita onih čiji su džepovi odavno puni.
Ova objava je naravno izazvala i žučnu raspravu na društvenim mrežama.
„Žalopojke preterane i neosnovane“
„Samo nešto da pojasnimo, niko ne mrzi i ne smetaju mu ležaljke, već što iste koštaju! Svakako da je neuporedivo udobnije i ugodnije biti na uređenoj plaži, gde ne moraš da brines hoce li te opaliti sunčanica i sl. Mislim da su ove žalopojke za neuredjenim plažama preterane i neosnovane. Ko želi, platiće, ko ne želi, neka ide na mesta gde ne mora da plati i stvar rešena!“, iznela je svoje mišljenje Jovana.
„Kao Beograđane što smeta BG na vodi i nove zgrade, a ja uživam kada dođem na par dana“, nadovezao se Bojan.
„Pa nismo im mi oduzeli, oni kupuju plaže i lokale za svoj dobitak… Oni i žive od turizma, ne razumem stvarno post … To je život i to se svugde dešava“, napisala je Ivana na Fejsbuku.
„Svašta, pa ne može da bude cela plaža samo za jednu četvoročlanu porodicu, to što su je oni tako doživljavali je njihova stvar. Realnost je nažalost drugačija, po njih.. a na dobrobit svih nas“, nastavila je u sličnom tonu Milena.
Međutim, bilo je i onih koji su imali drugačije mišljenje.
Jednostavni ljudi nemaju više lep život
„Poenta priče je da jednostavni ljudi, koji su našli svoj mir u nekom mestu, zbog modernog načina života i pobesnelih ljudi koji imaju više novca, nemaju više lep život… Nešto slično nama, tako su nam bukvalno oduzeli reke, ja sam Novobeogradsko dete, sad već u godinama, sećam se divnog detinjstva na Savi, Dunavu, Ušću… Znate li da se Sava bukvalno ne vidi od splavova a mi smo dane provodili na bedemima reke…tužno.
Tako i ovaj gospodin, želi svoje more, želi nekadašnji mir… Bili smo turisti i ranije, više su nas cenili, sad ni sami Grci nemaju to parče zemlje, već neko ko je spustio šapu…“, zaključila je Atina.
„Nisu Grci ni bolji, ni gori od nas! I kod njih para buši gde burgija neće, tako da, opušteno…“, napisao je Dušan.
„Istina. Od plaže koja je bila biser i skrivena oaza, sada imamo predeo ispresecan tipičnim barovima, zamkovima, igraonicama, a pri tom nema tuševa, kabina, spasilaca. Srećom more je predivno i njega niko ne može da uzurpira. Sitonija je imala dušu, želela bih da tako i ostane“, iskazala je svoje viđenje situacije Marija.
„I u Srbiji je isto. Do juče se deca igrala iza zgrade, danas ne mogu, jer je grad prodao parcelu investitoru, a ovaj sagradio zgradu. Gde će se deca igrati nikoga nije briga!“, napravila je paralelu Ivana.
Možda je vreme da stavimo prst na čelo
Tako da, ukoliko vas ovo leto dovede na neku od prelepih grčkih plaža, možda je vreme da se zaista zamislimo kako je lokalcima, koji žive od tih nekoliko meseci turističke sezone.
Možda su i njima srušili neki mali privatni raj, koji mi sad debelo plaćamo da bi smestili naše telesine u skupo plaćene ležaljke, zarad dve nedelje uživanja. Uništavanje svega, zarad ekstraprofita pojedinaca.
Ponekad stvari nisu onakve kakve vam se čine, a svet bi bio lepše mesto da nije toliko sebičluka i samoživosti. Posebno onih koji imaju najviše.
Ležaljke zabranjene na grčkom ostrvu, autentičan šmek uz gastronomski doživljaj (VIDEO)
Dodaj komentar