Sergej Aleksandrovič Jesenjin (Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) bio je ruski pesnik. Za sobom je ostavio vanvremensku poeziju, a jedna od njegovih najpoznatijih i najdirljivijih pesama je “Pismo majci”.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije.
Bio je oženjen američkom plesačicom Izadorom Dankan. Zbog alkoholizma Sergej je stekao loš glas. Poslednje dve godine Jesenjinovog života su bile pune pijanstva i lutanja, ali je u tom periodu napisao neke od svojih najboljih pesama.
Jesenjin se obesio u sobi lenjingradskog hotela „Angleter“ (Angleterre). Postoji sumnja se da je to bilo ubistvo po nalogu agenata zvanične vlasti. Imao je 30 godina.
Pesma “Pismo majci” nastala je 1924. godine, pred kraj pesnikovog života.
Pismo majci
Jesi l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uveče nad kolibom tvojom
Ona čudna svetlost sja i dalje.
Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.
U sutonu plavom da te često
uvek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.
Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne videvši tebe.
Kao nekad, i sada sam nežan,
i srce mi živi samo snom,
da što pre pobegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.
Vratiću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cveta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko pre osam leta.
Nemoj buditi odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osećam u sebi.
I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina uteha si moja,
svetlo što mi sija istim žarom.
Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.
Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti
Dodaj komentar