Iza beogradskog pisca i prevodioca Dejana Tiaga Stankovića, koji je decenijama živeo u Lisabonu, ostali su brojni prevodi knjiga drugih pisaca, ali i sjajna autorska dela.
Svoja dela počeo je da objavljuje tek u četrdesetim, a neki od najzanimljivih i vrlo poučnih citata iz Stankovićeve knjie “Zamalek” prenosi Stil.rs.
1. Sećanje je kao optimistični objektiv, doživljaji iz prošlosti budu lepši i dragoceniji kad ih pronađemo među uspomenama nego što su ikada bili.
2. Jedino je bitno da ne pričaš nikome, tajna je kao golub, otvoriš šaku i odleti slobodno.
3. Treba biti spreman da prihvatiš nepoznato i spretan na mestu koje ne poznaješ. Na kraju krajeva, nije li prilagodljivost ključ opstanka ljudske vrste?
4. O čovekovoj sudbini egipatska poslovica kaže – čovek planira, a Bog se smeje.
5. Kvalitet antikviteta, kao i starih ljudi, jeste u tome da imaju priču.
6. Šta ne može da se reši, reši se s parama, a šta ne može parama, probaj s mnogo para.
7. Arogancija je korov koji najbolje raste na balegi.
8. Bogatstvo dođe kao kornjača, a ode kao gazela.
9. Krvna veza nije tako snažna kao što su one koje se stvore za života pod istim krovom, među ljudima koji su zajedno.
10. Kad bi kamen koji pada imao svesti, on bi držao da je njegovo padanje rezultat njegove slobodne volje.
Podsetimo, pisac je preminuo juče (21.12) iznenada u svojoj kući u Lisabonu. U svojoj biografiji napisao je da je u Srbiji živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine, piše Kurir.
– Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam neveliki broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski, tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića, Dušana Kovačević i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka “Odakle sam bila, više nisam” i roman “Estoril”, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru – tako je Tiago zapisao o sebi.
Izvor: Stil, Kurir
Draga moja, sve više čitam knjige, a sve manje brišem prašinu… Život se mora živeti!
Dodaj komentar