Otišao je čovek koji je stvarao naše detinjstvo: Preminuo Boris Kolar, jedan od tvoraca legendarnog Profesora Baltazara

Reditelj, animator, crtač, scenarista, scenograf i jedan od ključnih autora legendarnog „Profesora Baltazara“ Boris Kolar umro je u sredu, 21. oktobra, u Zagrebu, u 94. godini.

Boris Kolar (1933–2026) je i jedan od osnivača Zagrebačke škole crtanog filma, piše Jutarnji.hr.

Odlaskom Borisa Kolara hrvatska kultura izgubila je izuzetnog umetnika, a generacije koje su odrastale uz „Profesora Baltazara“ jednog od stvaralaca sveta mašte, dobrote i ljudske domišljatosti, istakli su iz Udruženja Profesor Baltazar, Profesor Baltazar d.o.o. i Ustanove Zagreb film u obaveštenju o Kolarovoj smrti.

Boris Kolar pripadao je generaciji umetničkih vizionara koji su hrvatskom animiranom filmu obezbedili istaknuto mesto u svetskoj kinematografiji.

Od svojih početaka u animaciji 1952. godine, preko stvaranja Zagrebačke škole crtanog filma, do autorskih ostvarenja koja su pomerala granice filmskog izraza, Kolar je pokazivao izuzetnu crtačku virtuoznost, inventivnost i hrabrost umetničkog istraživanja.

Njegovi filmovi „Bumerang“ (1962) i „Vau-vau“ (1964) ostaju antologijska ostvarenja hrvatske animacije, prepoznata i nagrađivana na međunarodnim festivalima.

Za svoj izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2024. godine dobio je Zlatni Oktavijan za životno delo.

Posebno mesto u njegovom bogatom opusu zauzima „Profesor Baltazar“. Kao jedan od njegovih ključnih stvaralaca, zajedno sa drugim velikim autorima Zagrebačke škole, Kolar je oblikovao svet u kojem se problemi rešavaju znanjem i maštom, a različitosti prihvataju s razumevanjem i dobrotom.

Kolarova povezanost s „Baltazarom“ nije prestala ni u poznim godinama — nastavio je da doprinosi novim ostvarenjima, među kojima su „Augustova treća sreća“, „Vrline iz dubine“ i „Hektorovo otkriće“.

Kolar je, kao zaljubljenik u Zagreb, njegovu istoriju i ljude, bio pripovedač koji je u naizgled običnim događajima pronalazio neobično. U autobiografskoj knjizi „Sjećanja i razmišljanja jednog Zagrepčanca“ ostavio je dragoceno svedočanstvo o vremenu, ljudima i sopstvenom životu.

Izvor: Danas.rs