Aleksandar Šapić postao je preko noći udarna pesnica Srpske napredne stranke i preletač koji se libi da prvog Aleksandra Srbije uzdižu na nivo božanstva. Nekadašnje kritike i oštre reči između Šapića i vrha SNS-a zamenili su hvalospevi dojučerašnjeg predsednika SPAS-a na račun novog šefa, a Đurić, Vulin, Mali, Toma Mona, Vesić i ostali dobili su oštru konkurenciju u vidu donedavno dobro skrivenog šlihtarskog talenta novog potpredsednika vladajuće partije.
Dva čoveka bez ideoloških stavova lako su našli zajednički interes. On se jedino ogleda u glasovima mnogobrojnog naprednog stada koji donose sigurne funkcije i fotelje, bez svake sumnje. To je jedina ideologija moderne srpske politike, ’zahvati sve što možeš i rukama i nogama’.
Šapićeva čuvena neutralnost transformiše se i stapa pred našim očima u botovsku armiju, kao što je to nekada bio slučaj sa Anom Brnabić koja je u startu glumila vanstranački orijentisaog apolitičnog “stručnjaka”. Njen pomirljivi ton ubrzo je postao vrlo agresivan prema svakoj kritici čime je sebi kupovala ljubav najboljeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta.
Slična rola pripremljena je i za Šapića, koji moli za oprost svoje ružne prošlosti time što biranim rečima govori o najvoljenijem među Srbima.
– Nikada do sada nisam video čoveka koji na tako kvalitetan način sagledava stvari, pa čak i one koje mu apsolutno ne idu u prilog. Ne zatvara oči ni pred čim. Vidim da vlada mišljenje opozicionog dela da on ne želi da vidi neke stvari. Ne, on sve vidi i to bih voleo da naučim od njega i da razvijem. Eto, to je njegova osobina koja je meni fascinantna, iako mislim da je to božiji dar i da se to može jako teško steći ukoliko ga prirodno nemate, ali ću se svakako potruditi na na tome radim. Uvek je teško kada govorite o savremenicima, ali mislim da će iza Vučića tek ostati velike stvari – rekao je Šapić za novi broj “Nedeljnika”.
Vučić je očigledno “kvalitetno sagledao” da će mu Šapićevo prezime, jer ime je malo nezgodno, doneti novu pobedu u Beogradu, novo prevaspitavanje starog i uljuljkanog stranačkog kadra, kao i svežu propagandnu krv.
Šapić je svestan da sa svojom političkom organizacijom ne može da SPASi Beograd od Vesića, pa je odlučio da iskoristi infrastrukturnu mašineriju SNS-a i ostvari svoj nedosanjani san da postane gradonačelnik prestonice, pri čemu će Vesića elegantno liferovati iz političkog života Beograđana.
Hvala bogu da je Šapić odlučio da konačno prikaže svoje pravo lice, jer sada glasači ne mogu više da progutaju njegov ‘treći put’. Nekada veliki šampion postao je Aleksandrov Mali, koji je svoje dostojanstvo, političke i sportske zasluge stavio u službu imenjaka visokih moralnih načela.
On želi Beograd, to je godinama jasno. To je legitimna ideja jednog političara, ukoliko misli da na tom mestu može najviše da pruži građanima. Selektor Vučić ima “slatke muke” da izabere najkvalitetniji tim sastavljen od vanserijskih asova. Ovi nadrealisti kidisaće na ograničene funkcije i biće zanimljivo kako će selektor održati timski duh unutar partije.
Goran Vesić jedini nije glasao za postavljenje Aleksandra Šapića na mesto potpredsednika SNS-a. Nije ustao da, kao i sve druge kolege, pozdravi novoproglašenog prestolonaslednika, a njihove međusobne optužbe počele su mnogo pre Šapićevog ulaska na Vučićeva zadnja vrata.
Vesić forsira priču o metrou praveći se da ostaje na komandnom mestu prestonice. On dočekuje italijanske lipicanare na vakcinaciji sa novinarskom svitom, reklamira kevin grašak, a tu i tamo na socijalnim mrežama objavi skromnu prozivku plagijatora fakultetskih diploma.
– Dan je počeo onlajn sastankom u našem preduzeću Beogradski metro i voz sa našim partnerima iz francuske kompanije Alstom. Teme sastanka su bile tehnička rešenja za kompozicije beogradskog metroa kao i kampanja u kojoj će građanke i građani Beograda da glasaju za dizajn vagona. Zajedno sa mnom na sastanku bili su Andreja Mladenović, pomoćnik gradonačelnika, Jovica Vasiljević, gradski sekretar za javni prevoz i Stanko Kantar, direktor JP Beogradski metro i voz. To je tim koji zajedno sa mnom i našim partnerima u Vladi na čelu sa ministrom Malim i njegovim timom radi na razvoju ovog projekta. Ozbiljni ljudi, koji razumeju svaki detalj najvažnijeg i najkompleksnijeg projekta u istoriji našeg grada, koji su obrazovani na državnim fakultetima i nemaju kupljene diplome kako je moderno poslednjih decenija u našoj zemlji kod mnogih instant političara. Hvala im na velikom trudu. Bez njih danas ne bi bili pred početkom izgradnje – napisao je Vesić na Tviteru.
Na koga je mislio Vesić? Na svoje zaklete političke protivnike Đilasa, Šolaka, Jeremića, Obradovića…? Ili je možda pre pomislio na Tomislava Nikolića, Sinišu Malog, Nebojšu Stefanovića i njemu najdražeg Aleksandra Šapića?
Kakvu je sudbinu Vučić namenio Goranu Vesiću ostaje nam da vidimo. Nemojmo se začuditi ukoliko Šapić i Vesić na kraju budu razmenjivali poljupce umesto optužbi, jer posle Martinovićevog “bio sam magarac” više ništa ne može da iznenadi.
Na kraju dana, sve zavisi od samih Beograđana. Ukoliko izađu na izbore da spreče ovu bruku i sramotu svog grada, ako odluče da olovkom poruče Šapiću ‘no pasaran’ i brane svoju izbornu volju na svaki način, ovaj politički rijaliti, ujedinjenje i podilaženje biće početak kraja. Tada će iz te napredne mašine šrafovi da ispadaju kao iz vozila gradskog prevoza, a pacovi sa broda koji definitivno tone na dno ogoliće sve slabosti, prevare i kombinacije ovakvog režima.
Ukoliko, pak, Šapić dosanja svoj postsporstki san i preuzme upravljanje Beogradom, onda nama zaista i definitivno nema pomoći. Neka rade šta god žele sa protivnicima, sa kritičarima, sa svima onima koji ne vide njihov prirodni dar. U tom slučaju bi prvi Nenad Kulačin morao da pripazi na ličnu bezbednost, jer su onakve Šapićeve pretnje, da će mu srce iščupati, upućene od strane bilo kog političara u najmanju ruku vrlo zabrinjavajuće.
Plašim se da ćemo Vesića praviti od blata, a to bi bio najgori psihički poraz od koga se ne bismo oporavili za života. Mnogi već sada od blata prave Tomisava Nikolića od kada je Vučić zajahao predsedničku funkciju, a ako se to desi sa Vesićem, koji je najomraženija figura u Beogradu od Drugog svetskog rata, onda ovom ludilu stvarno nema kraja.
Ne treba zaboraviti, da je nekadašnji potpredsednik SNS-a Vladimir Cvijan preminuo pod još uvek misterioznim i nerazjašnjenim okolnostima. Leš pokojnog Cvijana isplivao je iz Dunava, a njegova smrt skrivana je od javnosti neverovatne tri godine. To što je nekadašnji potpredsednik SNS-a završio u reci ne treba mnogo da brine novog potpredsednika ove stranke Aleksandra Šapića. Ipak je on bivši vaterpolo šampion.
Anđelko, Andrej i Danilo mogu da odahnu. Otišao je doktor Neša, paziće ih doktor Gangula
Dodaj komentar