Samit nesvrstanih ponovo u Beogradu 60 godina nakon osnivanja. Nema više Jugoslavije, ali tu je Srbija, pravni naslednik, da okupi nekadašnje saveznike iz protivteže hladnoratovskog ludila.
Iako su nesvrstani izgubili svoju svrhu nakod raspada SSSR-a, zemlje trećeg sveta zadržale su svest o neophodnosti uzajamne saradnje u današnjem multipolarnom svetu.
Pandemija koronavirusa, koja selektivno napada građane i to najčešće nakon 17 časova, na Sajmu knjiga, restoranima i pabovima, a naročito po svadbama i sahranama, očigledno miruje i vrlo je druželjubiva prema predsedniku Srbije i njegovim “prijateljima”.
Društvenim mrežama danima kruže fotografije i video snimci sa multilateralnih sastanaka koji su organizovani na Beogradskom sajmu. Ova formalna Nesvrstanijada, kao i sve jade, iskorišćena je za upoznavanje, sklapanje novih prijateljstava, možda i nekih novih ljubavi, a ponajmanje za ozbiljna predavanja i sastanke koji zahtevaju preozbiljan izraz lica pozvanih diplomata.
Nakon tog, formalnog i dosadnog dela, gosti Srbije imali su prilike da uživaju u čarima Beograda, nekada velelepne prestonice, a takođe su dobili od srpskih domaćina i jednu kratku lekciju o srpskoj narodnoj igri.
Zaigralo se kolo među nesvrstanima, jer istina je, ko bi one uštogljene Evropljane sa zapada naterao da odigraju kolo, još u ovom udarnom tempu. Zato naša braća iz Namibije, Pakistana, Indije, Vijetnama imaju tu širinu da shvate kako je sasvim ‘ok’ doći u neku zemlju kao gost, a ne kao osvajač koji stalno donosi neke zahteve i uslove svojim domaćinima.
Još kada bi otvorili sve te zemlje za srpske pasoše, za lakši produžetak boravka i viza, mogu Nemci ponovo iste te vize i da uvedu. Očigledno je da EU ne želi Srbiju u članstvu, a još je očiglednije kakva bi prava imala Srbija, sve i da je prime u tu neravnopravnu družinu, pored dominacije Nemačke, Francuske ili čuvenog prijateljstva Holandije prema našoj državi.
Alternativa je neophodna jer, da se ne lažemo, mi nismo Nemci i taj ‘prvi svet’. Mi smo treći svet, oduvek smo bili, a to što smo neodgovorni prema sebi, što ne poštujemo sopstvene Ustave i zakone, pa to nije ni odlika ovih zemalja. To nema ni u jednom od svetova, to ima samo u Srbiji.
Rambo Amadeus onomad je pevao “čobane, vrati se” i izgleda da mu je ispunjena želja.
Dačićev sin pevao za Palmu u Hurgadi, neka sprema i zatvorski repertoar
Dodaj komentar