Magazin Putovanja

6 odličnih razloga da žena ode sama na more

zena-more

Kada su u pitanju godišnji odmori, odlazak na more naročito, svi gledaju da naprave neku “kombinaciju” za letovanje s društvom, porodicom, prijateljima. Ali, ima i onih kojima je to vreme odmora dragoceno, i vole da ga iskoriste onako kako žele.

Jedini način da to urade je da otputuju sami, kao što je uradila Ana, čije iskustvo prenosimo:

Odlučila sam u poslednjem trenutku i uhvatila neki čudan termin, nisam mogla da se organizujem s nekim, osim toga svi rade i čekaju letovanje, a nisam ni htela, baš mi je bilo potrebno da budem malo sama, da se isključim malo, da ćutim i gledam u plavo… I što se sad pravdam, uopšte mi nije jasno. Otišla sam sama na more jer mi je tako došlo. I bilo mi je nikad bolje, ako zanemarimo gluposti koje sam morala usput da svarim.

Ok, u startu sam znala da ću morati da doplatim za dvokrevetnu sobu, jer, eto, u 21. veku se podrazumeva da niko ne ide na letovanje u solo varijanti. I to nije fer, ali to sam znala unapred i računala na to. Ono što nbisam očekivala je da ni na plaži ne možeš da iznajmiš jednu ležaljku pod suncobranom, već su uvek u kompletu – po dve.

Dve ležaljke i suncobran za ceo dan, 10 evra. Inače nisam mnogo luda za kafićima na plaži i ležaljkama, tako da sam istog dana izabrala svoje mesto u prirodnom hladu i sračunala koliko sam uštedela u startu.

I bila sam prilično zadovoljna izborom dela plaže, koji je bio prilično prazan i tih, savršen za čitanje, bućkanje, ćutanje, razmišljanje. Pored mene su tu uglavnom bila dva-tri starija para pod suncobranima i sa štapovima za pecanje, nekoliko gospođa koje su čitale knjige i sunčale se u toplesu, kao i jedna devojka večito sa slušalicama koja je uvek dolazila sama. Izvalila sam se na peškir i udubila u prizor i šum mora, a onda su kroz talase krenule da do mene dopiru neke poznate reči.

Jedna gospođa se razbudila i svom zajapurenom suprugu govorila pogledajući u mom pravcu. Ništa pozitivno, ali dovoljno glasno da shvatim da misli da ne razumem srpski. Iskulirala sam, a posle malo likovala zbog izraza njenog lica kad je pročitala naslov knjige koju sam izvadila iz torbe.

Naši ljudi, kad vide ženu samu na plaži, izgleda u startu podrazumevaju da je strankinja. Ne kažem to samo zbog gospođe koja voli da ogovara, jedna penzionerka koju sam kasnije upoznala rekla mi je da sam je iznenadila što sam “naša”, a bila je u fazonu: “Svaka čast što si sama krenula, u septembru ću i ja tako”. Prišao mi je i neki stariji lik i dobrih 15 minuta smo pričali na engleskom dok nismo skapirali da smo oboje iz Beograda.

E, a onda je lik u narednih par dana učinio da pomislim da možda ipak nije trebalo da krenem solo – svaki čas je nešto prilazio da “ćaska”; pratio me gde god da krenem, bukvalno je znao kad sam stigla na plažu i kojim putem, a kad sam otišla na ručak; kad uđem u vodu, eto ti njega iza mene, kad izađem dolazi da vidi “da li mi treba pomoć da namažem kremu za sunčanje, da ne izgorim”…

A sve pod izgovorom da sam, eto, skroz sama, a on je tu da pazi, uprkos što sam sve vreme pokušavala da mu objasnim da mi ništa nije potrebno i da nisam za društvo i da pokušavam da čitam i ne želim da razgovaram. Na kraju sam morala da budem vrlo direktna, nakon čega je zauzeo distancu, ali nisam baš bila skroz mirna sve dok nije otišao.

“Neka ste mu rekli, stvarno je bezobrazan, da nemate svoju intimu, da ne možete da se opustite”, komentarisale su “gledateljke” iz hlada iza mene, za koje sam mislila da su potpuno udubljene u svoje knjige, a ispada da su pratile situaciju sve vreme. Da, ipak je posebno čudno kad žena putuje sama, treba je držati na oku.

Na kraju, tu su i ti saosećajni pogledi, čak i od nekih ljudi koji me znaju i znaju da nemam problem da bilo gde idem sama, pa ipak sad se čude i pitaju: Što sama? (Osim jednog ortaka kod kojeg se to pitanje nastavilo u sledeće: Što me nisi zvala, znaš da sam i ja na odmoru, taman smo mogli da se kombinujemo i da idemo kolima…)

Zato za kraj, umesto odgovora koji bi možda očekivali (da je neko otkazao u poslednjem trenutku, da nisam imala s kim, da me ostavio dečko, da sam slučajno ubola baš takav neki aranžman…), da ponudim neke od razloga:

Zato što sam planirala po ceo dan da čitam knjige na plaži, ćutim, razmišljam i potpuno uživam u moru i suncu.

Zato što nisam htela da me bilo ko pita zašto sedim i gledam u talase, iako je odavno pao mrak. Ni kako mogu da idem na plivanje u 6 ujutru, voda je ledena.

Zato što nisam bila raspoložena za kompromise, organizaciju, pregovore oko toga kad ćemo na plažu, a kad ćemo na ručak, hoćemo li izaći večeras, šta ćemo sad da radimo, mogli bismo karte ili nešto…

Zato što mi je bilo potrebno da se, nakon svega, posvetim sebi. Zato što mi u tome ovog puta nije bilo potrebno društvo.

Zato što me nije briga šta drugi misle o tome što putujem sama.

Zato što sam mogla. I opet ću.

Autor: Ana Kalaba/Zadovoljna

Grčki turizam puk’o za 50%, Srbi napunili džepove Albancima i Crnogorcima

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
131 Shares
131 Shares
Share via
Copy link