Dželaludin Muhamed Rumi (persijski: جلالالدین محمد رومی) poznat i kao Mevlana je bio pesnik, pravnik, islamski učenjak, teolog i sufijski učitelj. Njegove mudrosti i citati ni vekovima posle ne ne gube na težini i značaju.
Rođen je u Belhu (današnji Afganistan) 6. rebiul-evvela 604. godine po islamskom računanju vremena, odnosno 29. septembra 1207. godine. Otac mu je bio Behauddin Veled, poznat i pod imenom Sultanul-Ulema (Sultan učenjaka), a majka mu je bila Mumin Hatun, kćerka Rukneddina, emira Belha.
Pred najezdom mongola Behauddin odlučuje da izmesti svoju porodicu iz rodnog kraja, a za novo prebivalište, nakon što su neko vreme živeli u Bagdadu, Hidžazu i Damasku, odabrao je Konju u Anadoliji – tadašnju prestonicu seldžučkih vladara, piše Diwan.
1. “Video sam mnogo ljudi koji nemahu odela na sebi, ali i mnogo odela u kojima nemaše ljudi.”
2. “Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeti se mogu samo oni koji dele ista osećanja.”
3. “Strasti su poput vatre, a želje poput drva. Vatra se gasi kad ostane bez drva, a strasti kad im se ne ispune želje.”
4. “Ako jedna sveća potpali drugu sveću, neće izgubiti ništa od svoje svetlosti.”
5. “Budi učen koliko hoćeš, ali znaj da tebi pripada samo onoliko koliko te bude razumeo tvoj sagovornik.”
6. “Prekomerna poseta uznemirava, a nedovoljna prijateljstvo uništava.”
7. “Zalivanje voćki je pravda a zalivanje trnja je nasilje. Pravda je kada blagodet staviš tamo gde joj je mjesto. Zato pazi šta zalivaš i nemoj misliti da je zalivanje svakog korena blagodet.”
8. “Dve stvari uništavaju život čoveku:
– izdaja koja mu dođe od strane prijatelja i
– milost koja mu dođe od strane neprijatelja.”
9. “Otkrivati tajne osobi koja voli mnogo da priča je isto kao stavljati vodu u naprslu testiju.”
10. “Ja svoje prijateje ne volim ni srcem a ni razumom. Jer dešava se da srce stane a razum zaboravi. Ja ih volim dušom, jer duša niti staje niti zaboravlja.”
11. “Prvo vaspitaj svoje srce pa tek onda svoj jezik. Jer reči dolaze iz srca, a izlaze iz usta.”
12. “A šta ako Allah voli to srce koje si slomio?! Otkud znaš, ali kad bi znao, prepao bi se od straha!”
13. “Ne ulepšavaj svoje telo već svoje srce i dušu. Jer spoljašnjost je ono u šta gledaju stvorenja, a unutrašnjost ono u šta gleda Stvoritelj.”
14. “Kada se razum udruži sa drugim razumom, svetlost se poveća, a put osvetli. A kada se ego udruži sa drugim egom, tmina se poveća, a put zamrači.”
15. “Oholost je kod svakoga ružna, ali je najružnija kada se nađe kod prosjaka.”
16. “Imena nisu važna. Ruža bi mirisala i kada bi se drugačije zvala.”
17. “Nije čudno kada ovca beži od vuka, ali je čudno kada se ta ovca zaljubi u vuka.”
18. “Čuo sam da si me ogovarao. Stvarno si me iznenadio što mi se nisi u lice obratio. Uplašio si se mene nemoćnoga, a nisi se uplašio Allaha Svemoćnoga.”
19. “Čak i suza ima svoju dužnost. Njena dužnost je da čisti teren za osmeh koji dolazi nakon nje.”
20. “Tri stvari praktikujte malo, a jednu mnogo:
– malo jedite,
– malo govorite,
– malo spavajte,
– mnogo razmišljajte.”
21. “Ako ti treba večna ljubav, zaljubi se u Večnoga.”
22. “Ako se ikada budeš konsultovao sa svojim egom, postupi suprotno od onoga što ti kaže taj pokvarenjak.”
23. “Tamo gde svako isto razmišlja, tu niko mnogo ne razmišlja.”
24. “Ili ćeš u potpunosti otvoriti svoje srce za ljubav ili ga uopšte nemoj otvarati! U ljubavi nema sive boje. Kada je u pitanju ljubav, moraš se opredeliti ili za crno ili za belo…”
25. “Zmija te može samo lišiti života, a loš prijatelj te može oterati u Džehennem.”
26. “Nemoj da vas nervira to što mi je glava pognuta dok hodam! Strah me je samo da se ne spotaknem na vaš obraz koji se nalazi na putu.”
27. “Pazite sa kim šetate i sa kim se družite, jer slavuj vodi ružičnjaku, a vrana smeću.”
28. “Šta je skrivanje ljubavi? To vam je nešto poput skrivanja vatre u vuni i pamuku. Što je više skrivate, toliko je i otkrivate.”
29. “Ako nam je čaša mala, nemamo pravo kriviti more.”
30. “Veličina svih srca je ista, ali je veličina duhovnosti koja se nalazi u njima sasvim različita.”
31. “Nemoj prodavati ogledala u čaršiji slepih i nemoj pevati pesme u čaršiji gluvih.”
32. “Nemoj žudeti za životom drugih ljudi, jer ima puno ljudi koji za tvojim životom žude.”
33. “Ljubav je poput ‘krivične prijave’, a bol i patnja za voljenom osobom poput ‘svedoka’. Uzalud je tužiti nekoga ako nemaš svedoka! Svaka tvrdnja se mora dokazati!”
S turskog preveo: Nesip Pepić
Lektor: Edita Pepić
Dodaj komentar