Rukavice i maske su infektivni otpad: Evo kako bi ih trebalo bacati i odlagati

Rukavice i maske smatraju se infektivnim otpadom, pa je od izuzetne važnosti način na koji ih odlažemo i bacamo.

Maske i rukavice viđamo bačene na ulicama i u prirodi. Domaćinstva su dobila slaba ili nikakva uputstva o postupanju sa zaštitnom opremom.

Kako je to regulisano i koliko je ovaj otpad opasan? Da li je virus korona uslovio adaptaciju postupka vezanog za upravljanje medicinskim i, konkretnije, infektivnim otpadom?

Sudeći po poslednjim informacijama, Srbiji i drugim zemljama u regionu predstoji dug put unapređivanja sistema da bi ljudi bili bezbedni i da se zaštitila životna sredina.

Goran Belojević, šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu potvrdio je da maske, rukavice i maramice iz domaćinstava jesu opasan, „doktrinarno infektivni otpad“,  i preporučio da se on kao takav tretira rastvorom natrijum-hipohlorita u spreju ili da se prokuva deset minuta.

Upitan za rizik po sakupljače sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada i sa deponija, bio je izričit da tu praksu kao i otkup navedenog materijala „treba potpuno obustaviti dok pandemija traje“.

Sakupljači sekundarnih sirovina u velikom riziku

Programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 Danilo Ćurčić navodi da država nije promenila stav i da još nema pomaka u naporima da se rad tih ljudi „legalizuje i vrednuje“.

– Većina sakupljača stanuje u neformalnim naseljima, u kojima u dobrom broju slučajeva nema ni pijaće vode, presudne za higijenu i sprečavanje širenja zaraze, podsetio je i rekao da nadležne službe moraju hitno da je obezbede. Kretanje je ograničeno kao i svim građanima, a po informacijama sa terena je u otpadu sada manje sirovina nego pre početka krize, napomenuo je Ćurčić.

Potreban je sistem odlaganja i uništavanja

– Lokalne samouprave treba da naprave kolektorska mesta za upotrebljene maske i rukavice, iz kojih bi ovlašćeni operateri mogli uspešno evakuisati potencionalno opasan otpad. Uređaji za sterilizaciju postavljeni u većim zdravstvenim centrima i postojeći kapaciteti dovoljni su za njihove potrebe –  kazao je Bojan Sudarev, direktor filijale nemačke firme Remondis Medison u Srbiji.

On je napomenuo da unošenje opasnog otpada u bolnice iz drugih ustanova „drastično povećava rizik po zaposlene i po pacijente“.

Mnogo je bezbednije da se takav materijal predaje ovlašćenim operaterima, kaže Sudarev. Istakao je da je neophodno izraditi registar proizvođača otpada, da bi imali obavezu da ga zbrinjavaju, i apelovao na nadležne da utiču na male ordinacije.

Primeri upravljanja infektivnim otpadom iz domaćinstava

Opština Gornji Milanovac je postavila kontejnere za rukavice, maske i maramice na 30 mesta, tako da građani mogu bezbedno da ih odlažu i umnogome zaštite sakupljače komunalnog otpada. U Čačku ljudi koji su u izolaciji dobijaju posebne kese za to.

Gradska čistoća u Beogradu preuzima medicinski otpad tek nakon autoklaviranja odnosno sterilizacije parom. On se na deponiji u Vinči dodatno obrađuje i odlaže u posebne kasete. Međunarodna asocijacija za čvrsti otpad (ISWA) je objavila preporuke, u svetlu pandemije virusa korona, kako da se izoluje i deponuje opasni medicinski i infektivni otpad.

Beogradsko komunalno preduzeće i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pozvali su domaćinstva da iskorišćene predmete poput maski, rukavica i ubrusa poprskaju dezinfekcionim sredstvom, skupljaju u kese i vezuju ih pre bacanja.

Infektolog Goran Stevanović napomenuo je da rukavice treba prevrnuti i u njih ubaciti masku.

PWW, koji sakuplja, prevozi, sortira i odlaže komunalni otpad u šest gradova i opština u Srbiji, zamolio je građane da kontejnere zasad ne zatvaraju, da ne bi morali da diraju poklopce rukama. Kompanija je otkrila da se otpad na deponijama prekriva češće nego ranije.

Izvor: Igor Todorović/Balkan Green Energy News