Magazin Srbija

Prve žrtve Rio Tinta u Srbiji – oštetili 5 domaćinstava, platili siću za odštetu, a tek su počeli

rio tinto
Foto: Nebojša Trifunović

Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od Rio Tinta nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove useve. Laboratorijski izveštaj, u koji je BIRN imao uvid, pokazuje da procurela voda sadrži povišene koncentracije bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenata

ada je 2012. godine stanovnik jednog sela iz okoline Loznice sklopio ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta multinacionalna kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda, nije očekivao da bi moglo biti problema.

Međutim, nakon šest godina, 2018. godine, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.

BIRN je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.

Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a “curenje je detektovano na malom broju aparata“, navodi se u dopisu Rio Tinta.

BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane stručnjaka Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana.

Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l, a upravo je zbog curenja vode sa ovog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Poređenja radi, maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće je 1 mg/l, a u rekama najlošije kategorije 2,5 mg/l, dok za zemljište nema definisanih vrednosti, pokazuju domaći pravilnici.

“Biljka uvene kad vidi bor“, kaže za BIRN Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta dodajući da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline na njivama meštana u okolini Loznice.

Profesor Lazić naglašava da se na osnovu rezultata ispitivanja kvaliteta podzemne vode može zaključiti da su u pitanju “astronomske količine bora“, ali i da je to za očekivati zato što se radi o “klasičnim rudničkim vodama koje se formiraju u rudnim ležištima, koje reprezentuju sredinu u kojoj cirkulišu.“

Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke, kako to objašnjava profesor Lazić. Izmerena koncentracija natrijuma bila je 1085,30 mg/l, dok je u vodi za piće dozvoljeno 200 mg/l. U domaćim pravilnicima nema definisanih koncentracija za natrijum u rekama i zemljištu.

Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma. “Radi se o visokomineralizovanoj vodi”, kaže Dokmanović.

Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.

Milojko Lazić sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da podzemna voda takvog sastava ne bi ni slučajno smela da se izliva na površinu.

“Postavlja se pitanje kako se boriti sa tim. Ovakva voda ne sme da se ispusti u otvoreni vodotok”, ističe on.

Iz Rio Tinta uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćenja.

“U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara”, navodi se u dopisu ove kompanije BIRN-u u kome podvlače da “ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke”.

Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže za BIRN da “sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom”.

Orengo ističe da kompanija ima veoma veštu komunikacionu strategiju, kojom se izbegava davanje konkretnih odgovora, da se širom sveta primećuju slični obrasci poput angažovanja lokalnih eksperata od strane kompanije ili stvaranja podela među lokalnim stanovništvom.

Jedan od petoro vlasnika njiva s kojima je Rio Tinto potpisao ugovore o naknadi štete zbog oštećenja useva nakon izlivanja podzemnih voda tokom istražnih radova 2018. i 2019. godine, od kompanije je dobio ukupno 36 hiljada dinara, pokazuju ugovori u koje je BIRN imao uvid.

Problemi ovog stanovnika, koji želi da ostane anoniman, počinju tokom 2018. godine kada zbog izlivanja dve istražne bušotine datelina prestaje da niče na jednom delu parcele.

Krajem iste godine Rio Tinto se obavezao da će nadoknaditi štetu.

“U razgovoru sa zakupodavcem dogovorena je visina jednokratne novčane naknade za 2018. godinu”, navodi se ugovorom i dodaje da će rekultivacija dela parcele biti sprovedena tokom 2019. godine kada to dozvole vremenski uslovi, kao i da će kompanija pratiti kvalitet useva.

Ista situacija ponovila se tokom 2019. godine, “kada je na parceli, u delu oko tri ara došlo do izlivanja dve istražne bušotine”. Zbog toga je kompanija ponovo sklopila ugovor o naknadi štete za rod početkom 2020. godine.

Ostatak teksta čitajte na sajtu BIRN.rs

Vučić sastanči sa Rio Tintom, rasprodaje našu zemlju kao da mu je deda u amanet ostavio

Share via
Copy link