Koronavirus Svet

Evo kako „napreduje posao“ jednom provalniku sada kada su svi kod kuće

Bavimo se zdravljem, merama, posrnućem ekonomije, brojem respiratora…Ali, da li se neko zapitao kako je provalnicima? Jeste novinar Mahmud Fazal  iz Vice-a.

Našao je provalnika i pitao ga – Kako ti ide?

Prenosimo teskt u celosti.

U periodu u kome se čitav svet povlači u svoje domove, zapitao sam se kako ide provalnicima. Jer, svakako, sigurno im trenutno nije lako.

Kako bih to saznao, pitao sam svog dilera da me poveže sa nekom ko je osuđeni provalnik, a ko je dobar deo svog odraslog života proveo u zatvorskom sistemu. U kriminalnim krugovima, provalnike smatraju najnižom sortom – većinom zbog toga što kradu od nevinih porodica.

I sada, kada je čitav svet primoran da ostane kod kuće, želeo sam da saznam da li su se u ovo vreme provalnici možda pritajili. I tako sam dobio Robov broj, čuo se sa njim, a on je pristao da razgovaramo. Pod uslovom da bezbednosna vrata njegovaog stana u Melburnu ostanu zatvorena između nas.

VICE: Hej Rob, šta radiš ovih dana?

Rob: Ku*ac radim. Pikam Call Of Duty. Smišljam načine da napravim neke pare. Nemam puno sreće. Pokušavam da uzmem nazad pare od likova koji mi ih duguju već neko vreme. Hoćeš li me ti platiti za ovo?

– Neću, drugar, izvini.

Šta radiš sada kada su svi kod kuće?

Obično navučem fluorescentni prsluk i krenem iz zadnjeg dvorišta, pa ako me neko ugleda, samo kažem da mora da sam pogrešio kuću. I onda zapalim odatle. Postoji puno mesta koja su prazna kasno popodne. Ljudi izlaze.

Takođe, u tolikom sam kanalu da sam morao da krenem da provaljujem u kola ljudima, da bih uzeo siću ili šta god. Znam da ovo nije dobro činiti. I znam da sam do ovde dogurao zbog svojih grešaka. Previše puta su me uhvatili i ne mogu da nađem posao zbog toga. Probao sam i da radim kao diler, ali su me pokrali i prebili.

Šta je najvrednija stvar koju si uspeo da ukradeš od početka vanrednog stanja?

Pretežno su to kreditne kartice u kolima. Koristim ih da kupim kupone i cigarete.

Da li si nesmotreniji zbog vanrednog stanja?

Vidi, znam likove koji stalno pričaju o planovima da provale u neki supermarket, ali šta se time postiže? Uzeće nekoliko stotina dolara? U prodavnicama vlasnici ne drže velike svote novca. Neki likovi koje znam rade baš glupe stvari. Ipak, većinom ih rade drugim kriminalcima.

Niko ne želi da sjebe neku finu porodicu, pogotovo ako su u teškoj situaciji, pa ne želim ni ja. Ponekad ti je pun svega i osećaš kao da ti ceo svet skače po glavi. Ukoliko se pretvoriš u pohlepnu osobu, može da ti se desi da završiš tako što preturaš po tuđem plakaru. Užas. Pokušao sam da prosim, ali sam se osećao loše, jer nisam beskućnik.

Zbog čega su te uhvatili prošli put kad si završio u zatvoru?

Taj lik kome smo pljačkali kuću se vratio, a lik koji je bio sa mnom je ispustio svoju jebenu torbu i panduri su našli njegovu ličnu kartu. Nastao je pakao. Jebeno me je druknuo. Čak je i plakao o tome da ima decu i da ne sme da ide u zatvor. I da je sve moja krivica, jer sam mu ja ubacio tu ideju u glavu. Jebeno sranje. I šta da radi čovek? Nastavio sam da kradem po zatvoru.

Zašto si počeo da provaljuješ u kuće?

Pa, sve je počelo sa drogom. Da budem iskren. Bio sam navučen na met. Nisam imao para da završim još. Zbog toga sam opljačkao dilerovu gajbu. Bio sam očajan, tako da sam samo učinio to.

Znao sam ribu koja se jebala sa njim i nagovorio sam je da mi pomogne. Otišla je do njegove gajbe i zabavljala ga. Poslala mi je poruku kada su sledećeg dana izašli da jedu. Ja sam tada ušao sa zadnjeg ulaza, zgrabio sve što sam mogao i pobegao. Nešto gudre i hiljadu dolara.

Znači, ti kradeš samo od drugih kriminalaca?

Sada ne, ali tako je počelo. Onda sam počeo da razmišljam o tome da je to zapravo jako jebeno opasno. Neki mufljuz bi mogao da ima i pištolj. Ili još gore, mogao bi da ne spava noću. Ko zna koji kurac sve može da se desi. Što sam stariji, imam sve manje muda. I onda samo pomislim, jebeš ovo. Idem u predgrađe do običnih kuća.

Kako biraš kuću?

Pa, ukoliko nas je nekoliko, razgledaćemo kuće da vidimo gde su kamere i sve to. Jer, postoji dobra šansa da takve imaju sef, ili tako nešto.

Većina ljudi bi pomislila da će ih kamere zaštititi – neki likovi se možda i uplaše, ali oni kojima je stalo do toga da opljačkaju kuće sa puno para, tražiće upravo one sa kamerama, kolima parkiranim ispred kuće i tako to. Ponekad smo očajni, pa samo provalimo u neku kuću usred dana, čisto da vidimo šta se može uzeti. Začuđujuće je koliko je kuća prazno u toku dana.

Koji je bio tvoj poslednji posao?

Misliš, kao, pravi posao, posao? Odjebao sam agenta za posao pre nekoliko meseci, jer nisam mogao da stignem do radnog mesta koje su mi pronašli. Sviđalo mi se da radim tamo, posao mi je bio da prekucavam podatke iz novina iz arhive za potrebe opštine. Bio je to pravi posao, imao sam svoj kompjuter i radni sto.

Da li misliš da bi se vratio pljačkanju kuća kada prođe vanredno stanje ili ćeš se smiriti?

Nadam se da ću pronaći neki bolji izvor prihoda. Već sam prestajao u prošlosti, tako da zavisi. Pokušavam da nađem pare za gudru. Teško je, nekad se zapitam da li ću ikada prestati da budem očajan. Ko zna? Možda postanem i očajniji zbog celog ovog sranja sa koronom.

Tekst preuzet sa Vice.com

Tamara Obradović

Običan konzument društvenih mreža, američke literature i pomfrita.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
122 Shares
122 Shares
Share via
Copy link