Juče je u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika, širom Srbije u 820 osnovnih i srednjih škola u 47 gradova, obustavljena nastava. Protest „Stop nasilju u školama“ održan je zbog napada na nastavnicu u Trsteniku.
Prosvetni radnici traže status službenog lica i skraćenje procesa vaspitno-disciplinskog kažnjavanja učenika, a ministar prosvete Branko Ružić rekao je da će do 20. decembra biti donete nove mere vezano za nasilje u školama.
Vanja Vukadinović (28) radi kao nastavnik u Vojnoj gimnaziji u Beogradu nešto više od četiri godine, a iako bi mnogi rekli da je „mlada i da ima još dosta da gura“, ova Beograđanka kaže da bi već sutra dala otkaz jer nije ovako zamišljala prosvetu.
Vanja je juče, zajedno sa još dve koleginice iz Vojne gimnazije i kolegom iz Vazduhoplovne akademije, hrabro koračala Nemanjinom ulicom, protestujući ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pružajući na taj način podršku koleginici iz Trstenika koju su pre dve nedelje maltretirali đaci.
Ova mlada nastavnica koja je i sama pohađala Vojnu gimnaziju, kaže za Nova.rs da su se stvari znatno promenile u prosveti iako je ona relativno skoro završila školu.
– Ne znam šta da vam kažem, a da vam već moje kolege koje su starije i imaju više iskustva od mene, nisu rekle. Nažalost, bilo bi mi svejedno da dobijem otkaz jer je situacija zaista grozna i vrednosti ove profesije nisu kao što su bile. Bukvalno je pitanje dana kada ću reći kraj svemu ovome – kaže mlada nastavnica.
Na transparentu koji je sve vreme držala uprkos kiši i hladnom danu, pisalo je: Posle današnjeg dana dobijam otkaz. Vanja objašnjava da bi to lako moglo da se desi.
– Nisu svi došli na protest, sigurno. Pogledajte koliko je zaposlenih iz Vojne gimnazije, samo nas dve, a iz Vazduhoplovne akademije, samo kolega Rade. Ubeđena sam da skoro svi učitelji, nastavnici i profesori misle isto, ali nemaju hrabrosti da izađu na ulice i to pokažu nošenjem ovih transparenata.
Na pitanje da li se plaši da će sutra zaista dobiti otkaz, nasmejana Vanja kao iz topa kaže „Jedva čekam“.
– Danas ne možeš da preživiš bez posla, valjda to znate i sami. Nisam još uvek udata, nemam decu, pa pretpostavljam da sam zbog toga sigurnija u sebe. Jer, kad znaš da pored sebe imaš porodicu o kojoj moraš da se brineš, onda je, rekla bih, malo drugačije. Ćuti i trpi. Ali ja nisam u tom fazonu.
Iako Vojna gimnazija ne potpada pod Ministarstvo prosvete, nego je deo Ministarstva odbrane, Vanja ističe da i njihova škola ima probleme kao i svaka.
– Naša gimnazija ima najviše problema sa lošim kadrom. Mi imamo više stupnjeva koje moramo proći, od načelnika klase do načelnika škole i tako dalje, a time neće niko da se bavi i onda su deca sve gora i gora. E sad, nemamo baš takvih problema sa učenicima kao što ima škola u Trsteniku, mada moram priznati da sam, nažalost, radila u civilistvu, pa sam jednom doživela sličnu situaciju.
Kako dodaje, dobacivanje učenika i njihove prozivke postale su uobičajene na časovima, a ključ svih problema leži u kućnom vaspitanju.
– Dobacivanje više i nije toliki problem jer su učenici to uzeli zdravo za gotovo, to im je kao dobar dan, ne mare ni za šta. Sve je stvar kućnog vaspitanja. Roditelji ne vaspitavaju svoju decu, pa ih šalju u školu da ih mi vaspitavamo. A to ne ide tako. Tako da, stvar je vrlo ozbiljna, iako nemam puno radnog staža, mislim da nam nikad nije bilo gore i zato i kažem, neću se preterano razočarati ako dobijem otkaz jer ne vidim sebe u ovome, barem ne u ovakvoj prosveti. Bolje da sedim kući, nego da gledam sve ovo – zaključuje Vanja.
Izvor: Nova
Tetkica iz beogradske srednje škole: „Đaci nam psuju majku, profesori ih se boje“
Dodaj komentar