Selma Zukić iz Bosne i Hercegovine odlučila je pre 9 godina da proda svoj stan u Sarajevu zarad jedne humane misije. Ona je pokazala da nisu svi ljudi skrenuli sa puta čovekoljublja, da empatija i dalje postoji, ali da je neophodno pojavljivanje većeg broja ovakvih diskretnih heroja i heroina koji će se boriti za plemenitost među ljudima. Makar čitavu misiju finansirali iz sopstvenog džepa.
Njen primer nažalost nije pravilo, već izuzetak koji zaslužuje pažnju celokupne javnosti na Balkanu, a i šire.
Za svoj stan u Sarajevu ona je izgradila kuću u Lukavcu, gde je otvorila dečju javnu kuhinju, prvu u Evropi, u kojoj svoj obrok nalazi preko 300 mališana.
– Rođena sam u Sarajevu i živela tamo tolike godine, međutim sudbina me je dovela ovamo i sada živim u Lukavcu. Dečju kuhinju smo otvorili unutar udruženja altruista ‘Ruke prijateljstva’. Nemamo nikakve pomoći, ni opštinske, gradske ili državne, opstajemo sami sa sobom. Imamo donatore, tražimo ih i molimo ih za pomoć, ali na kraju uspeh je tu. Pitaju nas kako izdržavamo u ovoj krizi, ali nama je kriza već 5 godina. Ovde ima preko 300 korisnika, 100 korisnika je na čekanju – otkriva Selma.
Trude se da mališanima pruže što kvalitetniju hranu te da im i donacije mnogo znače na ovom teškom putu.
– Građani Lukavca imaju sluha, kako pojedinci tako i firme. U početku smo bili stanari, ali sam ja odlučila da prodam svoj stan u Sarajevu i da napravim kuću ovde i da ovaj prostor dam za kuhinju – navodi.
Iako se ne može poreći hrabrost ove plemenite žene, ona ipak priznaje da živi sa strahom da ne može pomoći svima kojima je pomoć neophodna i koji su gladni na dnevnom nivou.
– Broj dece se konstatno povećava, mnogo ih je na čekanju. Pored dece ima i starih, ali ne možemo ih sve ubaciti. Skoro mi je ovde jedan čovek pao, verujte pao mi je od gladi – kroz uzdah svedoči Selma.
Zbog svega, priznaje i sama da prolazi kroz sumnje i pitanja “da li sam pogrešila”.
– Vredi, verujte vredi. Ja nekad kod kuće sednem tako i razmišljam da li sam pogrešila, ipak je mnogo ljudi koji očekuju dosta toga od mene. To me uhvati neka kriza kad znam da nemam novca, a treba se svašta platiti. E tada me uhvati, pa sebi kažem da je ovo veliki zalogaj. Ali onda kažem, ma ja ovo volim, kako sam do sad tako ću i od sad i tako uspem – zaključuje ova neverovatna žena.
Njena velika želja nije lične prirode. Ona se nada da će imati prilike da proširi posao i kupi veći prostor za dečju kuhinju kako bi se smanjio broj mališana koji su danas na listi čekanja.
Glad u Srbiji je ogroman problem sa kojim moramo da se suočimo, kad neće država
Dodaj komentar