Magazin Srbija

Glad u Srbiji je ogroman problem sa kojim moramo da se suočimo, kad neće država

solidarnost
Foto: Printskrin/Instagram/solidarnakuhinja

Organizacija Solidarna kuhinja, koja tri puta nedeljno priprema i deli obroke socijalno ugroženim Beograđanima prošle nedelje je proslavila svoj prvi rođendan. Za godinu dana borbe sa problemima gladi i sromaštva, aktivisti ove organizacije postigli su mnogo. Možda najznačanije, jeste ukazivanje na sistemske probleme unutar našeg društva u kojem građani nemaju osnovna ljudska prava.

Iz Solidarne kuhinje podvlače da je važno razlikovati solidarnost i humanitarni rad i da solidarnost nije samo pomaganje ljudima u problemu, već dovođenje u pitanje sistema i struktura koje proizvode te probleme.

– Solidarna kuhinja je nastala kao reakcija na sve veće probleme siromaštva i gladi koji su posebno došli do izražaja u pandemiji. U početku je to bilo dvadesetak nas koji smo se ranije sretali ili poznavali – što iz studentskog pokreta iz 2014, što iz drugih levičarskih i anarhističkih akcija. Početak je bio težak jer smo se odjednom našli pred ogromnim izazovom – pored neverovatne količine posla morali smo da usaglasimo šta i kako želimo da radimo kako bi postavili temelje organizacije. Solidarna kuhinja se sve vreme gradi u hodu, pa nam se i izazovi menjaju.

– Nakon vanrednog stanja preselili smo punkt kod Vukovog spomenika i od tada obroke delimo svake srede, subote i nedelje. Po hranu dolaze mahom ljudi u situaciji beskućništva, radno nesposobni ljudi, prekarni radnici, penzioneri koji imaju minimalna primanja, samohrani roditelji i svi oni koje su institucije i društvo ostavili na cedilu.

– Što se tiče same organizacije unutar Solidarne kuhinje, sve je na leđima aktivista – vozači razvoze namirnice do solidarnih kuvara i od njih kupe gotove obroke koje voze do punkta, gde ih terenci sveže i tople dele sa sugrađanima.

– Kako je tokom prethodnih godinu dana broj aktivista porastao, sada smo vidno bolje organizovani i imamo sve više resursa da se proaktivno bavimo pitanjem gladi. Smatramo da smo tu da dovodimo u pitanje sistem u kojem postoje gladni ljudi, da ukazujemo na veličinu problema siromaštva i zanemarivanja osnovnih socijalnih i ekonomskih prava.

“Solidarnost, a ne milostinja” je moto ove organizacije, zato što žele da istaknu razliku izmedju solidarnosti i humanitarnog rada. Za njih solidarnost nije samo pomaganje ljudima u problemu, već kritika sistema i struktura koje proizvode te probleme.

– Pokušavamo da obrišemo granicu između ljudi koji su trenutno u potrebi i ljudi koji trenutno imaju mogućnosti da budu solidarni i često možete čuti da ponavljamo da svako od nas može da se nađe u tom redu za hranu. Mi to stvarno mislimo.Kada uslovi u pandemiji to dozvole, trudićemo se da radimo na integraciji svih članova društva i da zajedno radimo na rešavanju ovih problema.

Solidarnost u doba korone

Početak pandemije je mnoge ostavio bez primanja dok je u periodu zaključavanja najteže bilo onima kojima je ulica dom.

– Tokom prvih talasa zatvaranja mnogo ljudi koji su zavisili od nesigurnih i neformalnih poslova ostali su bez primanja, a ljudi koji su živeli od uličnog rada su se našli u ekstremno nezavidnoj situaciji. Ljudi u situaciji beskućništva su izgubili pravo na prijem u Prihvatilište za odrasla i stara lica na čitavih osam meseci. Suvišno je govoriti o tome koliko oni nemaju način da se u situaciji pandemije zaštite.

– Država ne da im nije pomogla, nego je čak bilo slučajeva da policija u toku policijskog časa ljudima bez kuće piše kazne zato što nisu u kući.

– Jednostavno, imali smo potrebu da na sve to odreagujemo. Vanredno stanje je ljude motivisalo da nešto urade, ali i dalo im vremena da se organizuju, pa se tako oformila i naša organizacija. Na početku pandemije dosta smo pomagali slanjem paketa namirnica porodicama koje su ostale bez prihoda, dok smo paralelno imali punkt kod Cvetkove pijace na kom se hrana delila svakog dana. Svakako je bilo mnogo neizvesnosti i stresa zbog svih pritisaka i trke sa vremenom, ali uspeli smo da prevaziđemo većinu izazova i da se stabilizujemo. Od početka vanrednog stanja pa do sada nismo stali, samo smo se prilagođavali izazovima.

Tabloidno izveštavanje

Telegraf je objavio iskasapljen intervju iz kojeg su izbacili svaku kritku sistema i države, čak i menjali kontekst rečenica. Solidarna kuhinja je objavila saopštenje povodom ovog neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja.

– Pokazalo kao praksa tabloida da od naših odgovora uzmu samo ono što im odgovara, što se uklapa sa njihovom uređivačkom politikom. Tako je i Telegraf svaku i najmanju naznaku kritike i ukazivanja na odgovornost sistema i države za situaciju u kojoj se nalaze hiljade naših sugrađana jednostavno obrisao. Ne samo da su izbrisali čitave odgovore, nego su u prepravljanju naših rečenica išli dotle da su na jednom mestu čak iz sintagme „sramno niske penzije” izbacili reč „sramno“.

– Integralni deo našeg rada je ukazivanje na sistemske probleme u društvu zbog kojih neko ne može sebi da priušti normalan obrok i zato smo morali da reagujemo na njihov tekst. Mislimo da bi poštenije bilo da su rekli da ne žele da objave ceo tekst, nego što su ga u potpunosti stavili u kontekst tužne priče i humanitarnog rada. Naš stav je da želimo da razgovaramo sa svim medijima jer rešavanje problema gladi zahteva širok društveni dijalog. Nažalost, očigledno je da ne misle svi tako. Novinarka Telegrafa je u obrazloženju svog postupka rekla da “država nije bila tema razgovora”, dok mi mislimo da je država uvek tema. Isključivanjem odgovornosti sistema krivica se prebacuje na ljude u problemu, što nikako ne sme biti slučaj.

– Postoji taj trend da se ljudi od strane vlasti i tabloida optužuju da politizuju teme, na primer ekologiju, i da ih na taj način čine manje legitimnim. To je daleko od istine. Ako je ogroman broj ljudi gladan – to jeste politička tema.

– Političko je sve što se tiče zajednice i svi mi kao građani imamo pravo i obavezu da se tim temama bavimo.

Pritisak građana ima efekta

Solidarni otkup velikih količina krompira od proizvođača koji nisu mogli da iste prodaju, pokazala je kako građani mogu dobro da se organizuju i pomogonu jedni drugima. Solidarna kuhinje je takođe učestvovala u otkupu krompira.

– Usled toga što država nema dobre planove otkupa žitarica, voća i povrća godinama unazad domaći poljoprivrednici ne mogu da prodaju velike količine krompira. I ove godine egzistencija prozvođača i njihovih porodica dovedena je u pitanje, a desetine tone krompira su ostale u skladištima. Za to je čuo neko od ljudi koji su na Fejsbuku okupljeni u grupu “Tate novosađani” pokazali su solidarnost i rešili da organizuju otkup krompira. Akcija je bila uspešna, građani su se samoorganizovali i odlučili da pomognu jedni drugima, još jednom pokazavši da zajedno možemo da utičemo na sistemske probleme.

– Pomoglo se proizvođačima hrane, bolesnoj deci za čije lečenje je izdvojen deo novca, ali i ljudima kojima je potrebna hrana jer je deo krompira otkupljen je i za solidarne kuhinje, kakva je i naša. Dobili smo dve tone domaćeg krompira – najveći deo odmah smo dostavili do ugroženih sugrađana kojima je potreban, dok je deo krompira iskorišćen za naredne obroke. Važno je pomenuti da je država reagovala i ušla u pregovore sa proizvođačima nakon što je akcija građana uzela maha, što samo pokazuje da pritisak građana ima efekta.

Da li smo solidarno društvo?

– Solidarniji smo nego što mislimo, ali mnogo manje solidarni nego što bi trebalo. Ljudi imaju utisak da niko ne brine ni za koga u našem društvu, ali to nije skroz tačno. Možda nas čak i više kontaktiraju komšije, poznanici onih koji su u potrebi, nego oni sami. Ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu imaju svoje mreže solidarnosti, ali svakako to nije dovolno. Potrebno je mnogo više empatije, ali je i veoma važno da solidarnost poprimi politički oblik. Nije dovoljno samo da se pomognemo nekome ko je trenutno gladan, već moramo i da dovedemo u pitanje sistem u kome je moguće da neko bude toliko siromašan da nema gde da spava, gde da jede. Ne smemo dozvoliti da postane normalno da građani budu izbacivani iz stanova, da nemaju pristup hrani, medicinskoj zaštiti, da žive bez dokumenata i samim tim žive bez osnovnih ljudskih prava.

Svako ko ima dobre volje može da pomogne radu Solidarne kuhinje u meri koja mu odgovara.

Ukoliko želite da se priključite, ili da donirate novac, sve informacije o računu možete naći na sajtu solidarnakuhinja.org, a za donacije u namirnicama potrebno ih je prvo kontaktirati da bi organizovali prijem i skladištenje.

Iz Solidarne kuhinje ističu da donacije primaju od pojedinaca a ne kompanija jer im je glavni cilj da šire mrežu solidarnosti među sugrađanima.

Ovim potezom žele da spreče da kompanije čiji radnici će možda sutra, zbog povrede na radu ili loših uslova, dospeti u red za hranu preko Solidarne kuhinje prikupljaju marketniške poene.

– Takođe, uvek napominjemo da nije Solidarna kuhinja jedino mesto gde treba da budemo solidarni. Svi u našem okruženju imamo ljude kojima treba podrška. Treba da počnemo da pričamo jedni sa drugima i tako saznamo kako možemo da budemo solidarni i kakva podrška je potrebna ljudima oko nas.

Slika naših života: U redovima za hranu nisu samo beskućnici već i penzioneri, samohrani roditelji

315 Shares
315 Shares
Share via
Copy link