Redukovanje kretanja ljudi i saobraćaja, usled vanrednog stanja i epidemije koronavirusa, za rezultat ima to da životna sredina ponovo postaje dominantna i vodi glavnu reč u Nacionalnom parku Fruška gora.
U Nacionalnom parku “Fruška gora” kažu i da su prvomajski praznici tokom vanrednog stanja “protekli u miru i u skladu sa propisanim merama Vlade.
“Usled uvođenja vanrednih mera na svetskom nivou svugde je redukovano kretanje ljudi i rečni, drumski, avio saobraćaj, kao i sve vrste industrija i velikih globalnih zagađivača. Dobili smo informacije da je mnogo šumskih potoka i velikih vodotoka rezultiralo bistrijim i čistijim sastavom, da se životinje slobodnije kreću, da više vazduh nije vidljiv u velikim svetskom metropolama, kao što i treba da bude. Na taj način imamo osećaj da je priroda doživela blagi restart”, kaže diplomirani inženjer šumarstva Dragan Vidović, ruovodilac čuvarske službe JP NP “Fruška gora”, a prenosi 021.
Kaže i da je blagi restart doživeo i Nacionalni park Fruška gora.
“Ljudi se ne kreću toliko, planinari, posetioci, turisti, industrija i opšte životne potrebe i navike su umnogome smanjene, ugostiteljski objekti ne rade, saobraćaj je znatno manjeg inteziteta, sve je podređeno nekom minimumu, osim prirode kojoj je pružen maksimum nezavisnosti u 21. veku”, navodi Vidović.
On primećuje da te promene nisu velike nego da je to samo malo ublažavanje negativnih posledica koje priroda doživljava.
“Plašimo se da se nakon prestanka ove epidemije sve vraća nekim starim navikama i tokovima, pa će ponovo biti negativnih posledica po životnu sredinu”, napominje Vivodić i opisuje kako sada izgleda priroda u Nacionalnom parku: “Trava i biljke cvetnice mnogo su bujnije i mnogo slobodnije rastu, žbunaste i drvenaste biljke prate svoje prirodne procese u proleće, ali nekako slobodnije, bez ugrožavača i ometača na bilo koji način.”
Navodi i da su životinje slobodnije, iako na njih ovo mnogo ne utiče. Kako kaže, životinje nemaju razvijenu svest nego urođene instikte, pa preko njih deluju sve promene koje su u njihovom okruženju, otuda i reakcije na pojavu čoveka ili predatora kada se nađu u neposrednoj blizini, ali i pored toga sada se češće mogu videti.
Vidović dodaje da na prostoru najstarijeg nacionalnog parka i jedinog na teritoriji Vojvodine nije bilo posetilaca za prvomajske praznike, te dodaje da su posetioci izostali i 2. maja zbog lošeg vremena. U nedelju su vremenski uslovi bili nešto bolji, ali je broj posetilaca u Nacionalnom parku bio izuzetno mali.
“Samo su se najhrabriji odlučili za planinarenje, opuštene šetnje ili pak roštiljanje”, kaže Vidović.
Na posetioce redovno apeluju da poštuju opšta pravila u prirodi i uputstva, pre svega kada je odlaganje smeća u pitanju, ali i posebna opreznost sa otvorenim plamenom.
Srbija najviše zaostaje u zaštiti prirode, najnemarnija prema vodi i vazduhu
Dodaj komentar