Sve o Post Covid sindromu: Od prve slabosti do infarkta i tromboze za 21 dan

Postkovid sindrom, (Long COVID-19), dugotrajni ili hronični kovid sindrom su sinonimi za postojanje raznih simptoma posle preležanog kovida, tj.kada bolesnik više nije infektivan. Ovaj sindrom je još uvek nedovoljno istražen i definisan, a lečenje je različito, zbog toga što je kovid nova bolest, koja se pre nešto više od 2 godine pojavila među populacijom.

Zaražavanjem ovim virusom dolazi do virusne bolesti, te sledstveno izazivanje imunog odgovora. Virus je multisistemski (napada više organa i sistema) i time izaziva oštećenja, koja su većinom prolazna, ali mogu biti i trajna.

Najčešće su pogođeni: pluća, srce, nervni sistem, krvni i imuni sistem, jetra, bubrezi, mišići… Međutim, kovid izaziva i nenormalno reagovanje imunog sistema, te se neretko dešava da su teški oblici izazvani neprimereno velikim oslobađanjem hemijskih supstanci koje izazivaju zapaljenski proces i oštećenje organa od strane sopstvenih odbrambenih ćelija.

Stoga postkovid sindrom čini prvenstveno imunološki odgovor na virus kao i manifestaciju oštećenja koje je on u toku akutne faze napravio.

Koliko traje postkovid?

Postkovid sindrom može da traje i mesecima, a najčešće od mesec do dva. Većina ljudi posle preležane infekcije ima simptome postkovida u manjoj ili većoj meri. Čak i bolesnici koji nisu znali da su imali kovid infekciju, mogu da imaju postkovid sindrom. On može da bude blag i kratak, a može da bude i težak, nekada i smrtan, ukoliko izazove smrtonosnu trombozu ili dovede do raznih komplikacija na drugim organima. U nekim slučajevima, od prvih simptoma zamora i slabosti do najtežih posledica može da prođe svega 3 nedelje.

Generalno, ne postoji pravilo kod koga će se i kojim intenzitetom razviti postkovid, iako su teži oblici kovida zbog samog oštećenja u većem riziku za nastanak teškog oblika postkovid sindroma.

Simptomi postkovida

Simptomatologija postkovida je izuzetno raznolika, a nekada zavisi i od manifestacija kovid infekcije koju je pacijent imao.

Najčešće se javljaju: slabost, zamor, otežano disanje (posebno pri udisanju), kašalj, bolovi u grudnom košu, bolovi u kostima, zglobovima i mišićima, ubrzan srčani rad, netolerancija napora, glavobolje, strah, anksioznost, poremećaj spavanja.

Ređe se javljaju: oslabljen miris i ukus, trnjenja ekstremiteta, trnjenja u drugim delovima dela, zaboravnost, “magla u glavi”, zbunjenost, gubitak sposobnosti učenja i intelektualnih veština,  hipertenzija, alergijske reakcije, osipi po koži, pečenje po koži, čudan osećaj po koži, gubitak kose, bronhitis, bolovi i oticanje zglobova, grčevi u mišićima, poremećaji varenja, mučnina, osećaj kiseline u stomaku, osećaj oticanja grla, poremećaj rada štitaste žlezde. Simptomi se najčešće izgube postepeno ali neki mogu i trajno ostati (hronični umor, gubitak ukusa…)

Postkovid sindromom se mogu nazvati i pogoršanje i/ili nastanak drugih bolesti posle preležanog kovida. Ako je, na primer, pacijent imao blagi bronhitis koji nije zahtevao lečenje, te se bronhitis pojačao posle kovida. Pacijenti koji boluju od drugih hroničnih bolesti najčešće imaju pogoršanje te bolesti posle kovid infekcije.

Teške komplikacije

Primećene su i izuzetno značajne i teške komplikacije postkovid sindroma, prvenstveno zbog zahvatanja tri ključna sistema:

• kardiovaskularnog,
• plućnog
• koagulacionog sistema (sklonost ka trombozi)

Tako su zabeležene pojave srčane i plućne slabosti posle kovida, infarkta srca i mozga, tromboze krvnih sudova, plućne tromboembolije, hronične opstruktivne bolesti, iznenadne srčane smrti, demencije.

Pluća

Teški oblici kovida se najčešće manifestuju na plućima u vidu zapaljenja pluća koja dovodi do disajne slabosti, a u težim oblicima i smrti. Kada je reč o plućima, u okviru postkovid sindroma mogu se javiti simptomi koji su porekla od plućne fibroze i/ili bronhiektazije, ožiljaka posle upale pluća, te mogu da daju simptome zamaranja, otežanog disanja i poremećaja rada srca. Takođe, navedeni simptomi mogu poticati i od bronhitisa koji se može javiti posle preležanog kovida. Istovremeno, navedeni simptomi ne moraju da potiču od oštećenja pluća već mogu, na primer od zapaljenja mišića grudnog koša, gde pacijenti imaju utisak da ne mogu dovoljno da nadišu.

Iz navedenog zaključujemo da je posle kovida neophodno da se urade detaljni pregledi, prvenstveno pluća, srca i sistema koagulacije (putem laboratorije).

Poremećaj zgrušnjavanja krvi

Drugi po učestalosti izazivač teških formi kovida je poremećaj zgrušavanja (stvaranje tromba na raznim mestima). Tromb može da se stvori na bilo kom krvnom sudu i da dovede do smrtnog ishoda. Najčešće nastaju trombovi na plućima i ekstremitetima, u srčanim krvnim sudovima kao i u krvnim sudovima mozga.

Mogućnost zgrušavanja krvi kao i zapaljenja se meri laboratorijskim testom D-dimer, te ga treba obavezno kontrolisati u postkovid sindromu, kao i kada simptomi prođu jer se dešavalo da povišene vrednosti D-dimera kod nekih pacijenata traju mesecima.

Srce

I u kovidu i u postkovidu, srce je često zahvaćen organ. U postkovidu se najčešće javljaju hipertenzija i poremećaji ritma. Ređe se javlja srčana slabost , zapaljenje srčanog mišića i ovojnica kao i nastanak infarkta.

Kako kovid može da ošteti druge organe?

U okviru postkovid sindroma može da se javi širok spektar neurološke i/ili psihijatrijske simptomatologije jer je virus neurotropan (pokazuje afinitet prema nervnim ćelijama). Direktno, ali još češće indirektno, imunološki posredovano nastaju oštećenja nerava.

Mišićno-koštani sistem je, u vidu raznih zapaljenskih procesa na mišićima i zglobovima najčešće zahvaćen u postkovidu, ali oni uglavnom ne ostavljaju trajne posledice.

Kod jednog broja pacijenata tokom postkovid sindroma prisutna je oslabljena funkcija jetre i bubrega, što označava da će oporavak biti dug.

Prisutni su i poremećaji imuniteta vezani za smanjenu otpornost prema drugim, banalnim infekcijama.

Sindrom hroničnog umora se takođe javlja u okviru postkovida i dosta je težak za lečenje.

Prognoza postkovid sindroma je uglavnom dobra i posle nekoliko meseci kod većine obolelih dođe do kompletnog povlačenja simptoma. Kod manjeg broja nažalost ostanu i trajne posledice, u prvom redu smanjene plućne funkcije, neurološke posledice i posledica tromboze.

Ne postoji jedinstveno lečenje postkovid sindroma već se koriste razne vrste medikamentnog, simptomatskog lečenja, lečenja suplementima, psihološke potpore, a u pojedinim slučajevima hiperbarična oksigenacija.

Dobra dijagnostika – ključ uspešnog lečenja!

– Od izuzetne važnosti je da se tokom postkovid sindroma ode na pregled lekaru kako bi se ispitali srce, pluća i koagulacioni sistem u prvom redu, te sprečio nastanak komplikacija i razjasnilo od kog sistema problem potiče da bi se adekvatno lečio – kaže dr Saša Milić, ultrasonografer i specijalista urgentne medicine Intervite.

Specijalistička ordinacija Intervita ima veliko iskustvo u radu sa pacijentima sa postkovid sindromom. To uključuje njihov poseban interdisciplinarni tim, koji se po potrebi uključuje u rešavanje ovako kompleksne problematike.

U Interviti se mogu rešiti svi problemi vezani za postkovid sindrom i uraditi sva neophodna dijagnostika:

• dijagnostika postkovid sindroma
• opšti pregled dijagnostika poremećaja srca (pregled kardiologa, EKG, ehokardiografija, test opterećenja kod procene povratka u sportski režim posle kovida),
• pluća (spirometrija, ultrazvuk pluća)
• poremećaja koagulacije (laboratorijske analize, doppler ultrasonografija krvnih sudova)

Nakon toga se u slučaju potrebe uključuju i druge specijalnosti u rešavanje problema (neurolog, psihijatar, fizijatar …)

Jedinstvenim pristupom u Interviti, čija je osnova rešavanje problema i adekvatna terapija, a ne preterana dijagnostika bez adekvatnih zaključaka – uspeli su da pomognu preko 1.500 pacijenata sa postkovid sindromom.

https://intervita.rs/

https://www.facebook.com/intervita.drgifing/