Koronavirus

Srbija se suočava sa postkovid sindromom, lista tegoba je zabrinjavajuća

korona-bolnica
Foto: D. Milovanović

Više od milion ljudi u Srbiji bilo je zaraženo koronavirusom. Nepoznat je broj onih koji pate od postkovid simptoma. Kao što su različiti simtomi za vreme bolesti, tako i izlečeni pate od različitih posledica. Zbog toga su neke bolnice i posle izlaska iz kovid režima ostale u kontaktu sa onima koji su preležali koronu.

Vesna Novaković se koronavirusom zarazila u novembru prošle godine. U kovid ambulanti su joj preporučili da uzima samo suplemente, jer je imala lakšu kliničku sliku.

U isto vreme i Goran Ergarac je bolovao, a od korone se branio i antibioticima. Oboje su ozdravili, a Vesna je, kaže, tek nekoliko meseci kasnije izgubila čulo ukusa i zbog toga iz ishrane izbacila jaja i luk. Pojavio se i problem sa pamćenjem, prenosi RTS.

– Prošlo je šest meseci posle preležane korone kada sam primetila i problem sa koncentracijom i pamćenjem. Pojedinih reči koje koristim u svakodnevnom govoru ne mogu da se setim i onda moram da tražim načine da ih objasnim – navela je Vesna Novaković.

Goran priča da je pored simptoma koje je imala Vesna, imao problema sa lupanjem srca, depresivnim stanjem, lošom cirkulacijom, trnule su mu ruke i noge.

– Najpre sam primetio od simptoma noćne more koje su trajale. Drugi simptomi su gubitak raspoloženja. Iz jednog veselog tona dovede vas do toga da čak i zaplačete zbog nečeg što se desilo u prošlosti, kao i gubitak koncentracije – rekao je Goran Ergarac.

Gubitak čula ukusa i mirisa, opadanje kose, gušenje, kašalj, lupanje srca, uznemirenost, nesanica, problemi sa pamćenjem, samo su neki od simptoma sa kojima se bore pacijenti koji su preležali kovid.

Ono što su lekari uvideli to je da kovid kod svake osobe može da izazove drugačiju kliničku sliku, pa i drugačiji postkovid oporavak. Klinika za plućne bolesti je dva puta bila u kovid sistemu. Sada se bave postkovid pacijentima koji imaju problema sa plućima. Dovoljan je samo uput izabranog lekara.

– Jako je važno kakva je spirometrija, kakav je difuzijski kapacitet pluća. Da li je fina razmena kiseonika i ugljen-dioksida očuvana ili je došlo do njenog oštećenja. Kada sve to sagledamo uz laboratorijsku obradu mi onda dalje preporučujemo pacijentu neku terapiju – objasnio je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju KCS.

I dok slušamo kako virus stalno mutira, a novi sojevi prete većom zaraznošću i težim simptomima, lekari i pacijenti u hodu pokušavaju da razreše sve nedoumice. Ni o kovidu-19 se i dalje mnogo toga ne zna, a izgleda da je oporavak kod mnogih još veća nepoznanica.

Koronavirus je opstao, pandemija će se nastaviti godinama

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

158 Shares
158 Shares
Share via
Copy link