Setimo se perioda kada je krenula pandemija – dadilje i čistačice bile su u grupi koja je “prva na udaru” za otkaz ili manjak radnog angažmana, zbog izbegavanja fizičkog kontakta i specifične vrste posla.
Ali, kako se situacija smirivala, tako je došlo do preokreta.
Vremenom je pojačana higijena sve više dobijala na značaju, a ljudi su radije angažovali profesionalce u te svrhe, bilo za lične potrebe ili održavanje poslovnih prostora.
Neki su, zapravo, sve vreme odlazili na posao, a mnogi su krajem 2020. i od 2021. ponovo bili u “starom režimu rada”.
Prirodno, javila se potreba za ponovnim angažovanjem čistačica, i to toliko da ih sada čak i nema dovoljno na domaćem tržištu.
Naime, mnoge su bukirane nedeljama, pa čak i mesecima unapred, a ima i onih koje imaju svoje stalne klijente i ne primaju nove, piše Telegraf Biznis.
Slično kao i sa majstorima koji su deficitirani, a čije su cene usluga takođe vremenom rasle. Danas je situacija takva da neke čistačice sat vremena rada naplaćuju 600 dinara, iako je prosek i dalje 300-350 dinara.
Cena ove vrste usluge skočila je iz najmanje tri razloga: rizik od zaražavanja, prevelika potražnja, i nedostatak radne snage.
Pritom, mnogi danas traže čistačice preko preporuke, zbog loših iskustava iz prošlosti, ili zato što agencije uzimaju veliki procenat.
Iako vam angažovanje čistačice, možda, u neku ruku deluje banalno, iskustva žena govore suprotno.
– Navikla sam bila na čistačicu koja sada, usled godina i hronične bolesti, više ne može da radi. Žena je, inače, bila u penziji, a radila je pedantno, brzo, detaljno. Nisam morala mnogo da joj objašnjavam, sve je znala šta treba. Ne znači mi čistačica koja non-stop zapitkuje šta i kako treba, a na kraju mi ne sredi ni pola kuće za šest sati – priča nam N. M. iz Beograda.
Vreme za razbijanje predrasuda
Ako već do sada nismo osporili neke stereotipe, možda je sada momenat za to, posebno ako uspešnost nekog posla/struke – merimo zaradom. Iskustvo jednog našeg čitaoca je da je jedva našao slobodnu čistačicu, i to za satnicu od 600 dinara.
Ako radi prosečno radno vreme u toku dana, od osam sati, to znači da je njena dnevnica 4.800 dinara.
To je, svakako, bruto zarada, te treba imati u vidu da one koje rade samostalno, ako prave planove za budućnost i uplaćuju osiguranje, određenu svotu novca izdvajaju i u te svrhe.
Ali, nevezano za to, napredak je edvidentan. Za 22 radna dana, čistačica koja naplaćuje 600 dinara po satu – a takvih ima i angažovane su – mesečno može da uzme 105.600 dinara, ako radi 40 sati nedeljno.
Pritom, mnoge od njih rade devet do 10 sati, čak šest dana nedeljno. Često se dešava i da su angažovane od strane nekoliko porodica. Istovremeno, kako ovaj posao biva sve traženiji, ali i plaćeniji, možda je vreme i da se “oslobodimo” nekih predrasuda koje ga prate.
Sama reč “čistačica” u ljudima stvara negativnu konotaciju, kao posao koji nije “za hvaljenje”, što je ne samo nekorektno, već i apsolutno pogrešno. Amerikanci, recimo, koriste izraz “cleaning lady” (dama koja čisti), a sva je prilika da bi ova struka, možda, imala i više radne snage – da je više respektovana u društvu.
Štaviše, mnoge naše žene odlaze u inostranstvo u potrazi za “boljim životom”, radeći upravo ovakav tip posla.
Novosadska književnica preko Twittera tražila posao čistačice i dobila ponuda preko glave
Dodaj komentar