Mrve u krevetu, buđava hrana u frižideru, uzmet kućnih ljubimaca na podu… Samo su neke od situacija na koje nailaze žene koje čiste stanove imućnijim Beograđanima.
One za portal Nova.rs pričaju šta ih je tokom višegodišnjeg iskustva najviše zgrozilo.
“Mnogi brinu da kuća nikad nije dovoljno čista. Ali mi kojima je posao da čistimo tuđe kuće, mi koji vidimo kako neki ljudi žive, znamo da i te kako ima gore”, počinje Jasna iz Beograda.
Što više novca, to veći nered
Kako kaže, to gore otprilike ide srazmerno sa društvenim staležom.
“Što su imućniji, što su na većim položajima, oni su aljkaviji. Možda je tako zbog manjka vremena – što si uspešnjiji na radnom mestu, imaš manje vremena za sve druge, pa i za osnovne kućne poslove”, nabraja Jasna kako su među tim ljudima i psihijatri, i advokati, i lekari…
I zaticala je u tim stanovima svašta.
“Hrana je najveći problem, bude je svuda. Po krevetu u spavaćoj sobi, svuda po kuhinji, u dečjoj sobi… Ostave sve onako kako je bilo kad sam prethodni put otišla odatle, pa naiđem i na ubuđan hleb star nedelju dana. Sačeka me i veš koji sam prostrla, tamo gde sam ga i ostavila, ne pomera se ništa dok ja ne dođem.”
Kaže da je sve to donekle razumljivo jer zato i postoji njeno zanimanje, ali ističe da su neke stvari ipak pitanje lične higijene.
“Kupatilo je poseban problem. To što mi dolazimo da sređujemo jednom nedeljno ili na dve nedelje, ne znači da makar WC šolju ne treba oribati na svaka dva dana”, priča Jasna.
Žene mnogo gore od muškaraca
Kaže i kako su žene neuporedivo neurednije jer sve živo, od brijača, mokrih peškira, ostavljaju za sobom.
“Muškarci nekad i umeju i da operu i da sklone, ali žene teže.“
To nije sve. Veliki problem su i kućni ljubimci, odnosno vlasnici koji ne brinu dovoljno o njima i njihovoj higijeni.
“Mi nismo tu svakodnevno da čistimo i valjda je jasno da vlasnik onda mora i treba da za svojom kucom ili macom počisti, da je četka po potrebi, a ne da dlake budu po celoj kući, da treba da sklanja izmet, da on mora da se baca iz peska jer to već za dan, dva počinje vrlo ružno da se oseća, a ne da bude svuda i da se baca jednom sedmično kad mi dođemo”, otkriva Jasna.
S druge strane, njena koleginica Nataša kaže da ima i situacija kad su ljudi i nesvesno aljkavi.
“Nije da oni uvek ostavljaju haos za sobom, ali jednostavno ne gledaju, recimo, ispod i iza većih komada nameštaja, posebno iza šporeta. E, tu onda bude svega. Istina je da svako ko ne pomera šporet da oriba iza, na svaka dva meseca će naići na užasno stanje kao da nikad i nije čišćeno”, priča Nataša.
I mada Nataša kaže da je to jednostavno tako, posebno kod onih koji redovno kuvaju, ipak nije nimalo prijatno.
“Kad pršti masnoća ili se slije niz šporet, ona se hladi na pločicama i, gde nije dobra ventilacija i gde nisu ugradni elementi, ona se hvata i ostaje tu. Onda te froncle izgledaju kao da ste špagete zalepili, pa deluje užasno”, priča Nataša.
Ona napominje da je takve i slične stvari, kad kuhinjski elementi nisu zaptiveni silikonom, nije moguće sprečiti, ali da je svakako moguće s vremena na vreme malo mrdnuti šporet i očistiti iza.
I kad se sve sagleda, izgleda da nikad nije previše podsećati na osnovno vaspitanje jer kreativni haos ne znači ogrizak pice od pre tri dana među čaršavima, bilo da sami sređujemo kuću, bilo da nam to za novac radi profesionalac.
Svaka druga čistačica u Srbiji poslala je dete na fakultet, a političar svaki četvrti
Dodaj komentar