Snežana Pešović radila je više od deset godina na „crno“, a kada je ostala trudna tražila je od poslodavca da je prijavi jer joj je bilo neophodno zdravstveno osiguranje. Poslodavac je pristao, ali uz uslov da ona sama plaća doprinose, a ona mu je davala novac kako bi ga on uplatio državi. Ispostavilo se da joj poslodavac nije uplaćivao osiguranje za dva meseca, a u međuvremenu je dobila i otkaz iako je bila na porodiljskom odsustvu.
Kada se na kraju meseca podvuče crta, ona je poslodavcu praktično plaćala više nego on njoj. Mesečno mu je plaćala 30.000 dinara, a od njega dobijala 26.000.
Poslodavac je u obrazloženju otkaza naveo nerentabilnost lokala, zadržavši međutim ostale radnike i to sve muškarce na svojim radnim mestima.
Snežana je odlučila da pravdu potraži na sudu. Viši sud je doneo odluku da je reč o diskriminaciji, a ova odluka poništena je na Apelacionom sudu koji je postupak vratio na početak.
Snežana Pešović je ogorčena, smatra da je zakon mrtvo slovo na papiru i da je Srbija zemlja nepravde u kojoj su ovakve stvati moguće.
– Volela bih samo da zaspim i da se probudim u nekoj drugoj zemlji koja je zakonom uređena i u kojoj se ne dešavaju ovakve stvari. Volela bih da Ministarstvo rada izađe sa tačnim podatkom, od svih prijava porodilja, koliko je slučajeva rešeno – započela je svoju priču za RTS Snežana Pešović.
Ona nije mogla da zamisli da će prvostepena presuda biti oborena.
– Sve što sam pročitala kao odgovor sa apelacije me je i emotivno pogodilo kao ženu. Ne mogu da verujem da dolazimo u situaciju da na sudu moramo da objašnjavamo kako je poslodavac ucenio trudnu ženu da potpiše blanko sporazum o prestanku radnog odnosa. Neka mi neko u ovoj zemlji kaže da zaista misli da postoji dobra namera poslodavca kada donese trudnoj ženi da potpiše blanko sporazum o prekidu radnog odnosa, da vidim tog stručnjaka – revoltirana je Snežana.
Kaže da će, ako treba, sve raditi ispočetka, ali postavlja pitanje – dokle, gde je kraj?
– Evo, ja želim da se ostvarim još jednom kao majka. I šta ćemo sad? Da idem trudna na sud, da se sudim sa poslodavcem, boreći se za moju pravdu, a zakon treba kao ženu da me zaštiti. Gde je taj zakon, ko će da ga sprovede – pita Pešovićeva.
Ocenjuje nakon svega da očigledno nije dovoljno prijaviti problem jer je zakon koji zapravo štiti nju i slične slučajeve zapravo samo mrtvo slovo na papiru.
– Prijavila sam i ja, i šta sad? Sudićemo se sledećih deset godina? Mislite da je to meni potrebno? Ako zakon štiti žene, onda izvolite rešite sami. Nemojte mene gurati da moram sama da rešavam probleme pred sudom. Moram da nađem pravnika koji će da me zastupa o mom trošku, a zakon me štiti. O čemu mi onda pričamo – pita Pešović.
Poslodavac ju je prijavio, ali uz uslov da sama plaća doprinose. I kada se na kraju meseca podvuče crta ona je poslodavcu praktično plaćala što radi – mesečno mu je davala 4.000 dinara više nego on njoj. Ona je porodilja koja je poslodavcu plaćala 30.000 mesečno, a od njega dobijala 26.000.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Jovanović komentarisala je slučaj rečima da je Pešović pružila dovoljno dokaza da je bila ucenjena potpisivanjem blanko sporazuma.
– To su vrlo teške povrede Zakona o zabrani diskriminacije, ali i Zakona o radu. To je bio razlog da povedemo stratešku parnicu – kaže Jankovićeva.
Navodi da je slučaj diskriminacije vrlo čest u praksi, ali da je teško imati sve dokaze.
– Viši sud je doneo prvostepenu odluku, ali je Apelacioni sud vratio ponovo na odlučivanje Višem sud jer, kako je navedeno, nije dovoljno jasno zbog čega je gospođa Pešović diskriminisana. Postupak nije završen i mi ne odustajemo. U pitanju je javni interes – ističe Jankovićeva.
Kaže da su se slične stvari dešavale i ranije, ali da nikada nisu imali ovakvu tužbu.
– Jeste nam bilo iznenađenje zato što odavno nismo imali tako dobro obrazloženu presudu Višeg suda. Izuzetna presuda za koju smo, kada smo je čitali, rekli ovako izgledaju pravo i pravda – ističe Jankovićeva.
Kaže da je rastužuje što je u Srbiji teško dostići pravdu.
– Razumem i gospođu Pešović što kaže ‘čemu sva ta priča o potrebi da se žena zaštiti i o potrebi za više dece, ako imamo ovakvu poruku’ – ističe Jankovićeva.
Podseća da je postojala politička volja, da je Zakon o radu izmenjen pre nekoliko godina i da je otkaz strogo zabranjen za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva, prenosi 021.
Dodaj komentar