Magazin Svet

Vaspitanje dece bez pravila, uz čeličenje na snegu: Životni stil porodice Nikitin zapanjio svet (VIDEO)

Porodica Nikitin
Foto: Ria Novosti / G. Sherbakov

Postoji mnogo teorija o načinima pravilnog vaspitanja i odgajanja dece, a danas, nažalost brojni klinci više odrastaju uz mobilne telefone i ostale pametne uređaje nego uz pravu roditeljsku brigu.

Međutim jedna porodica u bivšem Sovjetskom savezu odlučila je da decu odgaja po sopstvenim principima i zbog toga su često nailazili na osude okoline i tadašnjeg sistema.

Smatrali su da je mališanima najbitnije obezbediti uslove koji će im biti podrstrek, a da će se deca sama razvijati fizički i mentalno.

Reč je o prodici Nikitin, tačnije supružnicima Borisu i Leni, koji su imali neobično puno dece, a koji su široj sovjetskoj javnosti postali poznati sredinom 60-ih godina prošlog veka.

Svoje sedmoro dece Nikitini su vaspitavali prema sopstvenom sistemu ranog razvoja, koji je za to vreme bio vrlo čudan.

O svom iskustvu napisali su mnoštvo knjiga, o njima su se snimali filmovi, a logičke društvene igre i mozgalice koje su oni izmislili bile su vrlo tražene.

Međutim, načela po kojima su Nikitini odgajali svoju decu nailazila su na stalne osude, piše portal Oaza znanja.

“Škola budućnosti” u sopstvenoj porodici

Inženjer vazduhoplovstva Boris Nikitin nije bio saglasan sa metodama vaspitanja omladine u SSSR-u. Zainteresovavši se za pedagogiju, pedesetih godina je pokušao da otvori sopstvenu školu, ali su mu vlasti to zabranile.

Sa budućom ženom Lenom, nastavnicom ruskog jezika, upoznao se na jednom seminaru iz pedagogije. Boris je bio stariji četrnaest godina, ali slični pogledi na život i zajednička interesovanja – pedagogija, umetnost, školski sistem – učinili su svoje.

Ispalo je tako da “školu budućnosti”, koju im vlasti nisu dozvolile da otvore, stvore u svojoj porodici.

Sin Aleksej rodio se 1959, zatim 1960. Anton, 1962. Olga, 1964. Ana, 1966. Julija, 1969. Ivan, i najmlađa Ljuba 1971. godine.

Usmeravali decu tako da im ne guše samostalnost

Nikitini su u jedno bili sasvim sigurni: dete će se samo razvijati fizički i mentalno – potrebno je samo stvoriti uslove koji ga na to podstiču.

Zadatak roditelja nije da ga teraju nego da ga usmeravaju.

I da se raduju uspehu i da ga podržavaju, ali isto tako da ne bude prezaštićeno, kako mu ni u kom slučaju ne bi gušili samotalnost.

Podsticanje sposobnosti treba započeti što ranije.

Ako se detetu ne pruži ta mogućnost, njegovi talenti će vremenom iščeznuti, a život će mu biti dosadan.

“Pronalasci” porodice Nikitin za pravilan razvoj dece

Sledeće principe Nikitini su smatrali svojim “pronalascima”:

  • Zdravlje i fizički razvoj: Okolina ne treba da bude sterilna, čeličenje i gimnastika od detinjstva, lagana odeća, jednostavna ishrana bez prejedanja, kućno vežbanje. Supružnici su sportsku opremu učinili delom kućne atmosfere, pa su zadovoljstvo kretanja i fizičke aktivnosti lako postali životne navike dece.
  • Emocionalni razvoj: Dojenje od prvih minuta života i uvek kada dete to traži, čest telesni kontakt sa mamom i tatom, zajedničko spavanje, mogućnost istraživanja sveta, bez nepotrebnih zabrana, razne zajedničke aktivnosti sa roditeljima, usmerenost na pomaganje drugima.
  • Intelektualni razvoj: Bogato “razvojno okruženje”, brojanje, slova, čitanje, geografske karte, mozgalice, zagonetke i, na kraju – posebne igre koje su osmislili roditelji. Igre su imale za cilj razvijanje analitičkih i kreativnih sposobnosti spram sklonosti i interesovanja deteta. Deca nikada nisu bila primorana da učestvuju u njima.
  • Kreativni razvoj: porodica je podržavala kreativnost u svim oblicima, kao i nestandardna rešenja i otkrića.

Morali da brane pravo da odgajaju sopstvenu decu na način kako žele

Danas se ovi principi čine prirodnim, ali u to vreme javnost i rodbina su bili ogorčeni. Mnogi su smatrali da Nikitini decu dovode u opasnost, lišavaju ih detinjstva i iživljavaju se.

Najviše otpora izazivalo je čeličenje, rano čitanje i samostalnost dece. Supružnici su morali da brane svoje pravo da odgajaju svoju decu onako kako oni smatraju da treba.

A sve zbog toga što nisu krili da rade gimnastiku sa bebama, trče sa decom po snegu, čeliče ih hladnom vodom i dozvoljavaju im da pomažu odraslima u svim poslovima.

Na primer, dečaci su već sa tri godine umeli da naprave sebi igračke pomoću čekića i testere. I naravno, igrali su se prema svojim metodama.

Rezultati ukazivali da su na pravom putu

Rezultati njihovog pristupa inspirisali su supružnike i uveravali ih da su u pravu.

Deca su se mnogo ređe oboljevala od druge dece, odrastala su samostalna i radoznala, sa tri godine znala su da čitaju, a sa četiri rešavala jednostavne jednačine.

Polazila su ranije u školu, lako savlađivala gradivo, preskakala razrede.

1965. godine snimljen je prvi film o porodici Nikitin “Jesmo li u pravu?”, u kome su govorili o svom iskustvu i mogućnostima.

Vremenom su priznali da su ponekad i grešili.

Na pitanje da li nastoje da naprave vunderkinde od svoje dece, Lena i Boris su uvek odgovarali odrično.

Govorili su da to nije “rani razvoj”, nego blagovremeni i da će na taj način svako dete postati pametna, samostalna, kreativna ličnost koja će pronaći sebe u životu.

Život pod lupom javnosti

Međutim, kada su deca odrasla, Lena i Boris su priznali da im nije pošlo za rukom da sve prođe bez ozbiljnih grešaka.

Kao prvo, Nikitini su bukvalno živeli kao pod lupom. Porodica je bila pod stalnim nadzorom nepoznatog sveta i protivnika.

Kada su postali odrasli ljudi, deca su govorila o tome da se nisu osećala zaštićeno od priča i spletki.

Televizija, novinari, pedagozi, lekari, komšije i drugovi iz razreda – svi su stalno raspravljali i osuđivali život njihove porodice.

S druge strane, život dece uglavnom se odvijao u kući. Nisu išli u vrtić, a u školi su uvek bili najmlađi, pa nije bilo lako pronaći zajednički jezik sa vršnjacima.

Ujedno, vrata njihove kuća su stalno bila otvorena za razne goste, prijatelje i istomišljenike.

Veliko interesovanje javnosti za neobičnu porodicu u nekom trenutku je Borisa i Lenu fizički “oduzelo” od njihove dece. Putovali su širom zemlje, držali predavanja, pisali knjige, gostovali na TV.

Bilo je trenutaka kada su se deca osećala emotivno uskraćeno. Ali u porodici je uvek vladala atmosfera ljubavi, roditelji su se prema svim ljudima ponašali ljubazno i bez predrasuda, i uspeli su da prevaziđu teškoće.

Jedinstven metod vaspitanja pomogao deci u profesionalnom životu

To što su u detinjstvu sva znanja i veštine lako usvajali, nekoj deci je stvorilo iluziju da će i u budućnosti sve potrebno usvajati kroz igru, nisu navikli na strogu disciplinu.

Otuda je sticanje znanja koja više nisu mogla dobiti u porodici išlo teže. Na primer, ćerka Julija je tek u kasnijim godinama shvatila da mora učiti i ono što ne želi.

Istovremeno, sva deca Nikitina tvrde da im je navika iz detinjstva da traže nestandardna rešenja dosta pomogla u profesionalnom životu.

Svih sedmoro dece odraslo je u kreativne i školovane ljude koji su zadovoljni svojim životom. Međusobno su vezani, često se druže i sa toplinom i velikim poštovanjem pričaju o roditeljima.

Deo iskustva svojih roditelja i sami primenjuju. Njihovim zalaganjem ponovo se izdaju knjige i razvojne igre Nikitina.

Privatnost svojih porodica, međutim, štite od novinara i radoznalih. Niko od unučadi Nikitinih nije pošao u školu pre vremena.

Uspešni ljudi koji su roditeljima podarili 27 unuka

Najstariji sin, Aleksej, živi u Londonu. Po profesiji je nastavnik fizike i radi kao konsultant u razvoju elektronike. Oženjen je, ima dvoje dece.

Drugi po rođenju je Anton. Diplomirao je na hemijskom odeljenju Moskovskog državnog univerziteta. Bio je na rukovodećim pozicijama u proizvodnom sektoru. Anton ima dvoje dece i četvoro unučadi.

Olga je diplomirala na Pravnom fakultetu na univerzitetu „Lomonosov“. Radila je na visokim pozicijama u velikim kompanijama. Odgajila dve kćeri. Danas se stara o troje unučadi.

Ana Nikitina je završila medicinsku školu. Majka je četvoro dece i četvoro unučadi. Njeno zanimanje je doula.

Julija je novinarka. Diplomirala na Moskovskom državnom institutu za kulturu. Ima dve ćerke.

Ivan je stekao visoko obrazovanje u oblasti radio i televizijskog emitovanja. On i njegova supruga odgajili su petoro dece.

Ljuba je diplomirala bibliotekarstvo. Radila je svega tri godine, a potom postala domaćica. I ona je majka vredna divljenja: Ljuba ima desetoro dece i već dvoje unučadi.

Četiri porodice žive u Podmoskovlju, u kućama nedaleko od starog roditeljskog doma. Deca, unuci i praunuci se često okupljaju na porodičnim slavljima i redovno organizuju otvorene festivale porodice Nikitin.

Porodica ima veb stranicu sa informacijama o njihovom životu, sistemu vaspitanja, knjigama i filmovima roditelja.

Sistem vaspitanja Nikitina danas je priznat u Rusiji, Nemačkoj, Japanu, Americi…

Izvor: Oaza znanja

Roditelji, ne pravite od dece sline, za njihovo vaspitanje odgovorni ste samo vi

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
22 Shares
Share via
Copy link