Problem hiperpažnje, odnosno manjka koncetracije kod dece poprimio je obrise pandemije, pa je ovaj problem prisutan kod većine dece. Profesor dr Ranko Rajović kaže da je na ovaj problem nailazio gde god je bio u srednjoj Evropi. Deca nisu u stanju da prate nastavu u školi a kod kuće se jako teško koncentrišu na učenje duže od 10 minuta.
– Problem kod većine dece u srednjoj Evropi, gde god sam bio uvek je isti. Nemaju koncetraciju- rekao je dr Rajović u emisiji Vijugavim drumom.
Ućitelji kažu da deca ne mogu da prate nastavu a roditelji dece od 10, 11 godina da dete uči oko 10 minuta i da ne može da se koncetriše duže od toga. Dete ponovo uči desetak minuta, ali ne može ni toliko. Profesor postavlja pitanje, šta se dogodilo, kako deca ne mogu da se fokusiraju na učenje ni 10 minuta, a mi možemo da čitamo knjigu satima?
Problem je hiperpažnja
– Mozak je organ za preživljavanje koji prima impulse”, kaže profesor Rajović. “Ako uporedimo broj impulsa koje prima naše dete i broj impulsa koji smo mi primali sa 7, 8 godina ili naši roditelji, velika je razlika. Danas, dečiji mozak prima impulse, oni moraju da se obrade, ali nema dubine obrade i tu se zapravo javlja problem. Mozak prima informacije, nema dubinu obrade, nema vremena kada, jer stalno stižu novi impulsi i to se zove hiperpažnja.-
Deca nemaju koncetraciju za učenje, dok recimo na video igricu, bez problema potroše dva-tri sata.
Hiperpažnju je moguče korigovati pravilnim pristupom. Umesto da detetu date telefon svaki put kada vam zatraži ili vam treba malo mira u kući, razmislite kakve posledice će to ostaviti a posebno, kakve probleme će mu zadavati kasnije u školi i učenju. Umesto jednostavnog rešenja, telefon u ruke, dr Rajović predlaže igre koje razvijaju duboku pažnju.
– Čim su naučili neke osnovne brojeve, pokrete, idemo na čoveče ne ljuti se. Tu moraju da paze, prate, gledaju. Kada nauče brojeve, počinjemo tablić, može i jamb a najbolja igra za duboku pažnju je šah. Deca teško nauče šah a kad nauče izgube od mame tate bake i to katastrofalno i onda gube samopouzdanje. Ako ih pustimo da pobede, još smo gore uradili.-
Slikovit način da deca savladaju šah uz pomoć table sa figurama i sličicama koje asociraju na pravila. Figura konja jede sličicu sena, lovac jede sličicu sokola a toph hvata i jede sličicu starinskog broda. Na ovaj način deca nauče da igraju šah za dva-tri dana, kaže profesor.
Roditelji moraju da budu kreativni
– Igrajte se sa decom, moraju da misle a ne da gledaju brze slike, stotine impulsa u sekundi. Moj savet je kada idete na put , kaladont je vrhunska igra, a sa malom decom na slovo na slovo, to su idealne igre za decu od 5 do 8 godina. Posao roditelja je da nađu igre za razmišljanje, za koncetraciju, da deca mogu da pobede i da dobiju hormon sreće endorfin, i tako se razvija pažnja- kaže dr Rajović.
– Kada ih prebacimo u nove tehnologije, bombardujemo impulsima, imaćemo svi problem.-
– Ako znamo da se mozak razvija najviše od druge do 5 godine i 7-12, onda moramo da shvatimo da sve što radimo u detetovom okruženju utiče na mozak. Ukoliko je dete stalno na igricama i ispred TV sa stotinama, hiljadama impulsa, kako će to dete sutra da bude zdravo dete koje ce da pazi, da čita. Dolazimo do toga da su zapravo roditeji odgovorni za problem hiperpažnje.-
– Ako ja dam detetu telefon, ono je normalno srećno. U telefonu ima video igrice. Dok igra igricu ono čeka da pređe neki nivo i dok prelazi nivo ono je na dopaminu to je hormon radosti, dobro se oseća, iščekuje da pređe nivo i dobije nagradu biološku nagradu od mozga, endorfin.-
Kada naučimo nešto novo mozak da biološku nagradu, horomon sreće.
– Kada naučimo nešto novo, to je podsvesno poruka za mozak, lakše ćeš preživeti, a mozak je organ za preživljavanje. I fiziološki mi volimo da učimo jer kada učimo lakše ćemo preživeti. Kada dete pređe novi nivo igrice dobija endorfin i prelazeći nivoe. za 15 minuta, 5 puta endorfin i dopamin, malo karikiram ali da roditelji shvate, dete dobije radost,sreću, tugu ako ne pređe nivo, ponovnii pokušaj, iščekivanja,sve mu je tu. Kada izađe iz virtuelnog sveta, njemu je dosadno.-
– Problem hiperpažnje je u celoj Evropi, kao epidemija, ogroman broj dece ima problem. Deca su u virtuelnom su svetu, teško izlaze iz njega, vraćaju se tamo i roditelji ne znaju šta da rade- ističe profesor Rajović.
Kako ući u koštac
– Problem kod deteta koje ima hiperpažnju, koje je naučeno na virtuelni svet, je da je njemu skoro sve dosadno. To dete treba u školi da sluša klasičnu nastavu, da uči definicije napamet. Ako dete ima 6 definicija u sedmom razredu, mora da ih ponovi više puta kako bi ih naučilo i to mu je dosadno, a zaboravi sve kroz mesec dana- kaže dr Rajović.
Moramo da menjamo metode učenja, da budu interesantne i da podsećaju na igru.
– Imamo metode kojima se slika prebacuje u tekst jer se slika lakše pamti ali to nije poenta učenja. Poenta učenja je aktivirati najvažnije asocijativne regije. Po meni fizika, biologija, hemija, škole i vrtić služe samo da učimo decu da misle, to je suština obrazovanja.-
5 zlatnih pravila za roditelje koji hoće da nauče decu da misle svojom glavom
Dodaj komentar