Naredili seču zdravih hrastova stogodišnjaka za 1.000 € po kubiku, pa kažu “drveće umrlo samo od sebe”

Polujska šuma, hrastova šuma, koja se nalazi pored puta Novi Sad – Bačka Palanka građanima poznatija kao Polojska šuma, više od čitavog veka jedan je od glavnih obeležja bačkopalanačke opštine.

Ova šuma pripada gazdinskoj jedinici Javnog preduzeća “Vojvodinašume”, koje bi u skorije vreme trebalo da izvrši plansku seču hrasta lužnjaka starog između 100 i 120 godina.

Mi smo razgovarali sa predstavnicima “Vojvodinašume”, ali i sa ekološkim aktivistima koji su protiv seče šume.

Na primeru Polojske šume koja se, za sada, nalazi pored puta Novi Sad – Bačka Palanka očigledno je neslaganje šumarske struke i ekoloških aktivista – jedni žele seču, drugi očuvanje.

Šuma stara 120 godina će nestati

Prvi smatraju da je drveće prezrelo, da stagnira sa rastom i sada odumire, te da ih treba poseći i posaditi nove sadnice hrasta.

Drugi su ubeđeni da je šuma mnogo više od drveća. Oni su mišljenja da je šuma ekosistem koji u njoj stanuje, a u Polojskoj živi na desetine ptica i insekata, među kojima ima i zaštićenih vrsta.

Dragana Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma, koji je i član Mreže “Pošumimo Vojvodinu” koju čini desetine udruženja građana i ekoloških organizacija iz Vojvodine kaže za 021.rs da predstavnici Javnog preduzeća “Vojvodinašume” koji planiraju ovu šumu da poseku šumu, ne gledaju kao ekosistem i ne misle na biodiverzitet.

“Nama je neshvatljivo da oni u potpunosti zanemaruju taj momenat. Vrednost te šume, u kakvom god da je stanju sa aspekta fiziologije drveta, postoji sa aspekta očuvanja ekosistema, a ne sa aspekta ekološke sirovine. Oni će to poseći i nešto što je stvarano 120 godina na tom području sad će nestati, a mi treba da čekamo 100 godina da se to nešto stvori”, objašnjava Arsić.

Ona ističe da savremeno šumarstvo treba da počiva na modelu “šumarstva bliskog prirodi”, a ne “bliskog potrebama za ekološkom sirovinom”. Kako dodaje upravljanje šumama mora da bude održivo i za ekosistem i za lokalno stanovništvo.

Zbog ovih razloga je Mreža “Pošumimo Vojvodinu” poslala žalbe preduzeću “Vojvodinašume”, Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i SGS grupi koja dodeljuje sertifikacije sistema upravljanja šumama.

U SGS grupi su naveli da će u roku od 90 dana sprovesti istraživanje i doneti odluku, odnosno preporuku. Takođe su iz “Vojvodinašume” pristali na sastanak koji je održan pre nekoliko dana, ali, uprkos tome što je trajao dva sata, nije doveo do kompromisa.

Aktivisti strahuju i da će na mestu gde se sada nalazi stogodišnja hrastova šuma nići klonske topole koje će vrlo brzo biti pogodne za seču.

“Pitamo se zašto nisu već posadili mladice hrasta na površinama iza ove hrastove šume gde su nepregledne površine topole. A imaju i obavezu po FSC standardu da urade konverziju jednog dela plantaža topola u autohtone šume”, ističe Arsić.

Vojvodinašume: Blagovremena seča – primer zelene ekonomije

U Javnom preduzeću “Vojvodinašume” uvereni su u svoju poziciju. Kako objašnjavaju za 021.rs seča hrasta lužnjaka je seča obnove, jer je šuma “dostigla kraj svog životnog veka”.

Luftoka.rs postavlja pitanje: Kako je hrast dostigao kraj svog životnog veka kada mu je kraj posle 2 hiljade godina, a zenit života posle 200?

Hrast lužnjak je jedna od vrsta koja je u Republici Srbiji bila široko rasprostranjena. Neadekvatnim sečama, širenjem poljoprivrednih površina i naselja, hrast je nestao sa ovih površina i sada se javlja samo na nekoliko izdvojenih lokaliteta. Hrast lužnjak je jedna od autohtonih vrsta koja uspeva i u predelima koji se u jednom periodu godine plave.

Zaštićeno područje spomenika prirode „Tri hrasta lužnjaka – Bare” se nalazi u Šiljakovcu, naselju u opštini Barajevo. Ovaj spomenik prirode čine tri stabla hrasta lužnjaka (Quercus robur L), koja predstavljaju tipične primerke svoje vrste, zaostale od nekadašnjih široko rasprostranjenih hrastovih šuma.

Zaštićeno područje spomenika prirode „Tri hrasta lužnjaka – Bare“ stavljeno je pod zaštitu kao spomenik prirode radi očuvanja retkih botaničkih vrednosti i reprezentativnih dendometrijskih karakteristika, zaštite autohtone raznovrsnosti i unapređenja predeonih obeležja u kojima tri hrasta lužnjaka dominiraju svojom veličinom i lepotom.

I sad dolazimo do problema: Drvo koje je pod zaštitom neko, mrtav ‘ladan daje u seču, čak i kad je zdravo, zarad…čega?

“Svi ćete odgovarati!”

“Još pre nekoliko godina šuma je stagnirala sa rastom i sada odumire. Činjenično stanje je da se radi o zreloj i prezreloj hrastovoj šumi koja je već počela da se suši (na oko 60 odsto površine su već počeli procesi razgradnje). Kada kažemo zrela i prezrela, važno je ne zaboraviti da svako stablo i/ili šuma ima svoj životni vek, isto kao i čovek. U skladu sa tim, stabla su počela da odumiru i ukoliko ne bi bilo nikakvih zahvata došlo bi do rušenja stabala samih od sebe”, objašnjava za 021.rs Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj.

On smatra da bi vetar vrlo lako mogao da obori natrula stabla i da ne može da se formira kvalitetan podmladak jer nema dovoljno kvalitetnog žira koji pada na zemlju.

“Seča se radi da bi se napravili uslovi za sadnice hrasta koje će odmah biti posađene i negovane u narednom periodu. Osnovni cilj je da imamo kontinutet prisustva hrastove šume na ovom mestu. Ekološkim aktivistima smo predložili da se izjasne kako bi oni obnovili šumu i oni su predložili da ne sečemo stara stabla već ‘podsađujemo’ hrast.

Objasnili smo da nije moguće uspešno obnoviti hrast na način koji je predložen, jer hrast kao vrsta svetlosti podrazumeva da podmladak ne bude u zaseni. Dalje problematično je što bi osim slabog prijema i gotovo nemogućeg prirasta podmladka, kroz nekoliko godina preostala stabla morala da budu uklonjena i na taj način bi mlada, podsađena šuma bila uništena”, pojašnjava Marinković.

Daje primer pojedinih šuma u Sremu u kojima nema nikakvih intervencija šumarske struke i koje su u “izrazito lošijem stanju”. Mlada šuma je, navodi, ekološki efikasnija jer raste, stvara ugljenjik i oslobađa kiseonik i doprinosi smanjenju negativnog efekta staklene bašte. Zrela, kako kaže, nije ekološki efikasna. Blagovremena seča, smatra Marinković, predstavlja pravi primer zelene ekonomije.

“Nije konzervacija rešenje u smislu ekologije, socijalne pravednosti, ali ni ekonomije. JP ‘Vojvodinašume’ ima seče obnove koje su svega 2,7 odsto od ukupnog šumskog fonda. A od mase koja priraste za godinu dana poseče se 70 odsto. Dakle svake godine se akumulira drva masa. Kada se radi o hrastovim šumama imali smo pedesetih godina tri puta manje drvne zapremine nego danas”, ističe.

Marinković poručuje i da su iz preduzeća odgovorili na sva pitanja od strane aktivista i izašli u susret održavanjem sastanka, kao i da uvažavaju sva mišljenja, ali da ne dozvoljavaju da se na osnovu utiska “stvara pogrešna slika o šumarstvu”.

Da li vama ovo liči na bolestan hrast? Ni nama isto

Šuma stanište zaštićenih vrsta

Predmet rasprave šumara i ekoloških aktivista je šumski popjas u Bačkoj Palanci koji pripada gazdinskoj jedinici preduzeća “Vojvodinašume” – Palanačke ade, Čipski Poloj i nalazi se pored puta Novi Sad – Bačka Palanka, odnosno pored “NIS” benzinske pumpe i motela “Poloj”, na izlasku iz Čelareva ka Bačkoj Palanci.

Znamo mi ko ovo naređuje

Hrastova šuma koja je predmet inicijative aktivista često se naziva Čelarevska ili Polojska šuma.

Radi se o autohtonoj šumi, starosti između 115 i 120 godina, čiste sastojine hrasta lužnjaka. U pitanju je jedina hrastova šuma u ovoj gazdinskoj jedinici, osim jedne male hrastove šume kraj Dunava. Šuma je istovremeno i vetrozaštitni pojas pored puta.

Prema podacima iz baze podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u poslednjih pet godina među pticama ovog područja evidentirane su najugroženije vrste koje se gnezde u dupljama drveća, velike ptice grabljivice i močvarice.

Najvažnije vrste beležene na ovom području u proteklih pet godina koje, prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, pripadaju kategoriji strogo zaštičenih vrsta su crna roda, belorepan, mišar, mali detlić, siva žuna, belovrata muharica, i druge.

Polojska šuma je stanište velikog broja vrsta dnevnih i noćnih leptira, osolikih muva, pravokrilaca i stenica.

Prema važećim Osnovama gazdovanja do 2023. godine planirana je seče ove šume, a odobravanje izvođačkog projekta predviđeno je već za januar 2021. godine.

Prodali smo svoju decu

Prodali smo banke, vodu, šume…prodali smo sebe i svoju decu.

Za otprilike 1000 do 1300 evra koliko po kubiku košta dobra hrastova građa. Zavisi koliko je suva i za šta se priprema.

Prodali smo se.

Ili nas je prodao neko neko drugi umesto nas, svejedno.

Odgovaraćemo.

Za sredu,  17.02. zakazan je novi protest.

Protest protiv nesavesnog upravljanja Nacionalnim parkom Fruška gora.

Borcima za očuvanje šuma i biodiverziteta, prema rečima Dragane Arsić, ponuđen je “kompromis”: JEDNO stablo hrasta za mišare, i nekoliko za ostale ugrožene vrste.

Pa koliko ih presele do dvorca Dunđerskog.

Hrast lužnjak je dugovečno drvo koje može da dočeka starost i do 2.000 godina.

Seča šume starosti od sto do dvesta godina je argumentacija bez pravih argumenata.

Osim ekonomskih.

Hrast je najboljsa, najskuplja, najupotrebljivija drvna građa.

Zašto bi se seklo zdravo drvo ukoliko nije tako?

Pa, zarad korišćenja jako skupe hrastove građe za drvene kuće, nameštaj, parket, i sve što vam može pasti napamet.

Nekada, u staroj Jugoslaviji, naskuplja drvna građa je bila slavonski hrast.

Danas, u nedostatku, odnosno u manjku te građe, Srbijašume seče i ono što ne spada u bolesne šume.

Hrastu, da poraste, treba minimin sto godina.

A Oni ih seku čim porastu. Ljudi kojima je šuma važna se bune

To nije emotivna reakcija, već realna.

Naše šume su ugrožene, treba ih sačuvati.

Koja je razlika između starog stabla i mladice?

Pa, velika. U ekonomskom smislu, a i u svakom drugom.

Od hrasta se grade kuće, pravi parket, nameštaj…cena je višestruko veća od cene samog hrasta, odnosno graše, rračunica je jasna.

Novi protest za očuvanje šuma Fruške goreje zakazan.

Mesto okupljanja je Zmajev trg br.1, ispred upravne zgrade JP Nacionalni park Fruška gora, sreda, 17. februar. 13 sati.

Kako su šume u Vojvodini i u Novom Sadu sistematski uništavane, a zemljište pretvarano u beton