Jeste li ikada čuli za „reformatsku haljinu“? To je jedan od naziva za model haljine koji je zauvek promenio živote žena, a naposletku i žensku modu.
U prvoj polovini 19. veka moda je bila poprilično okrutna prema ženama. One su svoje dane provodile opasane steznicima, u teškim i nespretnim haljinama s korsetima koji su doslovno pomerali unutrašnje organe, što je posebno smetalo lekarima.
Njujorški zdravstveni magazin Vater-Cure Journal prvi je sredinom 19. veka počeo da se zalaže za stvaranje novih modela haljina koji neće biti štetni za zdravlje žena.
Ovu ideju odmah su prihvatile tadašnje poznate američke aktivistkinje za ženska prava. Tokom putovanja Evropom Elizabet Smit Miler primetila je široke turske pantalone sa nogavicama koje se skupljaju na gležnjevima.
Nakon povratka u domovinu odlučila je da ih obuče i iskombinuje sa kraćom nadsuknjom, a tada je zvanično postala prva žena koja je nosila pantalone. Njena „kreacija“ svidela se Ameliji Blumer, još jednoj cenjenoj aktivistkinji koja je odmah prihvatila ovaj novi stil oblačenja i pisala o njemu u svom magazinu „The Lili“, prvim američkim novinama za žene.
Do tada neviđeni model haljine koji je ženama dopuštao da se nesmetano kreću i pritom osećaju udobno zbog toga je dobio naziv „Bloomer dress“. Haljina je ubrzo postala simbol borbe za prava žena i feminističke reforme tadašnjeg društva, ali i meta kritika.
Kritičari ženskog pokreta među kojima su bili i crkveni zvaničnici nisu je prihvatili jer je nisu ni doživljavali kao haljinu. Za njih su to bile pantalone prekrivene suknjom, a pomisao na to da žene nose pantalone njima je bila nezamisliva. Nošenje Blumer haljine nazivali su „kršenjem muškog autoriteta“, a zabeleženi su i slučajevi zabrane ulaska u crkvu ženama koje bi je obukle.
Uprkos velikom otporu i brojnim pokušajima zabrane njenog nošenja haljina je ipak opstala. Zahvaljujući njoj i hrabrim aktivistkinjama koje je nisu skidale sa sebe, žene danas mogu same da biraju šta će i kada oblačiti.
Dodaj komentar