Na svakih 700 beba koje se rode u SAD, jedna se rodi sa Daunovim sindromom. Osobe rođene sa ovim sindromom imaju dodatan hromozom, koji izaziva komplikacije u telesnom i moždanom razvoju bebe još tokom trudnoće.
Ljudi sa ovim sindromom mogu imati problema sa prilagođavanjem više nego drugi, ali njihovo stanje ih ipak ne sprečava da budu jaki i uspešni.
Priča Kenedi Garsije je jedna takva priča, priča o uspehu. Njena snaga i upornost vredna je svakog divljenja i pohvale.
Početak je za Kenedi bio težak, kao i za mnoge druge ljude koji pate od Daunovog sindroma. Puno vremena provela je u bolnici, ali uz pomoć lekara, porodice i pre svega svojom vlastitom voljom i pozitivnim stavom, uspela je da prebrodi teške periode.
“Definitivno je puno toga prošla. Preko 30 operacija, leukemija, kao i operacija kičme kao sasvim mala. Imala je težak put. Ipak, ona je uspela da zadrži pozitivan stav i osmeh kroz sve to, čak i kad je bila u najvećim bolovima,“ rekla je njena mama.
Kako je sve počelo?
Manekenstvo i gluma su za nju došli prirodno. Još kao mala pokazala je sklonost ka ovim stvarima i uz puno borbe i truda uspela je da ostvari svoj san.
„Kenedi je oduvek volela kameru, a manekenstvom je počela da se bavi sa 6 godina kada je počela da radi kao model u jednom butiku. Prodavnice bi joj slale odeću, a mi bismo im vraćali slike zauzvrat.“
View this post on Instagram
„Kada smo pokrenuli njenu stranicu na Instagramu agencija „American Girl“ ju je pronašla i kontaktirala preko agenta. Kenedi je tada imala samo 10 godina i to je bio njen prvi veliki posao u LA. Obožavala je svaki sekund koji provede na snimanju, bila je oduševljena. Posle toga je nastavila da glumi i to radi i danas.“
„Pre nego što je počela da se bavi manakenstvom, njena velika ljubav bio je ples. Počela je da pleše sa 5 godina, nakon oporavka od operacije kičme. Prvo je samo išla u školu plesa, a sa 6 godina počela je da ide na takmičenja.“
„Ona je trenutno jedina osoba sa posebnim potrebama u svom takmičarskom timu, a svoje najbolje prijatelje stekla je upravo kroz ples. Ples je mnogo čemu naučio. Naučila je da se suoči da izazovima, da funkcioniše u timu i da prihvata gubitke i slavi ih isto kao pobede. Svoje prijatelje sa plesa doživljava kao svoju porodicu i verujem da se to neće promeniti ni kada diplomira.“
Upornost i podrška su najvažniji
Proteklih 16 godina bili su puni uspona i padova za Kenedi i njenu porodicu, ali srećom, usponi su bili brojniji od padova!
Uz ljubav, podršku i snažnu volju, Kenedi je uspela da se suoči sa svim izazovima koji su se pojavljivali. Ključnu ulogu u tome imala je svakako njena porodica, ali i dečko i prijatelji.
„Definitivno je bilo uspona i padova na našem putovanju, ali jedino što je stvarno važno je da je dobro je nadvladalo loše. Kad se Kenedi rodila i kada smo saznali za njenu dijagnozu imali smo veoma mračan pogled na njenu budućnost.
Međutim, ona je uporno dokazivala da doktori nisu u pravu i rušila sve njhiove pretpostavke. Kenedi je i pored svega uspela da svoj put poploča onim što joj najviše ide u korist i pokazala svetu šta sve može.“
View this post on Instagram
Njena majka je uvek bila uz nju i ponosno je gledala kako raste. „Doktori su nam neprestano govorili: „Ona nikad neće … “, a Kenedi im je svaki put pokazala: „O da, mogu!“
Izvor: ddl.rs
Dodaj komentar