Neretko se čuje rečenica da živimo u svetu u kojem je lakše biti muškarac, nego žena. Da li biste verovali kad bismo vam rekli da na ovom svetu ipak postoje društva u kojima je uloga majke toliko cenjena da žena, nakon što rodi dete, više ne mora da radi apsolutno ništa drugo?
U Indoneziji, tačnije, u zapadnoj Sumatri, smestio se najveći matrijarhat na svetu, koji broji približno četiri miliona ljudi, piše Zadovoljna.hr.
U plemenu Minankabau muškarac se smatra gostom u kući svoje žene, a za svaku svoju aktivnost mora da traži dopuštenje.
Bolovanje? Pitajte ženu
U jednostavnoj, a istovremeno složenoj društvenoj strukturi tog plemena, vlasništvo predaka, koje uključuje kuću i polje pirinča, odmah po rođenju nasleđuju kćerke.
Deca uzimaju ime svoje majke, a sve političke odluke takođe donose žene. Ako se muškarac slučajno razboli, od žene mora da traži dopuštenje za lek, jer ona mora da bude sigurna da on ne glumi bolest kako bi izbegao obaveze.
Za razliku od uobičajene tradicije u kojoj se mlada nakon venčanja seli u kuću svoga muža, mladoženja Minang dolazi u kuću svoje novopečene žene. Tu mora da dokaže da poštuje dom njenih predaka. To može da učini raskošnim mirazom koji takođe određuje mladina porodica, s obzirom na obrazovanje i zanimanje mladoženje.
Brak je u njihovom društvu dosta složena stvar. Ako se devojci iz tog plemena svidi neki muškarac, ona ga može tek tako izabrati za muža. Na dan venčanja plesačice i bubnjari dolaze po muškarca i vode ga u novi život u kojem ima manje prava, nego što je to bilo pre venčanja.
Moda inspirirana bivoljim rogovima
Za ceremoniju venčanja mladina porodica oblači raskošne narodne nošnje. Crvene, duge haljine sa zlatnim detaljima, ukrasi na glavama i cveće u kosi, samo su neke od karakteristika njihove tradicionalne mode. Jedino ne obuvaju cipele, jer im je lakše da plešu bose.
Tradicionalni ukrasi za glavu podsećaju na bivolje rogove. Inače, Minang znači pobednik, a kabau znači bivo. Cela njihova kultura zasnovana je na zahvalnosti toj životinji, koja ih je spasila od neprijatelja i ženama, koje su rodile nove generacije njihovog plemena.
Brak donosi brojne društvene i ekonomske prednosti, a rođenjem deteta žena postiže maksimalnu moć u njihovom društvu. Ipak, ta etnička grupa ima određenu hijerarhiju. Starije žene kontrolišu mlade devojke i glava su kuće, jer imaju puno više životnog iskustva.
Rešavanja bračnih nesuglasica razgovorom
Kao glave domaćinstva, žene kontrolišu porodicu, zemlju i imovinu, rešavaju sporove, kažnjavaju, nagrađuju, vode tradicionalne ritualne i igraju ključnu ulogu u bračnim razgovorima koje smatraju osnovnim u rešavanju nesuglasica.
– Žene su veza između sadašnjosti i prošlosti. Kad žena u našem društvu zatrudni, ljudi se stvarno nadaju devojčici. U zapadnjačkim očima naši običaji ukazuju na neravnopravnost, ali mi smo zadovoljni što imamo priliku da živimo na ovaj način, rekao je profesor sa Akademije nauka, Taufik Abdulah.
Žene plemena Minang upućene su u zapadnjačke probleme, a najviše se groze nasilja nad ženama i decom.
Bilo da je reč o verbalnom ili fizičkom nasilju, one smatraju da je „sramota imati takvog muža“, govori pripadnica plemena, Rezki Khainidar, koja je studirala medicinu, a danas je aktivistkinja za pitanje reproduktivnog zdravlja i nasilja nad ženama.
Iako isprva zvuči kao da ovo društvo izrabljuje muškarce, njihov mentalitet je drugačiji, tvrde misionari, i oni s potpunom predanošću služe ženama koje smatraju zaslužnima za sreću, zdravlje te plodnost njihove zemlje i društva.
Izvor: Zadovoljna.hr
U afričkom plemenu Himba žive najlepše žene na svetu, nikad se ne kupaju, a koža im je savršena
Dodaj komentar