Detaljni plan o tome kako bi u budućnosti mogao da izgleda Aerodrom „Novi Sad – Čenej“ nalazi se pred građanima na javnom uvidu, a urbanisti su predvideli značajne izmene koje bi trebalo da doprinesu razvoju avio-saobraćaja u Vojvodini.
U avgustu prošle godine obavljen je prvi direktni međunarodni let na čenejskom aerodromu, kada je na travnatu pistu sleteo avion iz Nemačke u kojem se nalazio biznismen na putu da poseti svoju fabriku u Gospođincima. Već tada su napravljeni neki koraci ka proširenju usluga ovog aerodroma, s obzirom na to da su izgrađene prostorije za carinu i graničnu policiju.
Tom prilikom je ukazano na prednosti aerodroma koji se nalazi na 10 kilometara od Novog Sada, a najavljeno je da bi ovakvi međunarodni letovi mogli da postanu svakodnevica. To se, za sada, nije dogodilo, a jedna od prepreka je svakako i korona kriza, koja je paralisala avio-saobraćaj širom sveta, piše Zoran Strika za 021.
Već godinama se najavljuju razni planovi za čenejski aerodrom i sada se pred građanima nalazi planski dokument, na koji, ukoliko žele, mogu da ulože žalbu do 27. novembra, dokle traje javni uvid u prostorijama „Urbanizma“, a mogu da ga pogledaju i na OVOM LINKU.
Kako se navodi u dokumentaciji, plan detaljne regualcije obuhvata prostor sadašnjeg poljoprivredno-sportskog aerodroma „Novi Sad – Čenej“, deo poljoprivrednog zemljišta i deo državnog puta. Obuhvaćena je površina veća od 116 hektara.
Površinski najveći deo plana odnosi se na kompleks aerodroma, potom na površinu namenjenu izgradnji salaša i na kraju je tu zemlja namenjena poslovnim sadržajima.
Aerodrom
„Na Aerodromu ‘Novi Sad – Čenej’, planira se redovan linijski saobraćaj, saobraćaj niskobudžetnih avio-kompanija, turistički čarter, radnički čarter letovi i avio-taksi letovi. Regionalni saobraćaj planiran je da obezbedi povezivanje Autonomne pokrajine Vojvodine sa poslovnim centrima bivših jugoslovenskih republika i drugim okolnim zemljama. Osim toga, planirano je da se zadrže i sve funkcije sportske i poljoprivredne avijacije“, navodi se u urbanističkom planu.
Aerodrom koji će služiti za civilnu, sportsku i privrednu delatnost ima dobru lokaciju, jer je na raspolaganju za dva miliona ljudi u Vojvodini, ali uz to se igra i na kartu blizine Beograda, bez obzira na postojanje najvećeg aerodroma u zemlji. Izgradnja brze pruge mogla bi da „doveze“ nove potencijalne mušterije zainteresovane za low cost letove. Iz tog razloga se planira i povezivanje sa železnicom, pravljenje koloseka koji će povezati kompleks aerodroma sa pružnim pravcem Novi Sad – Bečej.
Na Čeneju se planira pista dužine 1.700 i širine 30 metara, na koju će moći da sleću avioni sa rasponom krila od 24 do 36 metara. Maksimalnih kapacitet ovakvih aviona je oko 100 mesta. Uz to, aerodrom će imati i travnatu poletno-sletnu stazu.
Sportski deo aerodroma biće zadržan, a planirana je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih objekata, kao što su upravna zgrada sa delom za prijem i otpremu putnika, servisi i garaža, platforma za parkiranje aviona, hangari, kontrolni punktovi, objekat za smeštaj sportista… U južnom delu kompleksa planiraju se objekti koji će biti namenjeni novoj funkciji aerodroma, odnosno putničko i kargo pristanište.
Razvoj aerodroma podrazumevao bi rekonstrukciju puta od Novog Sada do Čeneja. Kod samog aerodroma planira se kružna raskrsnica, a do nje bi se put proširio i imao bi četiri trake sa razdelnim ostrvom, dok sada ima dve trake. Uz to, na jednoj strani državnog puta planirana je i dvosmerna biciklistička staza.
Ej, salaši, na jugu Bačke
Planom je omogućena i izgradnja salaša. Kako se navodi, atar Čeneja je karakterističan po tome što obiluje velikim brojem salaša.
„Oni su ponekad grupisani, ali i osamljeni u ataru. Namena salaša je raznovrsna i u novije vreme često se koristi u turističke svrhe, gde je organizovan ugostiteljski sadržaj upotpunjen sportsko-rekreativnim i drugim sadržajima, kao što je proizvodnja organske hrane itd. U skladu sa specifičnostima zatečenog stanja, nastaviće se tradicija očuvanja postojećih salaša uz mogućnost promene namene i izgradnju novih salaša sa tradicionalnim odlikama“, navodi se u dokumentaciji.
Na postojećim salašima je moguća dopuna osnovne namene novom, koja će biti u vezi sa kulturom, turizmom, rekreacijom ili stvaranjem sadržaja iz oblasti socijalne zaštite. Ukoliko se budu gradili novi salaši, oni će imati prvenstveno poljoprivrednu namenu, ali će biti otvorena mogućnost da se ona proširi i na druge sadržaje.
Kada su u pitanju poslovni sadržaji oni se planiraju na mestima gde ne postoje prostorni uslovi za salaše, ali i gde je već započeta izgradnja poslovnih objekata. Ovi objekti neće moći da budu viši od 12 metara, odnosno dozvoljeno je da imaju najviše prizemlje i jedan sprat. Navodi se da bi poslovna zona trebalo da se orijentiše na zanatstvo, turizam, odnosno na sadržaje koji bi „nadopunili i obogatili funkciju aerodroma“.
Nešto realniji plan
Pistu od 1.600 metara i zemljište u vlasništvu AP Vojvodine od 1956. koristi Aeroklub „Novi Sad“, jedan od najstarijih u Srbiji. I dok su se njihovi prethodnici bavili izgradnjom piste od 2,5 kilometara, novo rukovodstvo aerokluba, na čelu sa Dragoljubom Samardžićem, smatralo je da je to nerealno i nepotrebno. Upravo su u poslednjih nekoliko godina napravljeni pomaci ka tome da čenejski aerodrom zaista u nekom trenutku postane komercijalan.
„Ipak, moramo da budemo realni i da napravimo ono što nam je potrebno i ono što je moguće. Mi želimo da napravimo aerodrom koji će biti regionalnog značaja. To znači da putnici iz Vojvodine i Novog Sada ne moraju više da idu u Beograd da bi stigli do Istanbula, Soluna, Zagreba, Dubrovnika ili Banjaluke. Ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad, sa povoljnim cenama, mogao da ostvari dobar rezultat. U tom smislu, aerodrom jeste potreban građanima, ali moramo da se bavimo realnim temama, šta stvarno možemo da učinimo i kada. Aerodrom ne može da nikne već sutra, ali u nekoliko narednih godina je to potpuno realno očekivati. Naravno, tu je potrebna i pomoć države, eventualno stranih investitora, ali time bi trebalo da se bavi Vlada“, rekao je 2018. godine Dragoljub Samardžić.
Plan možete da pogledate do 27. novembra, u prostorijama „Urbanizma“, u Mesnoj zajednici „Čenej“ ili pak na sajtu ovog preduzeća. Javna sednica komisije za planove, na kojoj će se razmatrati eventualne primedbe, biće organizovana 17. decembra u amfiteatru Spensa, u 9 časova.
Dodaj komentar