Sasvim slučajno otkrio ih je američki filantrop Ričard Arčbold tokom ekspedicije 1938. godine.
Tom plemenu metalno oruđe bilo je nepoznato, a koristili su drveni alat, lukove i strele, piše Pun kufer.
I danas postoje mesta na svetu u kojima možete da postanete nečiji ručak, ali ne tigrovima ili lavovima, nego ljudožderima kojima je to deo tradicije. Ponegde se određeni delovi tela pripremljeni na naglo – ili pak sporo pečeni smatraju pravom poslasticom. Negde se posebne recepture povezuju s dodatnom snagom, dugovečnošću ili zdravljem. Među poslednjim ljudoljupcima su i pripadnici plemena Dani koji žive gotovo izolovani od ostatka sveta, u zabačenom kraju Zapadne Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana. Njihov je dom selo u dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara. Kako bi preživeli, sade brojne vrste krompira i drže svinje.
Arčbold je zabeležio kako su u proseku niži od zapadnjaka, visoki su nešto manje od metar i po, tamnoputi, ali neki članovi imaju zelene oči i crvenkastoplavu kosu. Njihova svakodnevica sastoji se od rituala koji su nezamislivi civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobičan “veš” koji više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.
Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti seku vrhovee prstiju, ali novi zakon to zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jeste svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.
Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se uzimaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i praznika, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.
Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su naročito cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi, ali i noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja. Poznati su po svojoj gostoljubivosti, a iako ne govore strane jezike, pokušavaju da se sporazumeju rukama i nogama – i to najčešće vrlo uspešno.
Na prvi pogled mogu delovati zastrašujuće zbog neobične odeće, ali vrlo su pristojni, naravno sve dok im vraćate istom merom. Poseta plemenu Dani na većinu ljudi ostavlja snažan utisak. Gotovo je prosvetljujuće to što žive jednostavno bez napredne tehnologije, a ništa im ne nedostaje. Naprotiv, svojom toplinom i iskrenošću navode na to da se zapitamo što je zaista važno u životu.
Izvor: Pun kufer
U plemenu Minankabau zaista se raduju rođenju devojčice, a muškarci služe ženama
Dodaj komentar