Na Fejsbuku je pre nekoliko dana osvanula objava posvećena predsedniku Srbije u kojoj se nalaze mnoge zamerke na njegov račun, koje slušamo, ali i sami uočavamo svih prethodnih godina. Čitanjem naglas ovih redova, koje prenosimo u celini, stičemo jasniju sliku kako bi se proveo Aleksandar Vučić kada bi imao hrabrosti da izađe pred obespravljeni narod i čuje svu nagomilanu frustraciju koja se taloži, evo, već više od 30 godina.
Ko si, bre TI.. da mi uništiš 30 godina života (ne 12 godina, ti si na grbači ovog naroda tri decenije)? Ko si bre Ti neradniče bez i jednog jedinog dana radnog staža, da mene nazivaš neradnikom? Ko si bre Ti da zakon i Ustav kršiš svakodnevno? Ko si Ti da trguješ sa teritorijom ove zemlje? Da li ti je Kosovo očevina koju si doneo iz Čipuljića? Ko si bre Ti da najuriš iz ove zemlje mlade i školovane? Ko je tebi dao pravo da iz državne kase uzimaš kada i koliko hoćeš… to nisu tvoje pare malo su i naše. Ko si bre ti da lažeš, foliraš, manipulišeš…
Ko si bre Ti da se mešaš u sve, tvoja funkcija je protokolarna! Ko si bre ti da se igraš zdravljem nacije, donosiš i ukidaš mere isključivo zbog političkih poena a ne zbog epidemije. Ko si ti nesretniče da od naših para (poreskih obveznika) plaćaš botove, sendvičare i autobus turiste… Ko si ti, uništitelju moje prošlosti i sadašnjosti… A budućnost ti ne dam.
Ko si bre ti da okupiš oko sebe plagijatore, falsifikatore, nepismene, polupismene, lopove, mafijaše…i ostali polusvet da žive na državnim jaslama a jedini posao da im bude da se dive tvom liku i delu i da se bave tapšanjem u vidu zanata.. Ko si bre TI da te se ja bojim.. Ne bojim te se nimalo jer nemam šta da izgubim, sve si već uzeo.
Ostalo mi je jos dostojanstvo i to ne dam! Ako si sačuvao ono odelo koje si namenio Dinkiću svojevremeno, spremi ga sada za tebe… Jer ti ćes ove jeseni u tom odelu u ZABELU da robijaš zbog svih zločina koje si počinio protiv države i protiv naroda!
Gospođa je očigledno malo poranila jer se evidentno ove jeseni neće dogoditi Zabela za predsednika i njegovu ekipu, ali ukoliko dođe do promena nakon brojanja glasova 2022. godine, onda ni ovakav scenario ne bi začudio, iako je poznato da u Srbiji niko od političara, za naših života, nije odgovarao za zločine protiv sopstvenog naroda. Kandidata ima čitav niz, ali svi su svoje spasenje pronašli na jednom drugom spisku – spisku gostiju za Marićevu najavu „dobro veče – Ćirilica“.
Čuvena pesma „Ko je ko“ grupe Plejboj svojim naslovom najbolje opisuje političku i društvenu situaciju u Srbiji, jer zapravo više ne znamo ko je ko, a od svih tih nepoznanica posumnjali smo i u sebe same, pa se ljudima sklonim preispitivanju sve češće dogodi pitanje – a ko sam ja? Slobodan Milošević dao je ovom narodu jasnu podelu za i protiv, nekako je bar sa te strane bilo jasno ko je ko, a ko sam ja.
Aktuelni predsednik Srbije poput predatora iz beogradske betonske džungle najbolje se očigledno snalazi u otpadnom mulju gde vidljivost gotovo da ne postoji, gde sve smrdi od pokvarenosti i gde svako može biti plen ili lovac. Niko ovaj narod nije razjedinio kao čovek čiji je posao, apsurdno, da predstavlja državno jedinstvo.
Društvo u kojem fotografije kompromituju političare i članove njihovih porodica zbog bliskih i prisnih kontakata sa ozbiljnim kriminalcima, koji su pak u bliskoj vezi sa ljudima optuženim za najstravičnija krivična dela kojih, po njihovim rečima, „nema ni u Meksiku“, ne može biti društvo već plemenska zajednica sa poglavicom simboličnog imena „Onaj kao Pablo“.
I da, Srbija je od Miloševićeve diktature i i potpuno promašene političke ideje koja se oslanjala na lažnu socijalističku doktrinu došla u kapitalističku šarenicu, na njen sam obod, gde služi kao otirač za čišćenje blatnjavih i govnjivih cipela za velike igrače. Svakim danom sve više liči na Honduras, Meksiko, Kolumbiju, Peru i ostale zemlje Latinske Amerike u kojima narko karteli i političke partije zapravo igraju po istim pravilima, da do cilja nema pravila.
Mi smo jedno ucenjeno društvo plašljivih ljudi koji su zaboravili šta znači reč sloboda. Tužno je da narod koji se naziva slobodarskim ne zna šta je sloboda u 21. veku, da ne zna šta znači govoriti slobodno, birati slobodno, pa čak i misliti slobodno. Neverovatno je i sudbinski da je takav narod pokoren, ne od stranog neprijatelja, već od roda rođenog. Umesto da je svako svakome brat, živimo u društvu gde je svako svakome vuk, a tu se snalaze samo oni sa ubilačkim i krvoločnim instinktom.
Dodaj komentar