Jovana Siracki, diplomirani filolog anglista iz Novog Sada uputila je otvoreno pismo ministru prosvete Branku Ružiću i tom prilikom ga pitala da li za prosvetne radnike kakva je ona ima mesta u srpskim školama.
Jovana je diplomirani profesor engleskog jezika, student završne godine doktorskih studija Univerziteta u Beogradu, autor stručnih naučnih radova, predavala je studentima postdiplomskih studija na Univerzitetu u Madrasu u Indiji, učestvovala na KOST projektu na Karlovom univerzitetu u Pragu, kao i na forumu mladih u Rusiji.
Autor je pogovora, recezent i lektor, ocenjivač udžbenika, te stipendista Helenskog instituta u Atini.
Konkurisala je u tri škole u okolini Novog Sada, u dve je odbijena uz obrazloženje da tu već rade koleginice koje su već neko vreme pripravnice, a u trećoj uz sramno obrazloženje da ne može biti dobar kandidat kao majka, pošto postoji rizik od odsustva zarad bolovanja.
Znate, mala deca se često razbole, kako direktorka navodi, za šta Jovana prilaže i dokaz. I tu školu je i tužila.
Nakon svega toga Jovana se pita zašto su konkursi za prosvetne radnike javni, ako već unapred znaju koga će primiti?
Da li postoje kriterijumi po kojima se odlučuje koga će primiti za rad u školi? I ako postoje koji su to kriterijumi na konkursima za prosvetne radnike?
Šta je to što jedan prosvetni radnik sa svim kvalifikacijama koje ona ima još treba da uradi da bi bio primljen na mesto prosvetnog radnika za koji se školovao, učio, kvalifikovao i poštenim trudom i radom izborio?
Šta joj to još nedostaje pitala je ministra prosvete Branka Ružića u otvorenom pismu koji vam prenosimo u celosti.
“Uvaženi gopodine ministre Ružiću,
Imam jasno pitanje za vas: Zašto je mesto u prosveti uvek rezervisano za nekoga i zašto je konkurs javan ako je već namenjen?
Moje ime je Jovana Siracki, rođena Stevanović, diplomirani filolog anglista. Radila sam u Osnovnoj školi u okolini Arilja od 2012. godine, ali sam se preselila u Novi Sad 2018. zbog zasnivanja porodice. Rečeno mi je da ne mogu dobiti premeštaj.
Radila sam sa učenicima od prvog do osmog razreda, u nepodeljenoj školi i kombinovanim razredima. Imam postignuća na takmičenjima.
Učenici su na mojim časovima imali prilike da otputuju putem Skajpa u daleki Bangladeš ili da upoznaju učenike iz Hakasije. Radila sam na promociji škole i obogatila školsku bibilioteku iz donacija.
Pored toda, od 2015. godine sam student završne godine doktorskih studija Univerziteta u Beogradu.
Autor sam stručnih naučnih radova, izlagač i učesnik na domaćim i međunarodnim konferencijama, seminarima, radionicama, forumima u zemlji i inostranstvu.
Po pozivu profesora sa eminentnih Univerziteta, održala sam predavanje studentima postdiplomskih studija na Univerzitetu u Madrasu u Indiji.
Učestvovala sam na KOST projektu na Karlovom univerzitetu u Pragu. Učestovala sam na forumu mladih u Rusiji.
Autor sam pogovora, recenzent i lektor knjige za decu ,,Pričanja o deci i dugmićima“ autorke Jovanke Jov Petrović.
Učestvovala sam i na domaćim projektima u obrazovanju.
Ocenjivač sam udžbenika.
Posedujem licencu za rad i nakon uspešno položenog ispita pozvana sam da održim predavanje studentima Metodike i prikažem svoj čas na katedri za Engleski jezik i književnost u Beogradu.
Stipendista sam Helenskog instituta u Atini.
Nakon kratkog predstavljanja, pitam Vas zašto ne postoje kriterijumi i koje kriterijume ne ispunjavam? Čemu rapisivanje konkursa ako meni uvek kažu, znate, radi koleginica već ovde.
Na uvidu u dokumentaciju u Osnovnoj školi u okolini Novog Sada, koleginica radi od 2019, još uvek je pripravnik, dobijam rešenje od v.d. direktorke bez ikakvog obrazloženja da je ona primljena.
Iz druge škole kaže direktor, pa niste ušli ni u uži izbor, kako da uđete kada koleginica ima decu koja ovde idu u prvi razred, naravno da ćemo nju primiti, ceo kolektiv je uz nju.
U trećoj Osnovnoj školi, kažu da sam nesiguran radnik zato što sam majka.
Ja ne mogu tužiti svaku školu, nisam zaposlena, a hranim porodicu u vremenu vrtoglavih rasta cena.
Školu sam već tužila, pošto je direktorka pisanim putem izjavila (Prilog 1.fotografija, isečak iz odgovora na tužbu) da ja ne mogu biti dobar kandidat kao majka, pošto postoji rizik od odsustva zarad bolovanja, znate, mala deca se često razbole, kako gore pomenuta navodi.
Ovo je odlomak direktorkine izjave iz opširnog odgovora na moju žalbu, koji je prilično ličan i neistinit. Da su pročitali moju biografiju, uvideli bi da je bilo nemoguće fizički raditi iz Novog Sada u Arilju.
Jasno mi je, potrebno je da sačekam proceduru, da se okonča postupak. To traje i potrajaće. Poništiće možda konkurs i opet iznova sve.
Ja se onda pitam i kao roditelj, a ko će učiti moju decu? Koliko kolega ne sme da tuži škole jer nam odmah kažu da će nam zauvek zatvoriti vrata? U malim mestima nema mnogo škola, niko ne želi da rizikuje.
Konkurisala sam u tri škole, u sve tri je isti scenario, primamo onoga ko tu radi, nema kriterijuma.
Ne moram ja dati doprinos obrazovanju i vaspitanju ako nisam dovoljno dobar kandidat, ali pitam se po kojim to kriterijumima nisam.
A pitam i Vas. Šta je još potrebno da uradim da zadovoljim (nepostojeće) kriterijume?
Unapred se zahvaljujem na odgovorima.
S poštovanjem,
Jovana Siracki, po struci profesor engleskog jezika, zanimanje domaćica i honorarac”
Nakon ove Jovanine priče ne možemo a da se ne zapitamo da li nam zaista treba kvalitetno obrazovanje u Srbiji? Da li ga želimo?
Ko zapravo treba da to obrazovanje prenese našoj deci? Kakvoj se inovaciji nadamo kada ovako biramo ko u školama radi?
Za koga je sve ovo dobro i da li je? I na kraju do kada ćemo ćutati i dopuštati da nam urušavaju obrazovanje, da kada ćemo biti žrtve kupljenih diploma i ubijanja znanja?
Otvoreno pismo Novosađanke: Zašto majke male dece u Srbiji moraju da biraju između posla i porodice?
Ne moz’ samo ditploma. Mora jos nesto da imas. Il debelu vezu il da skupis mnogo potpisi. Kako to ti da dobijes poso a ovija sto skupljase potpisi jok. Kvo ce oni pored tebe tako skolovanu da dobiju? Stravno te treba bude sram.
Za dobrog pedagoga n8je neophodno da neko ima zvanje doktora iz bilo koje oblasti. Mozda jednostavno taj neko ko vec radi u toj skoli jeste vec dobar pedagog i dao je neki svoj doprinos toj skoli, ucenicima ….Zbog cega bi neko morao da dobije otkaz ako dobro radi svoj posao kada je pojavi kandidat na konkursu koji je dr, gostovao na konferencijama, i sve ostalo sto gospodja navodi. Neko tu vec dobro radi svoj posao, a vi jednostavno konkurisite za posao u skladu sa vasim kvalifikacijama….
Draga gospodjo,ako Vam već ministar nije odgovorio reći ću Vam ja.Znate li da u Vašoj zavidnoj biografiji nedostaje samo jedna sitnica?Pitaće te se šta još treba upisati,ne,ne treba,imate i viška .
Ono što nemate je članska karta,koja može da stoji i kraj kupljene diplome pa da budete uvek prva na rang listi! Želim Vam brz pronalazak zaposlenja.!
Ne razumem i dobro su ti rekli u toj jednoj skoli.ako neko kao i ja radi skoro 15 godina u jednoj skoli i treba da zasnuje radni odnos , sta ocekujes…. tebe da zaposle pre mene ili nekog od mojih kolega koji rade godinama ili tebe samo zbog tvojih diploma?????Takvih kao ti sto ulecu pre nas koji godinama radimo na odredjeno nam je pun kufer