Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Inženjer elektrotehnike koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida19.
Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni izabrani su u parlament koji bi mogao biti najobrazovaniji na svetu, piše portal Science.
Nakon što je opozicioni pokret predvođen studentima pobedio na izborima u Srbiji 25. oktobra, grupa pod nazivom “Studentska lista – Studenti pobeđuju” osvojila je 141 mesto u Skupštini Srbije, koja ima 250 poslanika. Desetine njih dolaze iz akademskog sveta, a više od polovine ima doktorat nauka ili medicinsku diplomu.
Sada je pred ovom grupom zadatak da formira vladu i odredi novi pravac Srbije, nakon 13 godina populističke autoritarne vladavine Aleksandra Vučića, najpre kao premijera, a zatim kao predsednika. Studentska lista obećala je borbu protiv korupcije i uspostavljanje meritokratije, odgovornosti i vladavine prava.
Međutim, pošto se toliko akademskih radnika iznenada našlo blizu centra moći, srpski istraživači nadaju se i velikim promenama u nauci i visokom obrazovanju. Tokom Vučićeve vladavine akademske slobode su narušene, univerziteti su postali izrazito politizovani, a kritičari marginalizovani. Studentska lista obećala je veću autonomiju univerziteta, stabilnije finansiranje nauke i pristupačno obrazovanje. Nada se da će zaustaviti dugogodišnji odliv mozgova iz zemlje.
“Za naše univerzitete ova pobeda je presudna – ona odmah zaustavlja aktivno urušavanje visokog obrazovanja koje je sprovodio prethodni režim. Iako nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i bori se protiv korupcije, što znači da će za potpuni oporavak našeg naučnog sektora biti potrebno vreme, jasno je da su promene na pomolu”, kaže Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu.
“Pred nama su bolja vremena”, dodaje Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.
Pobednički politički pokret nastao je iz studentskih protesta širom zemlje, pokrenutih nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Studenti su za tragediju okrivili korupciju u javnom sektoru i zahtevali transparentnost i pravdu. Međutim, kako njihovi zahtevi nisu ispunjavani, protesti su postajali sve snažniji, uz podršku akademskih radnika, nastavnika i šire javnosti. Do maja 2025. zatražili su vanredne izbore i počeli da sastavljaju listu kandidata, piše dalje Science.
Umesto da se sami kandiduju, studenti su okupili listu ljudi od poverenja – ne samo akademskih radnika već i poljoprivrednika, advokata, umetnika, nastavnika i jednog bivšeg košarkaša. Na prvom mestu izborne liste nalazi se kardiolog Ilija Srđanović, ali on nije zvanični lider grupe i nije jasno kakva će biti njegova buduća politička uloga. Iako bi neki od izabranih akademskih radnika mogli da postanu profesionalni političari, mnogi će možda odlučiti da nastave akademsku karijeru. Srpski parlament dozvoljava poslanicima da obavljaju i druge poslove, pod uslovom da ne postoji sukob interesa.
Mnogi novi poslanici nemaju nikakvog političkog iskustva. Međutim, njihova izuzetna stručnost trebalo bi da bude korisna u reformisanju Srbije, smatra molekularni biolog Željko Popović sa Univerziteta u Novom Sadu.
Naučnici se nadaju da će reforme obuhvatiti i akademsku zajednicu. Vučićeva vlada optuživana je da je vršila pritisak na univerzitete i akademske radnike da se povinuju njenoj politici, kao i da je postavljala političke saveznike u upravljačka tela univerziteta. Neki akademski radnici, ocenjeni kao nelojalni, izgubili su posao.
“Univerzitet mora biti slobodan da razmišlja, sprovodi istraživanja i iznosi kritike, bez straha od političkih posledica”, kaže Marija Lesjak, hemičarka sa Univerziteta u Novom Sadu, koja je upravo izabrana za poslanicu.
Jedan od izvora političkog pritiska bio je centralizovani sistem finansijskog upravljanja, koji sve transakcije usmerava preko državnog trezora. To “značajno ograničava mogućnost fakulteta da upravljaju sopstvenim sredstvima i planiraju sopstveni razvoj”, kaže Lesjak.
Istraživači takođe žele da finansiranje nauke bude više zasnovano na zaslugama i kvalitetu rada. Za vreme Vučića, “sredstva su često raspodeljivana na osnovu političkih ili ličnih veza, a ne zasluga, što je ozbiljno narušavalo kvalitet naučnog rada”, kaže Miodrag Krmar, fizičar sa Univerziteta u Novom Sadu koji je bio kandidat Studentske liste.
Studentska lista obećava da će rešiti ove probleme. Njen program obuhvata predvidljivije finansiranje, nezavisan Fond za nauku, prestanak političkog mešanja u ocenjivanje projekata za finansiranje istraživanja i podršku istraživačima koji rade u inostranstvu, a žele da se vrate u Srbiju.
Izvor: 021.rs
Koliko je ljudi 1. novembra bilo u Novom Sadu? Arhiv javnih skupova objavio procenu
Dodaj komentar