Šumoviti planinski vrhovi Šumadije, prelepa jezera i reke i brojne istorijske znamenistosti svakodnevno privlače veliki broj posetilaca u ovaj deo naše zemlje. Međutim, nikako ne treba smetnuti s uma gastonomsku ponudu tj. vrhunske specijalitete koje „krije“ zapadna Srbija, pečenjare i restorani ovog kraja naći će se na mapi svakog istinskog gurmana.
„Tajna“ ugostitelja krije se pre svega u prvoklasnim namirnicama, koje nabavljaju od lokalnih proizvođača, ali i u načinu pripreme, koji se ne menja već vekovima, čime čuvaju duh srpske tradicije.
Jaganjci, prasići i telad koji „pasu „pod ručnom“, na obroncima okolnih planina, obezbeđuju vanserijski kvalitet mesa, a vredne ruke domaćina spremaju izvanredan sir, kajmak i suhomesnate delicije, koje su proslavile Srbiju u svetskim okvirima.
Naravno, pre nego što navalite na kraljevsku gozbu, čašica fantastične domaće rakije se podrazumeva.
Prošpartali smo uzduž i popreko Šumadijom, kako bismo proverili gde se jede najbolje praseće i jagnjeće pečenje, vanserijska teletina, komplet lepinja, pršuta i vrhunski kajmak i odabrali najbolje restorane po ukusu naše redakcije.
Čačanska hrskava prasetina – ponos zapadne Srbije
Prirodne lepote Ovčarsko-kablarske klisure i srednjevekovno srpsko kulturno-istorijsko nasleđe ostaviće posetioce bez daha, kao i očuvani manastiri koji privlače brojne hodočasnike, zbog čega ovaj kraj nazivaju i srpska Sveta gora.
Kada nakon dana, ispunjenog brojnim aktivnostima ogladnite, okrepljenje vas očekuje u nadaleko čuvenim čačanskim pečenjarama, poznatim prvenstveno po savršenoj prasetini.
Pripremaju je „turskim pećima“ ili furunama, umesto na ražnju, kako to rade u većini restorana u zemlji sličnog tipa, što mesu daje specifičan ukus i ekstra hrskavost.
To ne znači da su ljubitelji jagnjetine i teletine zapostavljeni. Štaviše, očekuje ih hedonistički užitak za pamćenje, poput onog koji će iskusiti u najboljim beogradskim pečenjarama.
„Kod Brana“ – instutucija za čačansko pečenje
Ukoliko svratite u Čačak, a niste posetili ovu instituciju za čačansko pečenje i probali šta spremaju vrhunski majstori kraj furune – kao da niste ni bili.
Reč je o legendarnoj pečenjari, otvorenoj sada već davne 1990. godine, a radi se o pravom restoranu kafanskog tipa, gde se gotovo uvek traži mesto više i čeka red na turu svežeg pečenja.
Locirana je između Beljine i Pridvorice, na Bulevaru oslobodilaca Čačka, obilaznici kojom sa dobrim razlogom tepaju „Prase štrase“. Zato je vozačima, koji su se uputili na more, Zlatibor ili Taru, lako da ovde zastanu i uživaju u slasnom zalogaju.
Najbolje da za aperitiv uzmete izvrsnu domaću šljivovicu, a da se potom okrepite uz teleću čorbu, dok čekate oval fantastične hrskave pečene prasetine (2.200 dinara za kilogram), ili mlade jagnjetine (2.500 dinara za kilogram).
Pravi sladokusci će se opredeliti za prečnjake, koje možete umočiti u saft (ili mocu, kako kažu u čačanskom kraju), dok se „ručno“ sladite ovim delikatesom.
Ako izaberete prasetinu, nemojte propustiti vruća rebarca sa hrskavom kožicom, koja neodoljivo „pucka“ pri svakom zagrizu (ali i dodiru), a parčići su jednaki, kao da su izmereni najpreciznijim lenjirom.
Ukoliko vam se ipak jede jagnjetina ispod sača, znajte da je slasna poput prasenceta i mekana kao duša.
Ako vam „inekcija“ mesnog holesterola nije dovoljna, možete pečenje obogatiti domaćim pečenim krompirom, prelivenim kajmakom, uz salatu po izboru.
„Kod Brana“ se služe i druge špecije ovog kraja, poput jagnjećih sarmica u skrami (200 dinara po komadu), a možete da kupite i njihove domaće proizvode – pršutu, čvarke ili stelju (suvo dimljeno ovčije meso bez kostiju).
Specijaliteti srpske kuhinje, kao i odličan roštilj i riba, takođe se nalaze na bogatom meniju, ali ovde se prvenstveno dolazi zbog vrhunskog pečenja. Mnogi samo svrate da uzmu po koju porciju za poneti.
Legendarna pečenjara „Kod Dragiše“
Još jedna čačanska „znamenitost“, koja čini pobednički dvojac na „Prase štrase-u“ je kultna pečenjara „Kod Dragiše“, a od prethodnog restorana udaljena je samo kilometar i po.
Već godinama je na odličnom glasu, pa pravi gurmani u želji za hedonističkim užitkom znaju da zapucaju izdaleka, jer je ovo još jedna stanica za putnike koji su u potrazi za hrskavim čačanskim mesnim zalogajem.
Za uvertiru se podrazumeva domaća rakija od šljive, koja klizi kao voda uz domaći planinski sir, svinjsku, ili goveđu pršutu i papriku u pavlaci. Vrhunska jagnjeća čorbica prijaće svakom gostu, posebno ukoliko dolazi sa napornog puta.
Poznati su po odličnim vrućim lepinjicama, uz koje serviraju domaći kajmak, a kad stigne pečenje, poći će vam voda na usta koliko dobro miriše i izgleda.
A slatko je kao med, tako da ćete biti u nedoumici da li je konobar doneo desert ili mesinu.
Bilo da odaberete prasetinu (2.000 dinara po kilogramu) ili jagnjetinu (2.500 dinara po kilogramu) – nećete pogrešiti, jer se meso lepi za prste i bukvalno topi u ustima, a svaki komad na ovalu je kao iz reklame.
Ovde se pečenje jede od ranog jutra, a čak i ukoliko „Kod Dragiše“ svratite predveče, očekuju vas vrući i sočni komadi, posebno ako odlučite da obedujete u samom ugostiteljskom objektu.
Pored jagnjetine i prasetine, možete se opredeliti za ribu ili roštilj – pljeskavica je prava kafanska, baš kao i slasne domaće kobasice.
Doktorat iz telećeg pečenja „Kod Nemca“
Poseta Čačku nikako nije kompletna, ako niste „overili“ pravi hram telećeg pečenja, u koji se ciljano dolazi isključivo na ovaj specijalitet.
Bez problema možemo zaključiti da spada u sam vrh autentičnih gastro destinacija u Srbiji.
U kafani „Brana“ u Parmencu, poznatijoj pod imenom „Kod Nemca“, nema nepotrebne filozofije – na meniju se nalazi samo jedno glavno jelo, a reč je o verovatno najbolje spremljenoj teletini koju ćete probati u životu.
Restoran datira sa početka 20. veka i tokom decenija postojanja je zadržao autentičnost, o čemu se stara gazda Aco, koji je samo nastavio dugu porodičnu tradiciju ugostiteljstva.
Očekujte klasične karirane stolnjake, karafindl, stari uramljeni cenovnik ugostiteljskih usluga i portret Karađorđa.
Otkošćenu teletinu ovde spremaju na jedinstven način, a čitav proces pripreme traje oko 4 sata.
Svako parče je ujednačene veličine, sočno, masno i prošarano taman koliko treba, a opet prepuno krtine. Posebnu čar daje moca, koja je priča za sebe – specifičan saft u kojem se ovaj gurmanluk krčka.
Možete ju preliti preko mesa (biraju se najkvalitetniji delovi – prednjak, rebra, plećka i vrat), ili u nju umakati komade sveže ispečenih lepinja, da pojačate gurmanski užitak.
U standardnu porciju ide 250 grama čistog mesa (kilogram košta 4.000 dinara), ali čak i da niste došli gladni, gotovo sigurno ćete želeti još, jer je savršenu harmoniju, koju ćete prirediti svom nepcu, teško opisati rečima.
Kao prilog možete odabrati neku od salata koje imaju u ponudi, a ukoliko „Kod Nemca“ svraćate tokom zime, obavezno probajte kupus, koji sami kisele, poslužen samo posut uljem i alevom paprikom.
Kad ste već u obilasku Ovčarsko-kablarske klisure, zaista je grehota je da ne proverite šta sve nude najbolje pečenjare u Čačku, koje imaju pravi „lek“ za vaš krčeći stomak.
Zlatiborske pečenjare – masterklas iz jagnjećih specijaliteta
Užički kraj krase brojne prirodne lepote, ali i tradicionalni srpski specijaliteti, a restorani i pečenjare posebno su poznati po najboljem jagnjećem pečenju, originalnoj komplet lepinji i vrhunskom kajmaku i domaćoj pršuti.
Jedno je sigurno – đakonije koje služe svakom istinskom gurmanu će izmamiti uzdahe zadovoljstva.
Kako se lagano penjete ka severoistočnim obroncima obroncima Zlatibora, naići ćete na selo Mačkat, koje se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini za tradicionalan način sušenja mesa, bez dima.
Ovakav proces je moguć zbog kombinacije mediteransko-kontinentalne klime i ruže vetrova, a domaćini ne menjaju provereni recept već vekovima.
Zato nije slučajno da se upravo ovde svakog februara održava Pršutijada, manifestacija koja okuplja veliki broj lokalnih proizvođača.
Na ovom svojevrsnom gastro-sajmu mogu se degustirati delikatesi poput goveđe, svinjske i ovčije pršute, stelje, slanine, kobasica i sličnih „bezobrazluka“.
Naravno, lokalne đakonije možete isprobati i u odličnim restoranima tradicionalne kuhinje, koji su stavili ovo selo na mapu svih sladokusaca, željnih prvoklasne klope.
„Stari Bajo“ – restoran gde se pečenje jede već za doručak
Kada spomenemo Mačkat, restoran „Stari Bajo“ je gotovo sinonim za odlično pečenje, a porodica Šopalović preko tri decenije gurmanima pruža istinski hedonistički užitak.
Enterijer je uređen u etno stilu, a ako želite da odmorite, smeštaj možete potražiti u njihovim planinskim kolibama.
Prasetine nema na meniju, pošto se ovde dolazi na vrhunske jagnjeće specijalitete, po kojima su restorani na Zlatiboru nadaleko čuveni.
Dovoljno je reći da se ovde vruća, mlada jagnjetina, tek skinuta sa ražnja, jede već za doručak, a pravi znalci odabraće zaponjke, na čiju će „obradu“ navaliti – rukama.
Prosto se lepe za prste, a bogami i nepca.
Naravno, dan možete započeti i u drugačijem stilu, uz kačamak, pršutu, neizbežnu komplet lepinju sa pretopom i gusto domaće kiselo mleko, koje služe u zemljanim posudama.
Ako želite da pošteno zagrejete stomak, odaberite fenomenalnu jagnjeću čorbicu, a za ljubitelje iznutrica preporučili bismo sarmice od jagnjeće džigerice u maramici.
Obožavaoci šnicli mogu se opredeliti za bogato punjenu karađorđevu, a za desert nemojte propustiti slasne princes krofne – toliko su velike da je jedna porcija dovoljna za tri osobe.
Kako je reč o veoma popularnom restoranu na atraktivnoj lokaciji, često bude gužva u vreme glavnih obroka, pa i sama vlasnica zna da „uleti“ kao ispomoć i lično usluži goste.
Kvalitet hrane i usluge je zaista na visokom nivou, a poput sličnih ugostiteljskih objekata na najpopularnijoj srpskoj planini, i ovde vas očekuju dosta visoke cene.
Računajte da ćete za bogovski ručak, uz po koju rakijicu ili vino, morati da izdvojite od 3.000 do 4.000 dinara za dve osobe.
Zlatiborska gozba u „Pastiru“
Ukoliko ne želite da silazite sa magistralnog puta, koji od Užica vodi ka Tari, a pritom nameravate da pošteno omastite brk, restoran „Pastir“, blizu Mačkata, pravi je zgoditak za svakog gurmana.
Nije reč o klasičnoj pečenjari, već o ozbiljnom ugostiteljskom objektu sa specifičnim đakonijama zlatiborskog kraja i tradicionalnim srpskim specijalitetima.
Restoran odlikuje lep enterijer, međutim, poseban gušt je sedeti po toplom vremenu u predivnoj bašti, prepunoj cveća i zelenila, gde i mališani mogu da uživaju u igri na svežem vazduhu.
Jelovnik je izuzetno bogat, a možda je najbolje da ga ostavite po strani i pitate ljubazne konobare za preporuku.
Uz čašicu mirisne barikirane šljivovice, odlučili smo se za platu različitih sireva (1.300 dinara), koji savršeno pašu uz miks goveđe pršute i kobasice, napravljene od mešavine jagnjećeg i junećeg mesa.
Podrazumeva se da u ponudi imaju komplet lepinje u različitim kombinacijama, a ona sa pretopom kajmakom i jagnjećim pečenjem (750 dinara), zaista govori 1.000 jezika.
Ukoliko ste ljubitelj iznutrica, sa jagnjećom džigericom (650 dinara) sigurno nećete promašiti, a sočna, mlada „jaga“ sa ražnja (3.300 dinara za kilogram), otvoriće vašim čulima ulaz u drugu dimenziju, posebno uz domaće kiselo mleko.
Specijaliteti ispod sača (jagnjetina i teletina) su vanserijski, a od kuvanih jela posebno se izdvajaju odličan gulaš, kao i pasulj sa pljeskavicom.
Za kraj vam preporučujemo da se zasladite pitom sa višnjama ili šljivama, koju služe u kombinaciji sa sladoledom, uz obaveznu domaću kafu sa ratlukom.
Kafana „Kod Loja“ – planinski raj pečenja zapadne Srbije
Kod Kneževića, blizu raskrsnice gde se put račva za Čajetinu i Taru, gotovo je nemoguće da promašite „Kafanu kod Loja“.
Znaćete da ste na pravom mestu kada budete videli gomilu parkiranih automobila, a ako vam pažnju ne privuče lepo uređena bašta sa „Bambijem“ i malim vodopadom, učiniće to ogroman bilbord.
Ovaj restoran ima svoje verne mušterije već više od 40 godina, što je svakako dostignuće za svako poštovanje.
Nude široku lepezu jela, a komplet lepinja sa pršutom (600 dinara) jedna je od boljih koje smo imali prilike da probamo u ovom kraju, koji i dalje odoleva fenseraju, betonu i neonu – sve više sinonimu za Zlatibor.
Jela „na kašiku“, poput perfektnog kačamaka (600 dinara), ili jagnjeće srpske čorbe (300 dinara), preporodiće vam želudac, a sigurno nećete ostati imuni ni na čari prebranca sa kobasicom.
Naravno, najpoznatiji su po izvrsnom pečenju, a ovde pored jagnjetine (3.400 dinara za kilogram), možete da uživate i u hrskavoj prasetini (3.000 dinara).
Međutim, naš favorit je restovana jagnjeća džigerica (450 dinara), koja je toliko dobro pripremljena, da zasenjuje čak i delicije sa ražnja, ukoliko je to uopšte moguće.
Kako se penjete na Zlatibor, gozba nekako sve više košta, pa ćete primetiti da su i cene malo „jače“ nego u podnožju, ali kvalitet hrane koji nude „Kod Loja“ ih i više nego opravdava.
Ako ne možete bez roštilja čak ni u planinskom raju pečenja zapadne Srbije, bela vešalica i ražnjići biće baš po vašem ukusu, a i pastrmku odlično spremaju na grilu.
Ponekad se čini da nemaju dovoljno osoblja da opsluže sve zainteresovane goste, pa ćete možda malo duže čekati na obrok, ali kada se špecije nađu na vašem stolu, ova kafana će postati jedna od nezaobilaznih stanica na najpopularnijoj srpskoj planini.
Pečenjara „Pego“ – drumska kafana sa najboljom komplet lepinjom
Gurmani koji se zapute ka Tari, Mokroj Gori i Bosni i Hercegovini, dobro znaju da ih okrepljenje čeka u porodičnom restoranu „Pego“, koji putnike namernike dočekuje raširenih ruku više od tri decenije.
Spolja ne izgleda preterano primamljivo, ali stalnim gostima je poznat po vrhunskoj jagnjetini, a često i Užičani zapucaju u ovu drumsku kafanu kada se užele dobrog zalogaja.
Kada ste već kod sela Šljivovica, prosto je gre’ota da ne probate domaću šljivu – dosta je jaka, ali izuzetno kvalitetna i pitka, taman da vam lepo otvori apetit.
Vaš stomak, bogami, ima itekako čemu da se raduje, pošto se, po našem skoromnom mišljenju, ovde sprema najbolja komplet lepinja u zlatiborskom kraju, ispečena u peći na drva i bogato zalivena kajmakom i domaćim jajima.
Onako slasna i masna prosto klizi uz kiselo mleko, pa može da predstavlja i obrok za sebe, ukoliko niste previše gladni.
Naravno, retko ko se zadrži samo na lepinji, jer pečena jagnjetina (3.300 dinara za kilogram) „izuva“. Jaganjce nabavljaju na području Zlatibora i Tare, pa nije ni čudo da su tako ukusni, posebno uz dobru „obradu“ na ražnju.
@putevigurmanluka Restoran Pego se nalazi na magistralnom putu Zlatibor-Tara u selu Šljivovica a izdvaja ga jagnjeće pčenje i komplet lepinja koji su zaista liga za sebe. Dođite i uverite se sami. #jagnjetina #jagnjecepecenje #pego #zlatibor #tara #mokragora #kompletlepinja #putevigurmanluka #restoran #tradicionalnahrana #pecenje #restoranpego #meso #kiselomleko #serbianfood #food #lamb #roastedlamb #serbia #mountainfood #planinskahrana
Pored jagnjetine, možete se opredeliti za đakonije sa ćumura, ali i domaću pastrmku iz Šljivovice, a ljubitelji suhomesnatog ne bi trebali da propuste volovsku pršutu.
Iako se nalazite u kafani kraj puta, nemojte očekivati niske cene – tačnije dosta je papreno, poput restorana u Beogradu ili Novom Sadu, pa ćete za ručak izdvojiti minimum 2.000 dinara.
Međutim, nemaju slučajno moto „Odluči se za najbolje“, koji opravdavaju pre svega kvalitetom hrane, ali i usluge.
Pre nego što nastavite putešestvije, predlažemo vam da se zasladite domaćom baklavom, ali i da proverite ostale restorane na Zlatiboru – možda se baš u njima krije pečenje po vašem ukusu.
Prvoklasno jagnjeće pečenje u okolini Valjeva
Nakon što obiđete očuvano staro gradsko jezgro Tešnjar i uverite se koliko je zaista divan grad na Kolubari, za one koji se užele odličnog pečenja, predlažemo mali izlet iz centra u dva okolna mesta.
Za sve ostale, koji bi želeli da saznaju gde mogu da pojedu „živu“ pljeskavicu ili specijalitete od divljači, savetujemo da provere kakve đakonije nude najbolje kafane u Valjevu, uz obaveznu kriglu ‘ladnog „Valjevskog“ piva.
Pečenje kod „Velinke“ ostaviće putnike namernike bez teksta
Meštani, a i putnici namernici, dobro znaju za restoran „Duga“, koji je redovnim gostima bolje poznat pod imenom „Kod Velinke“, a lociran je na desetak kilometara od grada, na putu prema Bajinoj Bašti.
Ovo je redovna stanica na putu za Taru, Podrinje i Višegrad svima koji žele da pojedu vrhunsko jagnjeće pečenje (kilogram košta 2.400 dinara), a i prasetina (2.000 dinara) je na dobrom glasu.
Međutim, pored pečenja, ova kultna kafana pored puta je poznata po lepinjama u raznim kombinacijama (sa pretopom, kajmakom, pečenicom, šunkom, pršutom, čvarcima, pečenjem, kao i čuvena komplet – sa jajetom).
Ako ste ljubitelj ovog specijaliteta, pronaći ćete bukvalno šta vam srce poželi, kao da se nalazite u užičkom kraju, a ovde ćete pojesti i ukusna kuvana jela i roštilj.
Tako možete naručiti različite varijante čorbica, gulaš od džigerica (250 dinara), ili onaj u mesnoj varijanti (400 dinara), a sve to zaliti domaćom rakijom.
I cene roštilja su više nego povoljne, a kada pošteno omastite brk, možete se u kućici sa suvenirima, koja se nalazi u blizini, počastiti medom, vinom i rakijom, ali i proizvodima od vune iz domaće radinosti.
Jagnjetina iz zidane furune „Kod Vula“
Ako ste se namerili isključivo na jagnjetinu, alternativa je da svratite u legendarnu kafanu „Kod Vula“, u selu Pričević, na putu između Valjeva i Loznice.
Kada uđete, imaćete osećaj kao da ste se teleportovali vremeplovom u neka bolja, davno prošla vremena, a na meniju kafane postoji samo jedna stavka – pečenje. I to kakvo.
Gazda Radivoj jaganjce nabavlja isključivo od lokalnih proizvođača i istinski je majstor svog zanata – tačno zna kada da pečenje izvadi iz zidane furune, da meso bude savršeno sočno.
U pitanju je višedecenijsko iskustvo, a mnogi se kunu da je baš njegova jagnjetina najbolja u Srbiji. Ne bismo im protivrečili, već radije proverili šta imaju da ponude niške kafane.
Izvrsna pečena teletina i domaće kobasice „Kod Paja“
Meštani Gornjeg Milanovca dobro znaju gde da se upute, ali i odvedu svoje goste, kada se užele fantastičnog roštilja i pečenja.
Restoran „Kod Paja“ ne važi slučajno za najbolji restoran tradicionalne srpske kuhinje u gradu podno Rudnika, a pored odlične klope, ovde ćete iskusti i tradicionalno šumadijsko gostoprimstvo.
Umorni od puta, odlučili smo da se okrepimo uz teleću čorbu (300 dinara), gustu kao puding i prepunu mesa, koja je predstavljala savršenu uvertiru za gozbu nakon čašice domaće rakije.
Miomirisi specijaliteta na ćumuru koji su dopirali iz kuhinje prosto su nas omamili, pa nismo izdržali da ne isprobamo njihovu domaću kobasicu, za koju se mnogi kunu da je među najbojima u Srbiji.
Zaista sve pohvale za sočnost, a bome i za količinu mesa u porciji – i više je nego dovoljna za dve osobe sa osrednjim apetitom.
Sudeći prema izboru redovnih gostiju, čiji su tanjiri bili puni špecija sa grila, ražnjići i ćevapi nisu delovali ništa manje primamljivo, naprotiv.
Ni vaš novčanik se neće previše istanjiti, jer cena većine jela ne prelazi 1.000 dinara.
Međutim, odlučili smo da sačuvamo mesta za „glavnu zvezdu“ kafane – prvoklasno teleće pečenje!
Meso je bilo mekano kao duša, a pretopa je bilo toliko, da ni sve lepinje, onako tople i hrskave, nisu mogle da ga pokupe.
Za pola kilograma (ne znamo da li im vaga radi dobro, jer je hrane bilo za tri ješne odrasle osobe) izdvojili smo 3.000 dinara.
Da malo obradujemo srce i ubijemo holesterol, opredilili smo se za obilatu i masnu kupus salatu, koje se ni jedna baba ne bi postidela.
Šalu na stranu, „Kod Paja“ se zaista perfektno jede, pa ukoliko svratite u grad na Despotovici, ovo je idealna destinacija za prave gurmane, a kafanskom ugođaju doprinosi drveni enterijer i stare slike po zidovima.
Odlična prasetina sa ražnja u srcu Požege
Ako vas put nanese u Požegu, pravo mesto gde možete pojesti odlično praseće pečenje nećete morati dugo da tražite. Nalazi se na glavnoj džadi, u ulici Vojvode Mišića, odmah kraj autobuske stanice.
Pečenjara „Šajkača“ važi za najbolji ugostiteljski objekat ove vrste u gradu, gde će vas sa osmehom dočekati ljubazni i predusretljivi domaćini i uvek sveža i vruća prasetina.
Enterijer restorana se sastoji od drveta i cigle i odiše pravom kafanskom atmosferom, a mnogi meštani i putnici namernici željni dobrog zalogaja, samo navrate da pokupe lepo ispečeno hrskavo meso sa ražnja, za bogatu porodičnu gozbu.
Pored prasenceta, na vatrici se zavrti i „jaga“, a za predjelo vam predlažemo odličan domaći sir. Inače, cene su vrlo pristupačne, pa dvoje mogu lepo da se najedu i popiju koje pićence za sumu od 2.000 dinara.
Ako ih imaju u ponudi taj dan, nemojte propustiti da se zasladite odličnim domaćim krofnama, taman da „mesnu inekciju“ upotpunite ukusnim desertom pre nego što nastavite put.
Ukusi tradicije u niškim kafanama od kojih će vam poći voda na usta (FOTO)
Dodaj komentar