Razne kulture i imperije koje su tokom vekova naseljavale ove prostore, ostavile su nam u nasleđe fenomenalne gastronomske specijalitete, a vremenom smo im dali naš prepoznatljiv pečat, pa nije ni čudo što se na sam pomen srpske kuhinje strancima razvuče osmeh od uva do uva.
Zaista, u bilo kom delu Srbije da se zadesite, očekuje vas prava eksplozija ukusa, od kojih će vam poći voda na usta.
Bilo da ste ljubitelj paprikaša, gulaša testa, ribe i jela od divljači, ili kavurme, repova, brizli, sprže, škembića i sličnih špecija, slasni zalogaji su tu raspamete vaša čula.
Međutim, ako biste morali da odgovorite na pitanje po kojim jelima je naša zemlja prepoznatljiva i šta svaki turista obavezno mora da proba, odgovor bi verovatno glasio – burek, pljeskavicu, ćevape i – nezaobilazno pečenje, uz koje klasična ruska salata ide savršeno.
Iako ćete najbolju prasetinu, jagnjetinu i jaretinu sa ražnja verovatno pronaći na „južnoj pruzi“, mi smo odlučili da proverimo šta zaista nude pečenjare u Beogradu i okolini i odabrali najbolje, po ukusu naše redakcije.
Gastronomski užitak u restoranu „stare škole“
Beg od gužve i užurbanog ritma srpske prestonice pronašli smo blizu Ade Ciganlije, kod beogradskog hipodroma, u restoranu „Uzelac“.
Ovaj ugostiteljski objekat „stare škole“ dobro je poznat među Beograđanima, gde u pomalo rustičnom kafanskom ambijentu možete uživati u vrhunskom jagnjećem i prasećem pečenju, ali i fantastičnoj teletini ispod sača.
Opredelili smo se za pečenu jagnjetinu (2.900 dinara za kilogram), čija je reš prepečena kožica fino hrskala pod zubima, a bila je masna taman koliko treba da lagano sklizne niz želudac.
Kilogram sočne prasetine košta 2.200 dinara po kilogramu, dok ćete za porciju nežne teletine ispod sača sa Pešterske visoravni, koja se topi u ustima i služi sa pekarskim krompirom, morati da izdvojite 1.400 dinara.
Pravi sladokusci će se opredeliti lešo tj. kuvanu jagnjetinu (ponekad u ponudi imaju i jaretinu), koja nećete baš često pronaći na meniju srpskih restorana, ili fino pečene zaponjke (180 dinara po komadu), koje je najbolje i najslasnije konzumirati prstima.
Restoran u ponudi i ma i brojna jela sa roštilja, od kojih se posebno izdvaja jagnjeća džigerica (u maramici, na žaru ili u saftu), ali i kuvana jela poput sarme.
Inače, iz restorana puca lep pogled na hipodrom, a ispred se nalazi i igralište za decu, pa vaši mališani mogu da se zabave, dok vi uživate u ukusnom obedu.
Doktorat na temu prasećeg i jagnjećeg pečenja
Restoran „MB Mladenovac“ slovi za jedno od najpoznatijih mesta gde možete pojesti fenomenalno prase ili jagnje sa ražnja, ne samo u Beogradu, već kvalitet izvedbe može da se meri sa onim koje imaju najbolje pečenjare u zapadnoj Srbiji.
To ne treba da čudi, pošto je ovaj deo Šumadije naširoko poznat po kvalitetnom mesu.
Od centra Beograda udaljen je nekih 40-tak minuta vožnje, ali verujte da će vam nepce biti zahvalno za svaki pređeni kilometar. Dovoljno je reći da ispeku stotine jaganjaca i prasića na dnevnom nivou, a da gosti izlaze iz lokala sa širokim osmehom na licu.
Pre nego što se „bacite“ na degustiranje specijaliteta sa ražnja, najbolju uvertiru napravićete sa ukusnom jagnjećom ili telećom čorbicom (porcija košta 400 dinara), prepunom mesa, koje spremaju po starinskom domaćem receptu.
Što se tiče kvaliteta pečenja, ostaćete bez teksta, jer bilo da se odlučite za prasetinu ili jagnjetinu, meso se prosto odvaja od kostiju, a najslađe je kad ga ukombinujete sa belolučenom paprikom.
U vreme naše posete, za kilogram jagnetine trebali ste da izdvojite 2.900 dinara, dok je kilogram prasećeg pečenja koštao 2.400 dinara, što je, ukoliko uzmemo u obzir kvalitet hrane i odličnu uslugu – više nego simbolična cena.
Nije ni čudo što je restoran gotovo uvek pun, jer su pravi majstori svog zanata i sa pravom je jedno od prvih mesta koje pada na pamet kad se spomenu pečenjare u Beogradu i okolini.
Najpametnije je da rezervišite sto pre vaše posete, čak i nekoliko dana unapred, kako ne biste ostali praznog stomaka.
„Mladenovačka škola“ pečenja
Kada ste već u okolini Mladenovca, šteta je da ne svratite i u pečenjaru „Dragović“, koja svoje goste uvek dočekuje sa svežom jagnjetinom i prasetinom.
Pre nego što su obnovili i nadogradili objekat, ispred je postojala ogroman bilbord za „Jelen“ pivo ispod kojeg je jednostavno pisalo „Dragović“, što dovoljno svedoči o njihovoj velikoj popularnosti u poslednjim decenijama.
Ponekad pečenje zna da bude malo masnije, posebno praseće, ali kada ga konzumirate uz njihov domaći hleb i obaveznu kupus salatu, dođe vam da se naprosto rastopite od miline.
Za kilogram pečenja ćete ovde izdvojiti nešto manje novca, pa prasetina košta 2.000, a jagnjetina 2.500 dinara.
Pored jela sa roštilja u ponudi imaju i brojna kuvana jela, poput pilećeg paprikaša, sarme i pasulja a cene se kreću u rasponu od 300 do 500 dinara, u zavisnosti za šta se odlučite.
Jedina mana koju bismo izdvojili je dosta mali parking, koji često ne može da primi sve zainteresovane goste.
Praseće pečenje sa novobeogradskog asfalta
Ukoliko ste pomislili da za odlično pečenje, posebno sočnu mladu prasetinu, morate da idete daleko od urbanog centra grada – prevarili ste se!
Naše najnovije otkriće je pečenjara „Vrelo“, koja se smestila u novobeogradskim blokovima, u ulici Džona Kenedija, na lokaciji gde se nekada nalazio „Princip Pub“.
Tokom toplih sunčanih dana, možete se zavaliti u lepo uređenoj bašti, sa drvenim klupama i neizbežnim kariranim stolnjacima, koji doprinose kafanskoj atmosferi, a i unutrašnjost restorana odiše dobrim šmekom.
Imaju dosta raznovrstan meni – tu su riba i plodovi mora (koje spremaju ispod sača), specijaliteti sa roštilja, domaća kuvana jela, ali gosti se najradije oprdeljuju za praseće i jagnjeće pečenje, kao i teletinu ispod sača.
Nama se posebno svidela fenomenalna praseća bajadera (2.400 dinara za kilogram), sa hrskavom koricom, mekana kao duša i lepo zasoljena, a fino prošarana i ne previše masna – baš po našem ukusu. Razlikuje se od načina pripreme koji primenjuju pečenjare u Čačku, ali je jednako ukusna.
Ukombinovali smo je sa kupus salatom i belolučenom paprikom i zalili hladnim pivom, čime smo upotpunili naš hedonistički užitak na vrelom asfaltu Novog Beograda.
Bez starca nema „gastronomskog udarca“
U potrazi za savršenim pečenjem, naša sledeća stanica bile su Ledine, do kojih ćete stići kada iz novobeogradskih blokova krenete prema aerodromu „Nikola Tesla“, gde se nalazi pečenjara „Kod Deda Stavre“.
Reč je o velikom ugostiteljskom objektu, u kojem gosti mogu da se opuste u prijatnom ambijentu, a etno motivi su savršeno uklopljeni u moderan enterijer.
Pred sebe su postavili velike ciljeve – da probude sećanje na legendarnog domaćina Deda Stavru, nadaleko pozntog po čuvenom gostoprimstvu, kod kojeg je Karađorđe svraćao da okrepi dušu, uz pečenje i čašicu domaće rakije.
Težak zadatak, ali s obzirom na špecije koje nude, čini se da su i više nego na dobrom putu. Da je u pitanju „pravi“ restoran, a ne „obična“ pečenjara, najbolje svedoči bogat meni, koji će zadovoljiti i najzahtevnije gurmane.
Za „zagrevanje“, preporučujemo da probate Deda Stavrin mezetluk, koji se sastoji od jagnjeće džigerice, namaza od čvaraka, sira u maslinovom ulju, domaće ljutenice i suve kobasice.
Uz ove delikatese savršeno ide hrskavi domaći hleb sa belim lukom, ispečen na ćumuru. Mala porcija košta 1.580, a velika 3.160 dinara.
Nakon odličnog pečenja, ne propustite „babinu šljivu“
Kilogram savršeno pečene prasetine, friško skinute sa ražnja i lepo usoljene, ovde košta 2.800 dinara, dok ćete za istu količinu jagnjećeg pečenja, koje kvalitetom podseća na čuvene pečenjare na Zlatiboru, izdvojiti 2.980 dinara.
Pored vrhunskog mesa sa ražnja, možete se opredeliti za butkicu koja se služi sa mlincima (1.980 dinara za kilogram), ali i sočne specijalitete ispod sača. Porcija teletine košta 2.150, a jaretine, koja se retko nalazi po restoranima, 1.900 dinara.
Na meniju ćete naći i brojna jela od mesa, a Deda Stavrin đevrek i Dedina rebarca na kajmaku su posebno prijali našim nepcima. Ukusan obrok možete upotpuniti bogatom selekcijom vina iz njihove ponude.
Za kraj, nemojte propustite priliku da se osladite fenomenalnim desertima, gde bismo posebno izdvojii „babinu šljivu“ i šnenokle.
Hedonističke praseće bajadere u Borči
Miris pečene prasetine nas je odveo preko Pančevačkog mosta, pa smo se zputili u Borču, tačnije u restoran „BSK Borča“, koji se nalazi pored stadiona istoimenog fudbalskog kluba.
Radi se o velikom ugostiteljskom objektu, koji u ponudi ima velik izbor kuvanih jela i specijaliteta sa roštilja, kao i jaretinu i jagnjetinu, ali delikates po kojem su poznati su hrskave praseće bajaderice.
Reč je o otkošćenom prasećem pečenju, pa iako se ovde ne radi o klasičnoj pečenjari, ovaj restoran je jednostavno morao da se nađe na našoj listi.
Malo je reći da je meso ukusno – savrešeno je prošarano i usoljeno i toliko je mekano da se svaki zalogaj prosto rastopi u ustima, a servira se isečeno na kockice.
Ovo hedonističko uživanje ne dolazi po maloj ceni – kilogram košta 3.800 dinara. Međutim, s obzirom na sam kvalitet hrane i usluge, kao i da se radi o čistom mesu bez kostiju, moramo zaključiti da zaista vredi izdvojenog novca.
Restoran je veoma popularan, pa ukoliko ne želite da dugo čekate, najbolje je da na ručak svratite radnim danom (umesto vikendom) u vreme ručka, kako bi ih degustirali baš hrskave i vrele, kao i da obavezno unapred rezervišete sto.
Porodična pečenjara u Zemunu
Ako ste u potrazi za jednostavnom kafanom, u kojoj uvek možete pojesti svežu mladu jagnjetinu, tek skinutu sa ražnja, nećete pogrešiti ako navratite u „NK pečenjaru„, koja radi više od 15 godina.
Gazda Marko je svoj ugostiteljski objekat nazvao po inicijalima svoje dece, koja takođe rade u restoranu, tako da je u pitanju pravi porodični biznis.
Nalazi se u Zemunu, na putu od Beograda ka Novom Sadu, a praktično je ne možete promašiti, jer je velika svetleća reklama lako uočljiva, pa je pored stalnih gostiju česta destinacija putnika namernika.
Dok čekate da vam serviraju oval hrskavog, sočnog i lepo posoljenog pečenja, možda je najbolje da stomak zagrejete ukusnom jagnjećom čorbicom, koju ovde vrhunski spremaju.
Najveći broj gostiju ovde dolazi upravo zbog jagnjetine, koja je priča za sebe, jer kao da je nataknuta na ražanj direktno sa planinskih pašnjaka, a zatim znalački pripremljena na laganoj vatrici.
U ponudi redovno imaju i praseće pečenje, teletinu ispod sača, kao i kuvana jela, poput pasulja i kiselog kupusa (kad mu je sezona, naravno), ali i jela sa roštilja, a cene su slične kao i u drugim pečenjarama.
Poseban specijalitet kuće, za koji je neophodno da najavite svoj dolazak nekoliko dana pre posete, zbog specifične pripreme, su jagnjeći kotleti i rebarca u pacu, spremljeni na roštilju.
U Obrenovcu znaju tajne dobrog pečenja
Na pola sata vožnje od centra srpske prestonice stići ćete u Obrenovac, beogradsku opštinu u kojoj dobro znaju tajne dobrog pečenja, a mi smo odabrali dva ugostiteljska objekta, koje meštani preporučuju kao najbolje u okolini.
Pečenje već za doručak u „Maloj Kolubari“
Kada dolazite iz pravca Beograda, prvo ćete naići na pečenjaru „Mala Kolubara“, poznatiju i kao „Cicović“.
Ovde nema previše filozofiranja, pošto na meniju imaju isključivo praseće i jagnjeće pečenje i veliki izbor salata, da se malo osvežite prilikom unosa velike količine mesine.
Interesantno je, da se, za razliku od većine lokala sličnog tipa, kilogram prasetine i jagnjetine prodaju po istoj ceni – 2.500 dinara za kilogram.
Pošto se prvo pečenje skida sa ražnja već u 11 časova, ovde možete navrnuti i na kasni doručak, a redovnim mušterijama su dobro poznate umešne ruke gospodina Milana, koji vodi računa da svako prasence i jagnješce bude savršeno ispečeno.
Kafanska atmosfera u pečenjari „Palma“
Ukoliko produžite nekoliko kilometara dalje i nastavite ka putu za Šabac, sledi pečenjara „Palma“, još jedan favorit Obrenovčana, ali i svih onih koje vole kvalitetno meso sa ražnja.
Očekujte pravu kafansku, domaćinsku atmosferu – nema ovde ni traga bilo kakvoj ušminkanosti, a kruži priča da se niko nije pokajao nakon obilnog ručka u ovoj pečenjari sa tradicijom.
Filozofija je potpuno ista kao u prethodnoj kafani – nude se isključivo jagnjeće i praseće pečenje, salata hleb i piće.
Preporučili bismo vam da, za pravu gastronomsku rapsodiju, obrok započnete odličnom domaćom šljivovicom, a zatim navalite na ono zbog čega ste i došli, bez puno razmišljanja.
Kilogram prasetine ovde košta 1.800, a jagnjetine – 2.400 dinara.
Ako ste baš gladni, možete se opredeliti i za opciju pola-pola – popularno „pragnje“, jer su oba pečenja odličnog kvaliteta – hrskava, mekana i slana taman koliko treba.
Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao u odluci šta obići u Beogradu ako ste baš jako jako ogladneli.
Ukoliko ipak preferirate kućnu atmosferu, Luftika vam obećava da jagnjetina u rerni gotovo može biti jednako ukusna!
Ukusi tradicije u niškim kafanama od kojih će vam poći voda na usta (FOTO)
Dodaj komentar