Magazin

Unakaženo lice mlade partizanke Albine vrišti junaštvom i zauvek opominje

albina mali hocevar

Ogroman ožiljak na licu tinejdžerke Albine Mali-Hočevar dokaz je hrabrosti koju je mlada partizanka pokazala tokom najgoreg perioda Dugog svetskog rata.

Albina je rođena u slovenačkom gradu Vinica u septembru 1925. godine, kao jedna od čak osmoro dece u radničkoj porodici Mali-Hočevar.

Kada je pošla u treći razred, porodica se preseilila u Jurku Vas, gde joj se otac, po zanimanju opančar, razboleo i preminuo samo nekoliko meseci kasnije. Albina je već tada počela da radi kako bi pomogla majci da prehrani porodicu.

Kada je 1941. godine Nemačka napala Jugoslaviju, Albina se pridružila Narodnooslobodilačkom pokretu.

Njene sposobnosti su brzo bile prepoznate. Počela je da prenosi informacije između viših članova pokreta, što je bila uloga od velikog poverenja.

Održavala je vezu između Novog Mesta i Brezovog Rebra, gde je bio položaj aktivista i partizanski logor. Decembra 1941. napustila je Brezovo Rebro i po Heningmanovom uputstvu zaposlila se u Novom Mestu. U gostionici u kojoj je radila organizovala je punkt za vezu i, tokom tri meseca boravka u Novom Mestu, rasturala letke i održavala veze s kuririma koji su dolazili u grad.

Kada su Sile Osovine napale oslobođenu teritoriju, Albina se sredinom 1942. pridružila Savezu komunističke omladine Jugoslavije, i služila je u Trećem bataljonu Prve slovenačke brigade „Tone Tomšič“ u Trećoj četi.

Do decembra iste godine, Albina, koja je radila kao bolničarka i sekretar bataljona, učestvovala je i u borbama širom zemlje. Kao medicinska sestra na bojnom polju izlagala se velikim opasnostima, kako od neprijateljske vatre sa kopna, tako i od vazdušnih napada – tada još uvek novih i nepreciznih vazduhoplovnih jedinica.

Od kraja 1942. do kraja 1943. zadobila je nekoliko povreda, uključujući one koje su dovele do velikih povreda njenog lica.

Učestvovala je u borbama 11. decembra 1942. u Ajdovcu i na Polici, 26. decembra 1942. kod Mirne i dva dana kasnije kod Trebinca, 3. januara 1943. u prostoru Zagorica-Čatež, 13. januara u Šentvidu kod Stične, 17. januara na Polici. Septembra 1942, bila je u Suvoj Krajini prvi puta ranjena, zatim 21. januara 1943. u borbi kod Zagorice, gde je brigada napala belogardističko uporište.

Učestvovala je u bici kod Metlike, gde se brinula o ranjenicima. Brigu o ranjenciima vodila je i tokom borbi kod Ambrusa 18. marta i u borbama kod Danama 25. marta 1943. godine. Treći put bila je ranjena 15. septembra 1943. na Velikom Osolniku, tokom borbi za Turjak, kada je u njenoj blizini eksplodirala mina. Oporavljala se u partizanskoj bolnici u Jelendolu, Kočevski rog, zatim u Črmošnjicama i odatle evakuisana na Žumberak.

Fotografija koja je napravljena u tom periodu ostala je da neprestano podseća javnost na užase rata. Za iskazanu hrabrost u opasnim uslovima odlikovana je jugoslovenskim ordenom Partizanske zvezde 3. reda.

Albina je preminula 24. januara 2001. godine.

Izvor: National Geographic

Starac iz Argentine tvrdi da je Adolf Hitler i da nije loš momak

OGLAS

517 Shares
517 Shares
Share via
Copy link