Magazin Srbija

Palićko jezero grobnica za živi svet, a 17 miliona evra spiskano na “prečišćavanje”

palićko jezero
Foto: Vesela Laloš

Palićko jezero se i pored ogromnih ulaganja u prečišćavanje vode nalazi u kritičnoj situaciji. Voda u ovom jezeru nije za kupanje a živi svet jedva opstaje.

Jezero Palić nalazi se na obodu grada Subotice. Svake godine ovo jezero poseti oko 30 hiljada turista, koji mogu samo da se dive pejzažu, jer zbog lošeg kvaliteta vode nije preporučeno kupanje.

Naime, voda koja dolazi iz Subotice mora da prođe kroz prečistač otpadnih voda kako bi mogla čista da se ulije u jezero. Međutim, iako se prečišćava, u Palić se uliva voda lošeg kvaliteta. Samo prošle godine u jezeru je završilo 13 milijardi litara otpadne vode.

Ne ispaštaju samo turisti zbog ovoga. Voda iz Palićkog jezera se kasnije uliva u Ludaško jezero, specijalni rezervat prirode od međunarodnog značaja zbog zaštićenih vrsta ptica koje ga naseljavaju. Ludaško jezero kao vlažno područje ima značajnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena, jer utiče na koncentraciju gasova koji proizvode efekat staklene bašte poput metana i ugljen-dioksida.

Prečišćavanje otpadnih voda radi se u nekoliko faza – među prvima je prolazak vode kroz peskolov, koji uklanja pesak, odnosno mineralne materije koje su došle iz grada, prljavštinu sa ulica koja iz kanalizacije ide u jezero. Pored toga, svrha peskolova je da uklanja i ulje i masti.

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da problem sa otpadnim vodama nije rešen iako je u prečistač i peskolov u poslednjih 12 godina uloženo više od dve milijarde dinara, uglavnom novca građana Srbije.

Laslo Mesaroš, član Udruženja građana Solidarnost iz Subotice, kaže da ne zna u čemu je problem sa prečistačem i da to treba da se objasni građanima.

– To su pare građana, a građani ako daju za nešto pare treba da znaju kolko je potrošeno i kako je potrošeno. (…) Znači da bude transparentnije, otvorenije i uz saradnju građana.

Jožef Božo, profesor biotehnologije u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu, za CINS kaže da je prečišćena, bistra voda puna kiseonika važna za opstanak života u jezeru.

Dodaje da voda mora konstantno da se prečišćava:

– Ako se nakon 2-3 meseca izlivanja čiste vode jednom desi da u jezero ispuste neprečišćenu otpadnu vodu – sve propada, kao da ništa nije rađeno do tad.

Problem sa zagađenjem vode je uočen pre više decenija, a u međuvremenu je dovodio do ekoloških katastrofa, kada je usled velikih kiša i otpadnih voda zbog nedostatka kiseonika u vodi dolazilo do masovnog pomora ribe na Paliću.

Grad Subotica je pokušao da problem reši povećanjem kapaciteta prečistača sa peskolovom koji je izgrađen još 1975. godine.

Tako je savremeniji prečistač pušten u rad 2012. godine, a tom prilikom je gradonačelnik Saša Vučinić izjavio da je to veliki dan za Suboticu, koja se svrstala u red malobrojnih gradova u Srbiji u kojima se otpadne vode prečišćavaju.

Međutim neki problemi ni tada nisu rešeni. Tako, na primer, nisu rekonstruisane grube rešetke koje služe za fizičko otklanjanje smeća iz ulazne otpadne vode.

Problem sa tim peskolovom je i u protoku, rekao je za CINS Čaba Šanta, izvršni direktor za resor investicija i razvoja JKP Vodovod i kanalizacija Subotica. On dobro može da radi samo u punom kapacitetu, odnosno kada kiša stvara veliku količinu vode.

– Meni je bio problem što je peskolov radio sa mnogo boljim efektom pri manjim protocima nego što treba. (…) Problem tog peskolova je baš taj da nije funkcionisao kako treba. Ima i mnogo bolji efekat izdvajanja nego što treba –  objasnio je Šanta za CINS.

Zbog dve havarije na peskolovu u 2017. godini Grad je morao da obezbedi dodatna sredstva.

Pored postojećeg su odlučili da dograde još jedan peskolov – za male protoke vode – uglavnom tokom leta, kad dve-tri nedelje nema ni kapi kiše i nema vode u kanalizaciji.

Za njegovu izgradnju izdvojeno je 62,7 miliona dinara bez PDV-a, od čega je Grad Subotica dao 50 miliona, a ostatak je izdvojio JKP Vodovod i Kanalizacija iz sopstvenih fondova. Posao je dat firmi Graditelj NS u septembru 2018. godine, a peskolov je završen naredne godine.

Ipak, sa probnim radom peskolov je doživeo i prve probleme.

Nakon što je tek izgrađeno postrojenje pušteno u probni rad, početkom 2020. godine, u građevinskom dnevniku koji je na gradilištu vodio Graditelj NS, zabeleženi su problemi. Primećeno je prekomerno istaloživanje materijala, ali i da je masnoća ostala zalepljena za pesak, tj. da je došlo do nedovoljnog izdvajanja masnoće.

Šanta iz Vodovoda kaže da probni rad služi da se uoče svi problemi i nedostaci koje on onda treba da otkloni, te da su neki već rešeni.

Međutim, tokom probnog rada je konstatovano i da transport izdvojenog i pranog peska praktično nije moguć na projektovan i izveden način. Šanta objašnjava da je problem u tome što kad se kontejner napuni kubikom peska, bude toliko težak da četvorica ne mogu da ga izguraju, a Vodovod nema vozilo koje bi moglo da ga digne.

Nastavak teksta pročitajte na CINS.rs

Naprednjak krijumčario sliku Paje Jovanovića plaćenu 140.000€, uhvaćen na aerodromu

 

Julija Vojinović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
325 Shares
325 Shares
Share via
Copy link