Krajem marta, Aleksandri Verbič rečeno je da neće primiti dve plate „zato što nije obavila radni zadatak“, da bi zatim saznala da joj od 2018. nije uplaćivan ni radni staž.
S obzirom da je u najnezgodnijem trenutku ostala bez stalnih primanja, sa dvoje male dece i stambenim kreditom, Aleksandra je odlučila da započne privatni biznis. Tako počinje priča o Shake&Cake…
“Posle 18 godina rada u finansijama (kao finansijski direktor ili menadžer), u ‘ne baš dobrim firmama’, u čašu karijere su mi upale poslednje kapljice gorčine, koje su me naterale da dam otkaz. Nije bio lični hir, lenjost, želja za ugodnim životom. Došao je momenat kada mi je mozak upao u mod JA OVO NE MOGU VIŠE, NE ŽELIM VIŠE”, podelila je Aleksandra Verbič sa pratiocima Fejsbuk strane Shake&Cake, piše Milica Rilak za portal Nova.
Njena objava privukla je i našu pažnju, pošto sa posla odlazi u trenutku kada se epidemija “zahuktava”, proglašeno je vanredno stanje, a svi smo “prikovani” za vesti i posmatramo kako se razvija nešto što će se pretvoriti u najveću društvenu, ali i ekonomsku krizu sa kojom se suočila planeta.
Aleksandra se, međutim, suočila sa tim da je odjednom bez posla i bez mogućnosti da potraži novi.
“Posle 19 godina rada, strašna panika. Konkursa malo, korona ubija, radnici se otpuštaju na sve strane a ja tražim posao…. Horor”, opisuje kako je doživela april i maj ove godine.
“Jedina dobra vest bila je da su se deca, koja imaju 10 i 13 godina, obradovala tome što ću više biti kod kuće, pošto sam godinama sa posla dolazila najranije oko 18 časova”, priča Aleksandra.
Došao je, međutim, trenutak da odluči šta će dalje da radi – a kao pravo rešenje nametnulo se pokretanje sopstvenog posla, uz devizu “kad već ginem za nekoga, da znam da ću poginuti za sebe i decu”.
Potom je odbacila “ono što bi bilo preskupo ulaganje” (prodavnicu za kućne ljubimce) i “ono što svi rade” (brzu hranu) – i odabrala da pravi i dostavlja zdrave sokove i šejkove.
Na ruku joj je išlo to da smo se svi tokom vanrednog stanja, ali i po ukidanju najstrožijih mera, uvežbali u naručivanju hrane – i ne samo hrane: tokom pandemije duplo se više kupovalo i naručivalo putem interneta, a najviše radnih mesta otvoreno je za kurire.
Šta sve moraš sam da radiš
U Aleksandrinoj “radionici” naziv za budući biznis – Shake&Cake, smišljen je, kaže, u sekundi. Takođe, deca su isprobavala kombinacije ukusa i smišljala imena za šejkove.
“U celoj ovoj situaciji sa koronom, ljudi su, čini mi se, počeli više da razmišljaju o tome kako se hrane i šta je zdravo, a šta nije. Zato su verovatno poželeli više svežeg voća i povrća, da rade na imunitetu, da se osećaju bolje. Porasla je svest o prevenciji bolesti i brizi o zdravlju”, odgovara na naše pitanje da li joj je možda i sama epidemija “pomogla” da odluči šta da ponudi kupcima.
Prerada hrane, međutim, ne može da se obavlja kod kuće, ni u običnom posuđu i kućnim aparatima – pa je prikupila početni kapital, nabavila odgovarajuću opremu i iznajmila lokal.
“Od finansijske direktorke postala sam proizvodni radnik, perač sudova, čistačica, dostavljač sirovina, vozač dostave”, objašnjava Aleksandra.
Ništa kao komšijska “pomoć”
Prve narudžbine stigle su krajem jula, dok je u međuvremenu njena Fejsbuk stranica prikupila 1.200 pratilaca, kao i neke stalne mušterije.
Problemi su se, međutim, pojavili u vezi sa lokalom.
“Vlasnik nam je rekao da možemo držati stolove na terasi koju smo lepo uredili, kako bi oni koji sami dolaze po narudžbinu mogli da pričekaju napolju. To je u današnje korona vreme i preporučeno. Onda se ispostavilo da komšijama jako smeta što foteljice stoje ispred lokala, iako ni na koji način ne ometaju prolaz.
I šta rade komšije – zovu komunalce. Tako da sam morala da unesem foteljice, a pri tome su mi komunalci rekli da sam imala sreće, i da se čude što komšije nisu tražile da skinem i reklamu sa terase, iako me je vlasnik lokala uveravao da je sve što planiram da postavim dozvoljeno”, priča Aleksandra.
Kako se dalje razvija mali biznis
Pored sokova i šejkova, Aleksandra u ponudi ima i voćne pite, kao i slane tradicionalne “banice”.
Njen ključni problem je kako da skrati vreme njihove pripreme, pošto trenutno raspolaže jednom rernom, u kojoj može da ispeče jednu pitu za sat vremena.
Bez ulaganja u opremu, ne može da proširi posao, a za sada nailazi ponovo na – prepreke.
“Banke ne žele da rizikuju sa mnom, pošto nemam stalne prihode. Od ovog posla trenutno pokrivamo ‘redovne’ životne troškove, ali još ne ostvarujemo profit koji bi mogli da iskoristimo za nova ulaganja. Pri tome, čak ni Fond za razvoj ne može da mi pomogne, pošto nemam povezan staž, ‘zahvaljujući’ firmi koju sam proletos napustila”, objašnjava Aleksandra šta sve tek treba da savlada na putu do…
“Uspeha?”, pitamo.
“Ne znam kako će Shake&Cake završiti. Sanjam o nabavci profesionalne peći za pite, zapošljavanju bar još jednog radnika i zakupu lokala sa baštom. A onda pomislim da batalim sve i vratim se ‘redovnom poslu’, od 9 do 17. To bi, međutim, značilo da napuštam nešto što smo deca i ja stvorili u periodu kad nam je zaista bilo najteže”, ispričala nam je Aleksandra Verbič, vlasnica, radnica, vozač, dizajnerka, promoterka, čistačica i sve ostalo u Shake&Cake.
Dodaj komentar