Slobodan Negić, otac devojčice Sofije Negić koja je ubijena u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, uputio je sinoć celoj Srbiji poruku nade koja je rasplakala ili duboko dirnulo ne samo sve u studiju tokom emitovanja “Utiska nedelje”, već i sve koji su ga gledali na TV ekranima.
Negić se na kraju “Utiska nedelje” nadovezao na reči jedne majke koja se uključila u program, a koja se požalila da među ljudima “nema empatije”.
Negić se nije složio s tim.
– Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su.
Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakog gledajući u oči se zahvalim i blago naklonim.
I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije – rekao je Negić.
Negić je zatim objasnio kako je njegova ćerka dobila ime. Kraj njegovog izlaganja su autorka Olja Bećković i gost Igor Jurić dočekali u suzama.
– Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka (njena majka) i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, filo-sofia, a njeno devojačko prezime je Mudreša, pa smo joj onda dali ime Sofija. I ovo što ću vam sada reći je nešto što je ona mene naučila.
Bilo je situacija u kojima je mama ljuta, što je soba stvarno u haosu. I ako bih ja pokušao nju da zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima.
Kao što Igor (Jurić) kaže, možemo da zatvorimo prozor ili da nešto udarimo rukom od sto i mislimo da smo rešili.
Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja.
U ovom slučaju mogu da kažem “nomen est omen”. Njeno ime je stvarno njena sudbina. I mudrost tog deteta me je naučila da i danas svakog od vas gledam u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju.
Uopšte ne mislim da nema empatije među ljudima! Ima je puno, pogledajte Igora (vidno uplakan), pogledaj se, Olja, idu ti suze.
Ljudi, hvala vam svima! Shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me Sofija, kao što ime kaže, mudro naučila tome – poručio je Slobodan Negić.
Pole toga je delovalo da je Olja Bećković jedva smogla snage da odjavi emisiju.
– Pogledaj se, Olja, idu ti suze – rekao je Sofijin tata Olji Bećković
– Ja mislim da se niko neće ljutiti ako ja sada kažem doviđenja. Doviđenja, dobri ljudi – poručila je Olja Bećković na kraju.
U školi se deca “povezivala sa dušama stradalih drugara”
Negić je u istoj emisiji izjavio je da su neka deca na psihoterapijama po povratku u školske klupe “povezivana dušama svojih nastradalih drugara”.
– U ‘tamnoj psihoseansi’ koju je deci držala dr Ranka Radulović, uz znanje direktorke škole, ona je deci puštala narodnu muziku i govorila im da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih poginulih prijatelja i prijateljica.
Ne postoji niko ko može da objasni kako se to dogodilo. To je bilo bez znanja roditelja, devojčica je došla kuću uplakana, u traumi, rekla je da su bili na seansi, rekla je da je bilo odvrato – ispričao je u Utisku nedelje otac nastradale Sofije.
On je rekao i da je danas bio na sastanku roditelja postradale dece i predstavnika svih relevantnih institucija Srbije i da je pitao ko je doktorka Ranka Radulović, a da niko od prisutnih nije znao o kome se radi, prenosi N1.
– Takođe, nastao je tajac kada sam to izneo na toj sednici – rekao je Negić.
On je objasnio da je “doktorka Ranka Radulović zaposlena na neuropsihijatrijskom odeljenju KBC i poslata od strane ministarstva zdravlja, kao neko ko treba da pomogne u toj situaciji deci i nama roditeljima”.
Negić je rekao da će iskoristiti sva pravna sredstva “da ta doktorka nikada više ne radi” i naveo da je direktorka u izveštaju koji je napisala o napretku dece u radu sa terapeutom u jednom delu napisala “da je u početku bilo određenih problema u komunikaciji između dece i terapeuta ali su ti problemi prevaziđeni i uspostavljen je kontinuitet psihoterapisjke pomoći”.
– Ako iz te rečenice neko u tome vidi javnu nameru da se kaže šta se dogodilo neka kaže, ja ne vidim – rekao je on.
On smatra da direktorka koja je sačinila takav izveštaj ne treba da bude više na toj funkciji kao i da svi koji su odgovorni moraju da odgovaraju.
Negić je rekao i da poštuje odluku Saveta roditelja i da treba svi da je poštuju jer je doneta uz koncenzus.
– Ne možete im lečiti traumu na mestu gde se ona dogodila. Tamo gde sam čekao moju Sofiju – rekao je Negić.
On smatra i da povećanje broja policajaca u školi može biti samo prelazno rešenje.
– Znam decu koja su preživela tu traumu. Neka deca još uvek ne govore. Neka deca ne žele da idu više u školu uopšte. Hoćete da se radi procena traume, pa da li mora da se radi tamo gde je nastala – upitao je Slobodan Negić.
Izvor: N1, Blic
Dodaj komentar