Od smrada kanalizacije na novosadskom keju peku oči, pecaroši love ribu u kloaki (FOTO)

Novosađani dobro znaju kakva ih neprijatnost čeka ako odluče da se prošetaju, pa čak i provozaju, nareprezentativnijim delom keja, onim sa kojeg pogled puca na prelepu Petrovaradinsku tvrđavu, a možete samo zamisliti šok koji dožive posetioci koji se zateknu u našem gradu.

Radi se nesnosnom smradu koji se širi iz gradske kloake, koji je ponekad toliko jak će vam se želudac prevrnuti, pošto se otpadne i fekalne vode u Evropskoj prestonici kulture i dalje ispuštaju direktno u Dunav.

Ovaj problem posebno je izražen kada je nizak vodostaj, a kada dune malo jači vetar, u ovom miomirisu „uživaju i stanari zgrada u okolnim kvartovima, koji imaju utisak kao da im se neko olakšao usred dnevne sobe.

Međutim, pored toga što predstavljaju omiljeno hranilište galebova, poznato je da su crpne stanice pored „Cepelina“ i Žeželjevog mosta već godinama omiljeno mesto gradskih pecaroša.

Kakva je riba koju tu ulove, verovatno je bolje i ne zamišljati, a kamoli jesti.

Pored ljudi ispaštaju i živi organizmi u Dunavu, a pri niskom vodostaju fekalna voda se jasno vidi

Ono što građani ne mogu da vide jeste hemijski sastav te otpadne vode u kojem se – naučno je utvrđeno – nalaze metali, farmaceutski proizvodi, lekovi i slično.

Projekat FP7 Solutions na kojem je učestvovao i novosadski Prirodno-matematički fakultet pokazao je da se u organizmima riba u neposrednoj blizini crpnih stanica akumuliraju pomenute zagađujuće supstance.

Te supstance koje se nalaze u ribama, dakle, čovek može uneti u vlastiti organizam, piše portal Voice.org.rs.

Putem kanalizacionog sistema u Novom Sadu sve otpadne vode bez prečišćavanja završavaju u Dunavu. U reku se fekalije ispuštaju putem dve glavne crpne stanice – GC1 koja se nalazi kod „Cepelina“ i GC2 koja se nalazi kod Žeželjevog mosta.

Dakle, otpadne vode se u Dunav ispuštaju na mestima gde hiljade Novosađana i turista svakodnevno šeta – na Keju. Kada je vodostaj Dunava u granicama proseka taj proces ispuštanja se „oseti“ ali se ne vidi.

Međutim, ove godine Dunav je bio na veoma niskom vodostaju. Šetači ne samo da su mogli da osete nesnosan smrad koji se širi Kejom nego i da vide kako se velike količine prljave vode direktno iz kanalizacije ispuštaju u reku.

Zbog niskog vodostaja i „pridošlih“ otpadnih voda iz novosadske kanalizacije ispaštali su i živi organizmi u Dunavu, kaže za VOICE profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Novom Sadu Ivana Teodorović.

– Koncentracije potencijalno toksičnih materija u vodi rastu zbog manjeg razblaženja, a jednakog priliva iz neprečišćenih otpadnih voda. Organizimi koji žive u reci intenzivnije usvajaju zagađujuće materije.

Iako razblaženje nikada ne sme biti rešenje za zagađenje, mi generalno računamo na to da je Dunav moćna reka, sa velikim kapacitetom razblaženja i samoprečišćavanja – objašnjava profesorka Teodorović.

„Pecaroški rajevi“ pored ispusta otpadnih voda

Ekolozi sa kojima je VOICE razgovarao naglašavaju da je neophodno uraditi studiju kako bi se utvrdilo koliko je Dunav „ispaštao“ tokom ove godine zbog niskog vodostaja i priliva otpadnih voda iz kanalizacije.

Međutim, ono što je osetno i vidljivo je intenzivan smrad koji se širi Kejom. Kao što je ranije pomenuto crpne stanice se nalaze u neposrednoj blizini šetališta na najfrekventnijim lokacijama.

– Pojedine fabrike, uglavnom klanice, leti ispuštavaju krvavu vodu direktno u kanalizaciju. To je nepodnošljiv smrad – navodi predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik.

Gotovo je nemoguće da prođete pored crpne stanice kod Žeželjevog mosta a da u neposrednoj blizini ne vidite pecaroše. Oko crpnih stanica se okupljaju ribe i tu se hrane, pa i ne čudi što pecaroši na ovoj lokaciji vide priliku za ulov.

– Ta mesta su postala pecaroški raj – kaže profesorka Teodorović.

Organizmi riba u blizini isppusta prepuni toksičnih materija

Međutim, ono što zabrinjava jeste pitanje šta pecaroši rade sa ribom kada je upecaju?

Projekat FP7 Solutions u kojem je učestvovao i novosadski PMF pokazao je da se u organizmu riba kod crpnih stanica u Novom Sadu i nizvodno akumuliraju materije poput lekova, kozmetičkih proizvoda, pesticida, supstance iz industrujskih postrojenja i slično.

Samo na lokalitetu GC1 („Cepelin“) detektovano je više od 100 toksičnih materija.

U serumu i mišićnom tkivu uzorkovanih riba koje su bile zatvorene u kavezu 10 dana a u neposrednoj blizini GC1 i na jednom lokalitetu nizvodno detektovano je više od 30 supstanci među kojima – dezinficijensi, herbicidi, fungicidi, lekovi, boje, dezinficijensi (antiseptici), biocidi, kozmetika, materije iz industrijskih postrojenja i materije za koje nije poznata primena.

Kada je o lekovima reč, recimo, u organizmu ribu pronađeni su karbamazepin (tretman protiv epilepsije i psihijatrijskih bolesti), gestroden (kontracepcija), klozapin (shizofrenija), bisoprolol (beta blokator), aciklovir (hepres) i mnogi drugi.

Konzumacijom ove ribe unosimo štetne materije u organizam

Ribu sa ovim zagađujućim materijama u svom organizmu, dakle, putem ishrane čovek može uneti i u svoj organizam.

– Stanovništvo koje kupuje na neregistrovanim tezgama po obodima pijaca, ili direktno iz kofe/čamca/prtljažnika, rizikuje da zapravo kupuje ribu koja sadrži veliki broj akumuliranih zagađujućih supstanci za koje ne postoje standardi u smislu dozvoljenih količina u hrani niti bilo ko kontroliše poreklo i zdravstvenu ispravnost ovih namirnica.

Čak i da zaboravimo na akumulirane supstance, to je neprečišćena komunalna kanalizacija, fekalne vode, sama pomisao da jedete ribu ulovljenu na kanalizacionom ispustu je degutantna, zar ne? Želim da verujem, zapravo nadam se, da riba upecana kod crpnih stanica ne završava u tanjirima – kaže profesorka Teodorović za Voice.org.rs.

Olakšavajuća okolnost – u Srbiji riba retko na meniju

Međutim, kao “olakšavajuću” okolnost u ovoj situaciji ona navodi statističke podatke koji pokazuju da riba u ishrani stanovništva u Srbiji ne predstavlja značajnu komponentnu.

– Veliki procenat stanovništva gotovo ne konzumira rečnu ribu, osim na posnim slavama, Badnjim večerima i sporadičnim kotlićima sa prijateljima, a i tada većina potrošača kupuje u ribarnicama, ribu mahom uzgojenu u pastrmskim ili šaranskim ribnjacima.

Tako da za opštu populaciju, podaci do kojih smo na projektu došli ne treba da predstavljaju alarm o ugroženosti zdravlja ljudi – objašnjava ona.

Sa druge strane, otpadne vode direktno ugrožavaju opstanak akvatičnih ekosistema.  Tokom pomenutog projekta FP7 Solutions šarani i deverike bili su 10 dana izloženi u kavezima, u blizini crpnih stanica.

Iako je reč o “otpornijim” vrstama riba, odnosno tolerantnijim na zagađenje, period od samo 10 dana bio je dovoljan da se u njihovom tkivu nakupi veliki broj zagađujućih materija.

– Nakon samo desetak dana u tkivima riba se nalaze rezidijumi velikog broja supstanci u merljivim koncentracijama, uključujuci i lekove, što ukazuje da koncentracije ovih supstanci u otpadnim vodama nisu zanemarljive – kaže dr Teodorović.

Izloženost zagađujućim supstancama utiče kako na životni vek akvatičnih organizama, tako i na njihovu sposobnost reprodukcije.

– Populacije osetljivih vrsta beleže pad brojnosti, čak iščezavaju iz vodotoka pod neposrednim uticajem otpadnih voda. Pad biodiverziteta utiče i na smanjenje drugih ekosistemskih usluga koje čovečanstvo očekuje od prirodnih ekosistema – objašnjava dr Teodorović.

Ceo tekst možete pronaći na ovom linku.

Izvor: Voice.org.rs