Svako ko je boravio u Novom Sadu sigurno je barem jednom oslovljen sa gari, ili je čuo da se spominje izvesni Gari.

Ovaj fiktivni novosadski lik se provlači kroz istoriju Novog Sada svaki dan. A šta mi zapravo znamo o njemu? Znamo da zbunjuje Beograđane i strance… Kako da im objasnimo KO je čovek? Ili žena? Ili dete?! Ili pas?!!!

Da li je Gari samo osoba koju poznajete iz viđenja i ne sećate joj/mu se imena?

Ili samo tepanje osobi koju znate 100 godina?

Ili apsolutno nema veze ko je, samo znamo da jeste i da ga svi imamo u svom vokabularu.

Kažu da je cela priča počela, gde drugo, nego na plaži Štrand, pokraj našeg lepog Dunava.
Letnji stanovnici obližnjih baraka imali su gosta, koji se samo jednog leta tu stvorio, porušio letnju rutinu stanara i prkosno šetao plažom u svojim kupaćim „gaćkama“ od mosta do Špica i nazad. Svaki dan, celo leto.

Zamislite samo frustraciju novosadske gospode koja pokušava na miiiru da jede svoje grožđe i mekike, a on se tu samo šećka.

Jednog lepog sunčanog dana misteriozni čovek (dolazimo do toga da je ipak čovek, a ne pas) počeo je da koristi neku kutiju koju je dizao u nebo, vijao ptice s njom, usmeravao je ka drvetu, pa ka vodi.

Nikome ništa nije bilo jasno.

U pitanju je bio fotoaparat koji do tada nisu imali prilike da vide baš u svakodnevnoj upotrebi.
Priče već kruže, čovek je špijun, evo i posle rata (pedesetih godina prošlog veka) još se tu „smucaju neke Švabe i turaju nos di im nije mesto“.

Najhrabriji među svima, Laza, tada poznati novosadski trgovac i vlasnik obližnje kafane, odlučio je da se upozna sa dotičnim špijunom.

Pruži naš Laza ruku i poprilično glasno reče: „Dobar dan, ja sam Laza eno iz one tamo barake imam i kafanu tu, ajde da popijemo nešto, ubi nas ova žega!“

Na šta gospodin odgovara vlo kratko „Garik“ sa širokim osmehom. Razumeo je dovoljno, ime, ti, ja i kafana.

Ispričaše se Laza I Garik i rukama i nogama, uz muziku, hladan špricer i kulen, kažu dva dana i dve noći.

Kada su svi shvatili da taj GARI nije državni neprijatelj broj jedan, i da voli popiti, a bogami i pojesti svi su želeli da se upoznaju sa njim.

Od tada se priča o Gariju, misterioznom Švabi, čije slike plaže Štrand i dalje možete naći u arhivama Novog Sada.

Ko je prozvao Novi Sad „Srpskom Atinom“?

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here