Zato što nije normalno da mediji plaše ljude do parališućeg straha zbog kog zbunjeni čovek ne zna da li da se pre naloče tople vode i sode bikarbone, ili da prokuvanom vodom ispere obe nozdrve, ali tako da voda ne ode dalje od nozdrva, da li da se preventivno izleči lekom protiv malarije, ili oriba kuću domestosom ili varikinom do gušenja, pokači garderobu po granama ispred kuće ili je zapali na terasi benzinom… ili se baci sa sprata.
Zato što je previše panike,
Previše umrlih u svetu,
Previše statistika,
Nagađanja,
Baba Vanginih predviđanja…
Fale nam lepi prizori, pa neka su sto puta iz izolacije.
Jedan je sa svojim pratiocima na tviteru podelio, zapravio “stvorio” glumac Nikola Kojo koji je sa svojom naslednicom, prvom ćerkom Anom, otpevao pesmu “Lepa Janja”, uz pozdrav:
Dobar dan, moje ime je Nikola Kojo, ja sam glumac. Ovo je moja ćerka Ana, najstarija ćerka, moja prva ljubav. Ona će biti muzičar ako bude vredno učila i radila.
Mi vam nećemo recitovati dečiju pesmicu, mi ćemo vam otpevati jednu tužnu ljubavnu pesmu, ali nećemo otpevati tužan kraj zato što su tako teška vremena i zato što verujemo da će se sve ovo završiti dobro i da ćemo svi biti zdravi i srećni — rekao je glumac i zatim zapevao sa svojom ćerkom.
Gledajući njega, pa nju, pa slušajući njen čarobni glas, i kako prati uz zvuke gitare svog tatu, po hiljaditi put sam pomislila: ne kukaj što si u izolaciji, ako je deliš sa svojim voljenima, ako si zdrav. Ako ti je dete zdravo, raspevano, nasmejano. Nema boljeg “leka” od te ljubavi.
Nigde neće pobeći igrališta, košarkaški tereni, šetališta, parkovi. Oduvek su tu, samo smo ih često podrazumevali, ne verujući da će ikada doći momenat da nam kažu: ne možeš tu, ne sada.
U ovakvim momentima, treba nam pribranosti, strpljenja, razuma i više lepih prizora iz izolacije.
Više trezvenosti.
Više podsećanja šta život jeste, a šta nikako ne bi smelo da postane.
Nikola Kojo odlazi iz Srbije: Neću da mi deca odrastaju u ovoj crnoj rupi
Dodaj komentar