Niki Lauda bio je neobičan, ali disciplinovan pacijent, čovek neverovatnog karaktera i prava sila života, kaže u intervjuu za Tanjug doktor Dimitrije Panfilov, estetski hirurg iz Novog Sada, koji je nakon nesreće na stazi Nirburgring 1976. godine sa timom lekara operisao nedavno preminulog, slavnog vozača Formule 1.
Posle te nesreće, najveći problem nisu bile opekotine, koje su zahvatile 10 odsto kože lica, već izgorela pluća, ističe u razgovoru za Tanjug Panfilov, jedan od najeminentnijih svetskih stručnjaka u estetskoj hirurgiji.
„Posle su nas pitali zašto nismo bolje uradili operaciju lica. Pa, to lice je bio njegov izbor. On nije imao vremena za višemesečno lečenje. Jurio je za sledećom svetskom titulom“.
Doktor Panfilov sa timom lekara lečio je tada aktuelnog svetskog šampiona Formule 1, u najvećoj bolnici za opekotine u Nemačkoj, u kojoj su lečeni pacijenti sa najtežim povredama od opekotina, na više od 50 odsto površine tela.
„Niki Lauda je bio vrlo disciplinovan pacijent. Njegove povrede su u suštini bile nespojive sa životom. Morao je na nagovor lekara da diše na slamčicu. Kad bi duboko udahnuo, on bi razbio svoja pluća. Tako da mu je savetovano – Niki, samo polako, na slamčicu diši i on je to vrlo disciplinovano poštovao. Neverovatan jedan čovek. To se zove sila života. On je šest nedelja kasnije već sedeo u sledećem bolidu, jureći za sledećom svetskom titulom“, priseća se dr Dimitrije Panfilov.
Podseća da je Lauda, par godina nakon povlačenja iz Ferarija i nakon nesreće, ponovo bio svetski prvak sa Meklarenom.
„Svojim karakterom uspeo je sve da prebrodi“, zaključio je doktor Panfilov.
Priseća se događaja koji je obeležio Laudinu karijeru, kada je 1976. na trci Velika nagrada Nemačke, po kiši, pri brzini od 225 kilometara na sat, izleteo sa staze.
Bolid se okrenuo, probio zaštitnu ogradu, Laudi je zbačena kaciga sa glave, sudario se sa drugom ogradom, nakon čega ga je udarilo još nekoliko vozila.
Bolid se zapalio, a plamen zahvatio kokpit, tako da je Lauda jedan minut sedeo u upaljenom automobilu i udisao vatrene gasove koji su mu ispržili pluća.
„Povreda pluća bila je njegova glavna povreda. Poslednjih devet meseci života je živeo sa veštačkim desnim plućem, presadili su mu od donora desno pluće, pre toga mu je brat donirao jedan bubreg, posle toga žena Brigit drugi. On je heroj hirurških zahvata neverovatne opsežnosti“, dodaje.
Doktor Panfilov, hirurg svetske reputacije, autor brojnih stručnih knjiga, peti nosilac u svetu prestižne Susrutine nagrade (Susruta – plastični hirurg u istoriji iz drevne Indije), 30 godina bavi se isključivo plastičnom i estetskom hirurgijom. Radeći u najvećoj bolnici za opekotine u Nemačkoj, osam meseci vodio je jedno od odeljenja.
Opisujući tragične slučajeve pacijenata koje je lečio, priznaje da ni lekari ne ostaju imuni na nesreće svojih pacijenata.
„To su strahovite tragedije. Pogotovo deca koja usled nesrećnih okolnosti, povlačenja vrele šerpe sa šporeta i sličnih događaja, zadobiju najteže opekotine kože. U početku sam imao mirisne halucinacije. Došao sam kući i osetio miris izgorele kože, trčim u kuhinju, dečiju sobu, spavaću, kupatilo, nigde vatre… Tada sam shvatio da imam olfaktivne halucinacije. To je strašno kad vam se taj miris nagorelog ljudskog tela nasadi u nos“, kaže doktor Dimitrije Panfilov.
Dodaj komentar