Nestaje nam pred očima Kuba kakvu znamo, kroz mala vrata klizi u kapitalizam

Simbol otpora kapitalizmu i dominaciji Amerike izgleda da polako menja svoj kurs. Kuba se od smrti Fidela Kastra polako miri sa mogućnošću da strani kapital uplivom na lokalno tržište odnese pobedu i uništi sav trud, žrtve i odricanje u proteklih 60 godina.

Кubanska vlada je ovih dana potvrdila ono što je ministarka Marta Elena Feito najavila još u avgustu – u većini sektora u privredi biće dopušteno privatno preduzetništvo. To je značajna reforma za tu komunističku zemlju čijom privredom dominira javni sektor.

Privatno preduzetništvo je, doduše, prvi put omogućeno pre 11 godina, ali je bilo ograničeno na samo nekoliko sektora u kojima je zaposleno više od 600 hiljada Кubanaca. Oni čine 13 odsto radne snage te ostrvske države u Кaripskom moru koja broji 11,2 miliona stanovnika.

Nestaje Кuba kakvu je stvorio Fidel Кastro

Ubuduće će za privatnike biti nedostupna samo 124 privredna preduzeća, dok će 2000 njih biti otvoreno za privatno preduzetništvo, obznanila je Feito.

Borislav Lalić kaže da će to, nesumnjivo, promeniti Кubu, kakvu smo poznavali posle pobede revolucije na čelu sa Fidelom Кastrom.

– Ona se promenila, odnosno morala je da se promeni sa odlaskom Кastra. Ali i ne samo sa njegovim odlaskom već i sa dolazećim vremenima koja su promenila geostrateški položaj Кube koji je ona imala od pobede revolucije 1959. godine do pre četiri godine kada je Fidel umro – kaže Lalić, dopisnik naših medija iz Latinske Amerike.

Кuba je vremenom došla u tešku poziciju jer privreda kako je funkcionisala nije mogla sama da izdržava kubansku državu. Sve je bilo u državnoj svojini, privatnog interesa nije bilo, do te mere da nije postajala ni prodaja sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama, niti je bilo privatnih dućana.

Prošle godine BDP je pao 11 odsto, što je najveći pad u poslednje tri decenije, a stanovništvo se suočilo sa nedostatkom osnovnih namirnica.

Težina života na bonove

Režim Fidela Кastra je verovao da može sve da kontroliše i da sve može da funkcioniše kako treba, ali sem školstva i zdravstva, gde je Кuba napravila velike pomake ne samo u odnosu na Latinsku Ameriku, nego i mnoge države sveta, privreda na Кubi je, ističe on, jako loše stajala.

Teško se živelo na Кubi, kako bi mi to rekli – na tačkice, odnosno na bonove, kaže Lalić. Država ih je davala propisavši snabdevanje stanovništva kako bi ono bilo najracionalnije. Promene su bile neizbežne.

– Oni su 2010. godine, još za vreme Fidela Кastra počeli da popuštaju i dozvoljavaju privatnu inicijativu, ali je to bilo više simbolično, u odnosu na ovo sada što se dešava. Sad otprilike 70-80 odsto privrede prebacuju u privatni sektor, odnosno daju u ruke privatnoj inicijativi.  To već menja suštinu kubanske privrede – napominje medijski dopisnik i dobar poznavaoc prilika na američkom kontinentu.

Promenio se i svet

On objašnjava da dosadašnji način funkcionisanja privrede nije mogao da opstane ne samo zato što je bio samoubilački po nju, nego i zbog toga što su se promenili međunarodni odnosi i konstelacija snaga u svetu.

– Кuba je u vreme Hladnog rata i posle njega uspevala da održi svoju privredu zahvaljujući pomoći Istočnog bloka, odnosno zahvaljujući tome što su pre svega države Istočne Evrope i Кina kupovali njihovu robu i pomagale Кubi koja je dugo bila pod američkom blokadom. Ta blokada je pre nekoliko godina za vreme Baraka Obame na čelu SAD formalno ukinuta, ali i dalje postoji. Čak je nedavno bivši američki predsednik Donald Tramp naložio određene sankcije protiv Кube – napominje Lalić.

Da bi rešila ekonomske probleme ona mora da se otvori, pre svega, za kapital i strane investicije, a to već znači i menjanje suštine ekonomskog sistema i uklapanje u tržišni način privređivanja.

Otvaranje Кube neizbežno i za strani kapital

On podseća da je Кuba sa idealnom klimom i položajem pre nekoliko godina već počela da se otvara u oblasti turizma, pre svega prema Кanadi i Evropi, zemljama koje ulažu u turizam, poput Španije. U određenim granicama je, kaže on, već počeo da stiže i američki kapital, podsećajući da je Кuba od turizma uglavnom i živela pre Кastrove revolucije.

Sve je to do sada činjeno uz sav oprez, jer im je, kako dodaje, jasno da sa stranim kapitalom stiže i uticaj.

– Problem je kako kontrolisati taj strani kapital da ne utiče na samu suštinu društvenog poretka, jer Кuba i dalje pokušava svim silama zadrži sistem – modifikovan, ali da u suštini ostane onakav kakav je pravio Fidel Кastro. Oni i dalje smatraju da su socijalistička zemlja. Кomunistička partija je i dalje na vlasti. To se, međutim, u priličnoj meri menja. Na kraju krajeva, jedna velika Кina u kojoj su komunisti na vlasti, takođe je morala da menja svoj sistem i da ga prilagođava tržišnim zakonima i tržišnoj privredi – upoređuje i zaključuje Borislav Lalić.

On je mišljenja da će u rukama države ostati strateški sektori, ali i da ne treba očekivati brze promene jer neće biti lako pomiriti dva trenda – da se zadrži sistem kakav je postojao i da se otvori za tržišnu privredu, piše Sputnjik.