ce gevara
Magazin

Kako je nastao legendarni Čeov portret i zašto bi ga danas pojela sramota

Iako je čuveni Če Gevara čitavog života bio ateista, poštovoaci njegovog lika i dela i dan-danas širom sveta pale sveće u njegovu čast.

Dugi niz godina, čak i Kubanci, bili su u zabludi da mu je prezime Sanče, od čega je Če samo pseudonim. Međutim, njegovo puno ime bilo je Ernesto Gevara de la Serna.

U pop-kulturi Če je ostao besmrtan zahvaljujući fotografu Albertu Diazu Gutierezu, koji je kasnije promenio ime u Korda, piše portal Noizz.

Viralnost pre Jutjuba, Snepčeta i Fejsbuka

Čeova najpoznatija fotografija, koja je jedna od najčešće umnožavanih u istoriji i takmiči se sa „Mona Lizom“ i Merilin Monro sa zadignutom haljinom, postala je viralna mnogo pre Jutjuba, Snepčeta i Fejsbuka. Kordin Če je postao apostol antikapitalizma i zvezda vodilja mirnim društvenim aktivistima širom sveta.

Koliko je samo ova fotka korišćena! Na studentskim barikadama Pariza 1968, preko korica albuma Madoninog albuma „American Life“, naočara Žana Pola Gotjea, kutija za cigare i kondome, do studentskih spavaonica i izbegličkih kampova.

Če nije bio Kubanac, ali je u februaru 1959. dobio kubansko državljanstvo „po rođenju“. Nije bio ni ekonomista, ali je u novembru iste te godine postao predsednik Kubanske nacionalne banke. Nije čak bio ni mnogo zgodan, sa otečenim, izmučenim licem usled astme od koje je bolovao. Ipak, ostao je zapamćen kao najfotogeničniji idol kubanske revolucije.

Za Kubance Kordina fotografija Čea nije gerilski šik, već miks sujeverja i socijalizma, ideologije i neznanja, vernosti i straha. Mnogi na njegovo odsustvo gledaju kao na simbol onoga što revolucija treba da bude. Možda bi danas njegovo prisustvo za nas bilo poražavajuće. Danas, kada su nam tržni centri bliži od revolucije.

Da, heroji su nam i dalje potrebni

Ali ne oni koji poseduju takvu snagu da nas kao ovce povedu u daleki raj. Koga smo zapravo sledili?

Kordin Če je pretvoren u posebnu formu kapitalističke monete – suvenira, postera ili jeftine majice.

A Kordin Če je inicijalno objavljen sasvim slučajno.

Kako je nastala fotografija?

U martu 1960. u Havani je ekplodirao brod i tada je poginulo više od 100 radnika, a povređeno je mnogo više, uključujući prolaznike koji su hrlili da ukažu pomoć ranjenima.

Brod „La Coubre“ je bio pun oružja koje je kubanska vlada kupila od Belgijanaca, a koje je tajno transportovano na Karibe.

Dnevni list „Revolución“ je trebalo da prati sahrane koje su se sutradan dešavale na lokalnom groblju. Među počasnim gostima su bili i Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar. Blizu njih je stajao Če Gevara. Kastro je na sahrani držao govor u kojem je rekao da je eksplozija bila sabotaža. Optužio je Amerikance za zločin, a jedini dokaz je bio njegov monolog masama. Tada je prvi put upotrebio čuveni slogan „Domovina ili smrt“.

Korda se kasnije prisetio kako je nastala fotografija.

– Oko mi je bilo na starom aparatu „Leica“, koncentrisao sam se na Fidela i ljude oko njega. Iznenada, kroz objektiv od 90 mm, Če se pojavio iznad mene. Iznenadio me je njegov pogled. Pukim refleksom sam okinuo dva puta, horizontalno i vertikalno. Nisam imao vremena da napravim treću sliku jer se Če povukao unazad diskretno, u drugi red. Sve se desilo za pola minuta – ispričao je Korda.

alberto diaz gutierez
Alberto Diaz Gutierez ispred svoje najčuvenije fotografije

Kod kuće je horizontalni snimak kropovao u vertikalni jer je u punom kadru nepoznati čovek bio suviše blizu Čeovog desnog ramena, a videle su se i grane palmi s njegove leve strane.

Urednici lista „Revolución“ su odbili da objave crno-belu fotografiju bez komentara. Jednostavno im se više dopalo da objave fotku „vođe“ i Kastrovih gostiju Sartra i Bovoarove. Korda je okačio sliku u svom stanu i zvao je „Guerrillero Heroico“, a Čea je opisivao kao čoveka koji je besan i bolan sa „impresivnom snagom u izrazu i besom koncentrisanim u pogledu posle toliko smrti“.

Godine 1965. Kubanci nisu šest meseci čuli ništa o svom heroju, dok Kastro iznenada nije napravio javnu oproštajnu poruku od svog starog druga. Če se u pismu odrekao svih građanskih i vojnih pozicija, uključujući i kubansko državljanstvo.

Iako su Korda i Če rođeni 1928. i deli ih samo nekoliko meseci, fotograf je nadživeo legendu više od 33 godine. Ernesto Gevara de la Serna je pogubljen u Boliviji 1967. od strane vojnika koji su obučeni u Americi, pošto je zarobljen uz pomoć Kubanaca koji su radili za CIA.

Nekoliko meseci pre Čeove smrti italijanski biznismen Đanđakomo Feltrineli je zakucao na Kordina vrata u Havani. Došao je u Kubu direktno iz Bolivije i predao Kordi pismo Haidija Santamarije, tadašnjeg predsednika „Casa de las Américas“ – pokreta koji je pomagao da se ideologija kubanske revolucije proširi. Fotografu su tražili dobru Čeovu sliku. Korda mu je pokazao na zid i rekao: „Ovo je moja najbolja Čeova slika.“

Feltrineli je tražio dve kopije i sutradan mu je Korda napravio primerke koje je tražio. Kada ga je Italijan pitao za cenu, fotograf je rekao da su fotografije poklon jer Feltrinelija šalje neko koga on izuzetno ceni. Telo Če Gevare se još nije ni ohladilo u Boliviji, a posteri s njegovim likom su se već prodavali u milionima kopija. Ime fotografa se nigde nije pominjalo.

Cela priča praćena nasiljem

Nasilje koje prati celu priču nije mimoišlo ni Feltrinelija koji je 1972. pomogao da se „Doktor Živago“ Borisa Pasternaka prošvercuje iz Sovjetskog saveza 50-ih godina. Pronađen je mrtav u blizini Milana, a navodno ga je ubio njegov eksploziv dok je pokušavao da izvrši napad, mada je izvesnije da je pogubljen od strane Rusa.

Malo pre smrti, Korda je preko suda pokušao da ostvari svoja prava i to je i uspeo preko Londonskog vrhovnog suda. Tada je sprečio da se Čeov lik pojavljuje na reklamama za Smirnof votku. Tvrdio je da je takva komercijalna eksploatacija uvreda za uspomenu na gerilskog heroja. Korda je insistirao na tome da ni on ni njegov heroj nikada nisu pili alkohol.

Dobio je 50.000 dolara od nagodbe, a novac je donirao Kubi za kupovinu dečjih lekova sa međunarodnog farmaceutskog tržišta.

Fotografije Balkana nastale pre skoro jednog veka i danas čine da zinemo u čudu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku